Danas se navršava devet godina od ubistva prvog demokratski izabranog premijera Srbije i predsednika Demokratske stranke Zorana Đinđića.
Na devetu godišnjicu ubistva Đinđića, vence su položili i upalili sveće predsednik Srbije i lider DS Boris Tadić, koji je došao sa suprugom pokojnog premijera Ružicom.
Na grobu Đinđića bili su i ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović i šef pregovaračkog tima Beograda u dijalogu sa Prištinom Borislav Stefanović, koji su i članovi DS.
Poštu je odao i ministar kulture Predrag Marković.
Od ministara iz Đinđićeve vlade došli su Gašo Knežević, Aleksandar Vlahović i Slobodan Milosavljević.
Devetogodišnjica ubistva premijera obeležena je i u Pančevu, gde su položeni venci na spomen ploču u centru grada. Tom prilikom njegova majka Mila Đinđić rekla je da se nada da će biti otkrivena politička pozadina tog ubistva.
Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003, ispred Vlade Srbije. Bio je prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije.
Vlada na čijem je čelu bio, izabrana je 25. januara 2001.
Đinđić je jedan od osnivača Demokratske stranke u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik stranke.
Bio je, posle 1945. godine, prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda, izabran u februaru 1997. godine ispred koalicije "Zajedno". Na toj dužnosti je bio sedam meseci kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera SPO.
Đinđić je bio jedan od veterana srpske opozicije i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS), koja je porazila režim Slobodana Miloševića na saveznim i republičkim izborima 2000. godine.
Srbiju je u vreme svog mandata doveo u centar pažnje evropske, pa i svetske javnosti, a prema oceni zapadnih diplomata, presudno je doprineo izgradnji dobrih odnosa sa zapadnim zemljama posle perioda višegodišnje izolacije Srbije.
Đinđićeva vlada otpočela je saradnju sa Haškim tribunalom i tokom njenog mandata, u skladu sa međunarodnim obavezama, uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima je bio i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
Njegova vlada, u tada razorenoj zemlji, oborila je godišnju inflaciju sa 41 na 15 odsto, uvođenjem čvrste monetarne politike dinar je ponovo stekao vrednost, a krajem 2001. godine zabeležen je privredni rast od 5,5 odsto.
Đinđić, koji je rođen je 1. avgusta 1952, još tokom studija bio je zapažen kao jedan od prvih, mlađih disidenata tadašnje Jugoslavije. Studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu okončao je 1974. godine, a doktorirao je 1979. na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj, tezom "Problemi utemeljenja kritičke teorije društva", a mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka, Jirgen Habermas.
Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime je i započeo njegov aktivni politički rad protiv tadašnjeg režima.
Januara 1994. godine izabran je za predsednika Demokratske stranke, na čijem čelu je ostao do tragične smrti marta 2003. godine. Predvodio je više opozicionih saveza u borbi protiv režima Slobodana Miloševića, a kao predstavnik koalicije "Zajedno" 21. januara 1997. godine izabran je za gradonačelnika Beograda.
Đinđić je bio jedna od ključnih ličnosti demokratskih promena 2000. godine, kao šef centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje Demokratske opozicije Srbije za savezne izbore 24. septembra 2000, koji su označili kraj Miloševićeve vladavine.
Нема коментара:
Постави коментар