SEĆANJE NA ANU FRANK

     Ona je bila žrtva nacističkog progona i ideologije, i tako je opisivala svakodnevnicu provedenu u stanu od dvadeset i pet kvadrata u Amsterdamu u kome se njena porodica, zajedno sa još jednom, skrivala pune dve godine. Anna Frank se rodila u Frankfurtu na Majni 12.6.1929. kao drugo dete Otta i Edith. Sa tri godine starijom sestrom Margot je često zapadala u svađe, ali doba skrivanja od nacističkih progona učvrstiće njihovu vezu. Otac Otto, koga je posebno volela, radio je u banci, a majka se brinula za kućne poslove. Za Margot i Annu to je bilo idilično doba. Na svoj trinaesti rođendan Anna je dobila dnevnik. Odmah je počela ispunjavati redove u kojima se obraćala svojoj imaginarnoj prijateljici. Glasine da Židove iz Holandije šalju u Nemačku u "radne kampove" postale su stvarnost, a prvi poziv dobila je Margot.

     Roditelji su postali svesni da će svi završiti u zatvoru ako se kći tom pozivu ne odazove pa se sele u pripremljeno sklonište zajedno sa rodbinom Van Pels. Sklonište je bilo smešteno u poslovnoj zgradi, u vlasništvu kompanije za koju je Otto radio i sastojalo se od nekoliko prostorija skrivenih iza pomoćne police za knjige. A vesti su bile sve gore i gore. Dvadeset i četiri sata dnevno ove dve porodice boravile su u skrivenom prostoru. Preko dana su morali biti izrazito tihi zbog zaposlenih u zgradi, a noću što manje paliti svetlo. Jedino što im je bilo preostalo bilo je čitanje, učenje i razgovor. Ana je svoje misli i osećaje delila jedino sa dnevnikom. O racijama širom Amsterdama slušali su samo preko radija, a informacije su dobijali i od pomagača.

     Većinu ljudi nacisti su odvozili na istok u logore iz kojih se mnogi nisu vratili. Ana o tome piše: "Pretpostavljamo da je većina ubijena. Na engleskom radiju kažu da ih ubijaju plinom. Možda je to najbrži način da čovek umre. Osjećam se grozno". Nakon dve godine izolacije do njih dolaze fantastične vesti: počelo je veliko iskrcavanje saveznika. Hoće li okupirane zemlje Evrope konačno biti oslobođene? Ana se nada povratku u školu najkasnije u septembru ili oktobru. 


     Petak, 4.8.1944. bio je kao i svaki drugi. Porodice Frank i Van Pels bile su nečujne i tihe u svom skloništu, kao i uvek. Otto je Peteru Van Pelsu, Aninoj prvoj i zadnjoj simpatiji, ukazivao na greške u diktatu koji je pisao, kada su se na vratima pojavila tri holandska policajca sa nemačkim oficirom. Neko ih je izdao. 

     Nakon što su ih odveli, dve žene koje su im pomagale pokupile su papire iz Aninog dnevnika sa poda sa namerom da joj ga vrate kad ih puste. Ana više nikada nije videla svoj dnevnik. Njena imaginarna prijateljica Kitty više nikad nije čula šta se sa Anom događa, ni kako se oseća.


     Osmoga avgusta dovezeni su u Westerbork gde su čitave dane radili, ali su smeli pričati jedni sa drugima.


     Svih osmoro stanovnika malog skrovišta u Prinsengrachtu pročitana su sa popisa ljudi koje su nacisti odlučili odvesti na istok na neodređenu lokaciju. Sledeći dan krenuli su na put sa kojeg se neki neće vratiti. Margot i Ana u martu 1945. obolevaju od tifusa i obe umiru u vrlo kratkom razmaku od nekoliko dana, možda nekoliko nedelja pre nego što je logor oslobodila engleska vojska. Jedini preživeli od dve porodice bio je Otto Frank. Nadao se da će videti svoje ćerke, ali je saznao da su umrle.

     Žena koja je pronašla Anin dnevnik dala ga je njenom ocu, koji je ispunio Aninu želju, tako što je objavio njen dnevnik. Dve godine u izolaciji od spoljnog sveta razvile su u toj devojčici, koja je tek trebala početi živeti, neverojatnu maštu, smisao za druge, osećaj za pravednost, a iznad svega sazreo duh.

