NA DANAŠNJI DAN, 2. AVGUST

ALEKSANDAR GRAHAM BEL

1100. Engleski kralj Vilijam II, sin Vilijama I Osvajača, ubijen je strelom u šumi za vreme lova. 

1552. Dogovorom u Pasauu poništen je Augsburški Interim iz 1548., a luterani (protestanti) su dobili slobodu veroispovesti u Nemačkoj, što je ozakonjeno na saboru u Augsburgu 25. septembra 1555. 

1589. Zbog prelaska na stranu hugenota, francuskog kralja Anrija III ubio je pristalica katoličke Svete lige, dominikanac Žak Kleman. 

1788. Umro je Tomas Genzboro, poznati engleski portretista i pejsažista i jedan od osnivača britanske Kraljevske akademije umetnosti. 

1799. Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje, koji je sa bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi vazdušni balon napunjen zagrejanim vazduhom. 

1802. Napoleon Bonaparta proglašen je "doživotnim konzulom" Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika. 

1830. Francuski kralj Šarl X Burbonski abdicirao je pod pritiskom Julske revolucije u Parizu, koja je izbila zbog kraljeve odluke da ukine slobodu štampe, raspusti parlament i promeni izborni zakon. 

1858. Britanski parlament usvojio je zakon (India Bill) kojim je indijska vlada stavljena pod upravu britanske krune. 

1876. Rođen je srpski lingvista Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960., osnivač moderne dijalektologije, autor "Pravopisa srpskohrvatskog jezika". 

1903. U Makedoniji je počeo Ilindenski ustanak za oslobođen je od turske vlasti tokom kojeg je stvorena "Kruševska republika". Republika se održala samo 11 dana, a ustanak je u krvi ugušen. 

1921. Umro je italijanski operski tenor Enriko Karuzo, proslavljeni izvođač dela Verdija i Pučinija i italijanskih kancona. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču. 

1922. Umro je Aleksandar Graham Bel, izumitelj telefona (1876). 

1928. Italija je potpisala 20-godišnji ugovor o prijateljstvu sa Etiopijom. 

1934. Umro je nemački predsednik Paul fon Hindenburg, a Hitler je sebe proglasio firerom (vođa) i preuzeo apsolutnu vlast. 

1935. Velika Britanija je donela zakon prema kojem je reformisan sistem upravljanja u Indiji, odvojeni su Burma i Aden od Indije, garantovana veća lokalna samouprava u provincijama i formirano centralno zakonodavstvo u Nju Delhiju. 

1936. Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio, pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš. 

1939. Albert Ajnštajn upozorio je američkog predsednika Ruzvelta da nemački naučnici rade na proizvodnji bombe sa uranijumom, posle čega su u SAD počeli (početkom 1940.) istraživački radovi za proizvodnju atomske bombe. 

1945. Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vođa Staljin, predsednik SAD Truman i premijer Velike Britanije Atli postigli dogovor o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone posle Drugog svetskog rata. 

1970. Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda. 

1980. U eksploziji na železničkoj stanici u Bolonji poginulo je 85 i ranjeno više od 200 ljudi. To je bio najteži teroristički napad u Evropi posle Drugog svetskog rata i izazvao je talas masovnih protesta širom Italije. 

1990. Iračka vojska napala je Kuvajt i okupirala ga za jedan dan. Slanjem trupa u Kuvajt, irački predsednik Sadam Husein pokrenuo je događaje koji su doveli do Zalivskog rata i stacioniranja američkih trupa u regionu. 

1992. Alžirske snage bezbednosti uhapsile su 50 naoružanih islamskih ekstremista i oduzele njihovo skladište oružja u kojem je pronađeno 150 bombi. 

1994. Pod pretnjom pooštravanja međunarodnih sankcija SRJ, vlada Srbije pozvala je lidere bosanskih Srba da prihvate mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu i upozorila ih da će u suprotnom biti odgovorni za zločin protiv sopstvenog naroda. 

1997. Vođa najjače liberijske gerilske frakcije Čarls Tejlor proglašen je predsednikom Liberije, čime je posle sedmogodišnjeg građanskog rata okončana borba za vlast u zemlji. 

1999. U sudaru dva voza u istočnoj Indiji poginulo je 285, a ranjeno oko 300 ljudi. 

2001. Bosanski Srbin, general Radislav Krstić osuđen je u Hagu na 46 godina zatvora zbog masakra nad bosanskim Muslimanima u Srebrenici 1995., najvećeg ratnog zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata. U aprilu 2004. Žalbeno veće Haškog tribunala prvosnažno je osudilo Krstića na 35 godina zatvora. 

2002. Snage UNITA-e su zvanično rasformirane, njenim generalimusu oduzeti činovi i oni su integrisani u vojsku Angole. 

2004. Umro je legenda francuske fotogradije i svetski priznat fotograf Anri Kartije-Breson.