POLITIČKA ENCIKLOPEDIJA U CRTICAMA: FRAGMENTI O LUSTRACIJI, 7. DEO

     Sve zemlje Istočne Evrope i bivšeg Sovjetskog bloka u postkomunističkom razdoblju prošle su izrazitije ili diskretnije kroz proces lustracije. To je bila i tema petog fragmenta o lustraciji, pa smo u prošlom broju opisali kako je to prošlo i sa Nemačkom i Rusijom. Sada se bavimo Mađarskom, a zatim u šestom fragmentu i Bugarskom. 


     Mađarska


     U Mađarskoj je tek posle četvrte godine vladavine prve postkomunističke vlasti, 1994. parlament uspeo da izglasa Zakon o lustraciji nekih važnih ličnosti. Komisija za lustraciju, koju bira komisija državnog veća sastoji se od trojice pažljivo proverenih sudija, i ima zadatak da utvrdi ko je od aktuelnih državnih službenika tokom perioda od 1945. do 1990. bio uključen u rad mađarske Službe državne bezbednosti. Obavezi da se podvrgnu lustraciji podležu predsednik republike, ministri i državni sekretari, zatim članovi parlamenta i Ustavnog suda, vrhovni sudija, vrhovni tužilac i njihovi zamenici, direktori, njihovi zamenici, članovi upravnih odbora u državnom radiju i televiziji, rukovodioci u državnoj novinskoj agenciji, predsednik Narodne banke, potpredsednici i članovi Saveta Narodne banke. Ako se za nekoga ustanovi da je bio povezan sa tajnom službom Komisija ga obavezuje da podnese ostavku na položaj, ili mu se obznanjuje veza sa "nacionalnom špijunskom službom", a licu je ostavljeno pravo žalbe. To je bio slučaj s prethodnim mađarskim premijerom Đulom Hornom i sa još nekoliko visokih službenika njegove Socijalističke stranke. Oni nisu podneli ostavke, pa su njihovi dosije objavljeni u mađarskoj štampi. Od 1997. godine svi mađarski građani imaju pristup državnom arhivu, gde mogu proveriti svoja dosijea. 


     Ustavni sud Mađarske razmotrio je odredbe Zakona o lustraciji i  priznao da taj "zakon osvete" nije u skladu sa Ustavom. U decembru 1994. Ustavni sud je doneo rešenje o ograničavanju "biografske kontrole" u odnosu na lica koja zauzimaju državne funkcije i ograničavanju korišćenja informacija o njima.


     Bugarska


     U Bugarskoj je 1992. antikomunistička parlamentarna većina uspela je da u nekoliko zakona uključi specijalne paragrafe o dekomunizaciji, koje je kasnije ustavni sud proglasio da su bez zakonske sile. Van snage je stavljen Zakon o dekomunizaciji nauke i obrazovanja donet decembra 1992. koji je zabranjivao bivšim aktivistima Kompartije i predavačima komunističke ideologije da imaju rukovodeće dužnosti u naučnim ustanovama i na fakultetima. Istovremeno, donet je Zakon kojim se zabranjuje širenje informacija o delatnosti tajnih službi i publikacija dokumenata, koji potvrđuju postojanje veze političara i državnih činovnika sa organima državne bezbednosti.

(Radivoj Stepanov, Slobodna Vojvodina, 19.05.2011.)