     Ona u to vreme proživljava osećaj zaljubljenosti, iskušava svoje mogućnosti pišući fiktivne priče, beleži svoja razmišljanja o Bogu, životu, ljudima, mašta o tome da postane poznata književnica. Ana Frank je kroz svoj zapis ipak odavala prvenstveno optimističnu i neiskvarenu ličnost, otkrivala je devojčicu koju su, uprkos nesvakidašnjoj životnoj situaciji, morile brige obične tinejdžerke - ljubav, prijateljstvo, želje, nesigurnost. Jedina je razlika u tome što su Ani ostale samo njene misli koje nije mogla ostvariti, a one će uvek biti podsetnik na užase rata koje, nažalost, još uvek svi ne razumeju: "Jednog će dana završiti ovaj strašni rat. Sigurno će doći doba kada ćemo ponovno biti ljudi, a ne samo Židovi."


     Prema istraživanju koje je sproveo nemački nedeljnik Focus, Joseph Karl Silberbauer, neslavno proslavljen zbog hapšenja Anne Frank i njene porodice u Amsterdamu 1944. zajedno sa još oko 200 SS-ovaca, nakon rata je nastavio raditi za vlasti Zapadne Nemačke, ali kao špijun.


     Bez obzira na nacističku prošlost, Silberbauer i još oko 200 "kolega" iz SS-a, odgovornih za zločine protiv čovečnosti tokom Holokausta, radili su kao špijuni za Nemačku tokom Hladnog rata, ali je slučaj Silberbauera šokantan jer je reč o osobi koja je uhapsila Anu Frank i njenu porodicu (nastradali su u logorima Auschwitz i Bergen-Belsen, a preževio je samo otac Otto). 


     Znalo se da je Silberbauer radio kao policajac u rodnoj Austriji i da je onda nestao. Međutim, pronašao ga je 1963. Simon Wiesenthal. U arhivi njegove organizacije stoji da je tada suspendovan, 1964. stavljen pod istragu i da se navodno ustanovilo "kako ništa nije znao o Holokaustu". Nedeljnik Focus, međutim, istraživanjem dokazuje da je nakon istrage radio kao obaveštajac i da je održavao solidne kontakte sa "starim ratnim drugovima"! 


     "Nacisti su se probili na mnoge funkcije. Neki su postali ministri i diplomate. Jako je žalosno da tajne službe ne vode računa o prošlosti", izjavio je Thomas Heppner, direktor Kuće Ana Frank u Nemačkoj.


     U Holandiji ime Silberbauera potvrđuje da je dnevnik Ane Frank potpuno verodostojan iako se još ne zna ko je otkucao Anu i ko je signalizirao policiji gde će naći njenu porodicu. Ali ulazak Silberbauera u kuću gde su se krili u avgustu 1944. deo je holandske nacionalne istorije i simboliše brutalnost okupacionih Hitlerovih snaga, ali i nadu jedne devojčice koja u dnevniku (koji je spasila  Miep Gies) opisuje bol zbog tamničenja i nadu u slobodu.


     Dnevnik Anne Frank deo je 35 dela svetske dokumentarne baštine "od opšte važnosti" koja je UNESCO ove godine uvrstio u popis "Sećanje sveta". Ana Frank, židovska devojčica koja je u svom dnevniku opisala dve godine koje je provela skrivajući se od nacista u Amsterdamu, umrla je u koncentracionom logoru 1945. Njen je dnevnik jedna od "deset najčitanijih knjiga u svetu", ističe UNESCO.


     Ne propustite da pogledate sledeće filmove o ovoj temi:

     • DNEVNIK ANE FRANK Diary of Anne Frank, The (2009) Epizode: 1. Amsterdam 6th July 1942, 2. October 1942, 3. November 1942, 4. June 1943, 5. May 1944. U ulozi Anne Frank: Ellie Kendrick.
     • DNEVNIK ANE FRANK - CELA PRIČA Anne Frank: The Whole Story (2001) U ulozi Anne Frank: Hannah Taylor-Gordon.
     • DNEVNIK ANE FRANK Diary of Anne Frank, The (1959) U ulozi Anne Frank: Millie Perkins.

DNEVNIK ANE FRANK (1959)

DNEVNIK ANE FRANK - CELA PRIČA (2001)

DNEVNIK ANE FRANK (2009)