LOGOR SA POLA MILIONA IZGLADNELIH IZBEGLICA

     Izbeglički centar Dadab u Keniji, na granici sa Somalijom poslednja je nada za stotine hiljada izgladnelih ljudi. Humanitarna katastrofa u ovom delu Afrike sve je većih razmera, a pomoć i dalje sporo stiže.

     Ispred prostih, drvenih stolova guraju se ljudi. Žene sa decom sede na podu, mnoge deluju potpuno iscrpljeno. Neke već nedeljama čekaju da konačno budu registrovane, ovde, u izbegličkom logoru Dadab, jer je to uslov za dobijanje životnih namirnica. Time je obezbeđeno bar osnovno snabdevanje hranom. Ali, za saradnike ovog logora, posla je previše - svakoga dana u kamp pristižu stotine ljudi sa juga Somalije, gde vlada suša. Mabel Ominde, koja radi za kenijsku vladu, kaže: "Radimo šta možemo. Žao mi je, ali mi stvarno nismo u stanju da obavimo sav posao sa ovolikom masom ljudi. Najgore je što su mnoge pridošlice bolesne. Izgubili su svoje rođene, nemaju krova nad glavom - nemaju ništa."

     Prema procenama Ujedinjenih nacija, na jugu Somalije je oko dva miliona ljudi potpuno odsečeno od isporuka hrane. Radikalne islamističke milicije Al Šabab uspostavile su kontrolu nad ovim regionom – i ne žele stranu pomoć. "Situacija u Somaliji sve je gora. Izgubili smo svu stoku – zato sam ovde došla. Četiri dana sam putovala. Usput su mi banditi oteli sve što sam imala", kaže jedna žena.


     Potreban je još jedan izbeglički kamp


     Ljudi su iscrpljeni i izgladneli, žrtve su milicija i vladinih trupa na jugu Somalije. Kada stignu u logor, sve što imaju je odeća koju nose. Pošto je logor u međuvremenu prepun, hiljade njih kampuje napolju. Spavaju na podu, a jedina zaštita su im jednostavne prostirke. Koordinator pomoći pri UNHCR-u Enoh Ohola kaže: "Tri logora u Dadabu prvobitno su planirana za 90.000 ljudi. Ali, u 20 godina građanskog rata u Somaliji, ovde je došlo mnogo više izbeglica. Sada ih sigurno ima više od 400.000. Sa kenijskom vladom smo pregovarali o proširenju Dadaba i uskoro ćemo otvoriti novi logor izvan postojećeg kampa."

     Oko 15.000 izbeglica je minulih dana smešteno u belim šatorima UNHCR. Međutim, novi logor nije bezbedan. Nema stražara. Najviše su ugrožene žene. Mnoge su žrtve seksualnih napada. Marian, žena sa sivom maramom na glavi, koja govori u ime grupe izbeglica kaže: "Silovali su nam ćerke… Ukrali su nam sve što smo imali… Više ne možemo da izdržimo - bolje da se vratimo u Somaliju, bar bismo imali krov nad glavom."


     Ali, i za nju će, kao i za mnoge druge koji ovde godinama, pa čak i decenijama žive, ovaj logor biti poslednja stanica. U najmanju ruku ovde će provesti više godina. Jer, čak i kada bude bila pobeđena glad u Somaliji, mir tako skoro neće zavladati.

(Antje Dikhans, WDR i Mirjana Veljković-Kine, 16.08.2011.)