четвртак, 4. август 2011.

POLITIČKA ENCIKLOPEDIJA U CRTICAMA: FRAGMENTI O LUSTRACIJI, 9. DEO


     Nakon što smo analizirali dosadašnja iskustva brojnih evropskih država i neka ekspertska stanovišta, u poslednjem desetom fragmentu o lustraciji, posvetićemo pažnju tome dokle je Srbija stigla 
kada je reč o lustraciji. Srbija je 2003. godine pokazala zakonodavnu inicijativu za pravno prevladavanje autoritarne prošlosti. Međutim, posle donošenja zakona ti procesi su apsolutno zastali


     Najpre, sama vlast nije prstom mrdnula da se sa lustracijom krene od donošenja Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava (Zakona o lustraciji).


     Drugo, neposredno posle donošenja zakona, krenula je desničarsko-nacionalistička lavina ruženja lustracije. Moglo se čuti da će lustracija biti postkomunistički ili postmiloševićevski "lov na veštice"
i da će poslužiti kao rekvizit za obračun sa političkim neistomišljenicima, i tako dalje. Mada, istini za volju, lustracija ovako zamišljena nosi i određene nedoumice.


     Nedoumice


     Prvo, Zakon o lustraciji naglasio je da je razlog za odgovornost - kršenje ljudskih prava što ostavlja brojna otvorena pitanja vezana za takvu pojavu. Drugo, Zakon je "samozaštitno" naglasio da pripadnost političkoj stranci, organizaciji ili grupi, sama po sebi, nije (i ne može biti) razlog za pozivanje na lustracionu odgovornost (član 12. stav 2). Zamerki ima još; nije jasna metodologija  kojom se utvrđuje lustraciona odgovornost, zatim lustracija nije samo pravna, nego je i moralna, nije samo profesionalna, nego je i politička, nije samo represivna nego je i preventivna kategorija. Peto, 
lustracionu odgovornost nikako ne treba poistovećivati sa krivičnom odgovornošću. Krivična odgovornost izvire iz zapovesti "Ne čini zlo" (da ne bi bio kažnjen). Lustraciona odgovornost izvire iz zapovesti "Čini dobro" (da ne bi bilo zla). Ako je lustraciona odgovornost vezana za radnju krivičnog dela, do njenog utvrđivanja može da dođe i po isteku roka zastarelosti krivičnog gonjenja. To, međutim, ne treba da plaši, pošto lustracija ima dobre namere: sprečava one koji su u prošlosti kršili ljudska prava da to ne ponove. 


Rok trajanja


Šesto, lustraciona odgovornost zahvata prošlost, sadašnjost i budućnost. Prošlost seže do 23. marta 1976, kada je stupio na snagu Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima. Sadašnjost obuhvata zbivanja od demokratskih promena 2000. godine do danas, a budućnost ima u vidu zbivanja do 11. juna 2013., kada ističe "rok trajanja" lustracionog zakona. Upravo zato Liga socijaldemokrata Vojvodine novembra prošle godine dostavila je Narodnoj skupštini Republike Srbije predlog za izmenu tog zakona, kojim bi se važenje ovog akta koji praktično nije ni zaživeo, sa 10 produžilo na 20 godina. Međutim, to do danas nije stiglo na dnevni red parlamenta.
(Radivoj Stepanov, Slobodna Vojvodina, 19.07.2011.)
POVEZANI TEKSTOVI:
Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)