KOSTREŠ: OSTALO NEKOLIKO NEREŠENIH PITANJA O JAVNOJ SVOJINI

     NOVI SAD – Do 15. jula premijeru Srbije Mirku Cvetkoviću treba da predamo nacrt zakona o javnoj svojini, čime bi bio ispunjen zadatak radne grupe, komisije i svih tela koja su formirana za izradu teksta i donošenje ovog zakona. Nakon toga će premijer i predsednica parlamenta Slavica Đukić-Dejanović odlučiti kada će on ići pred parlament. Što se mene tiče i tehničkog dela posla, završićemo tekst veoma brzo, već sledeće nedelje, i uputiti ga u dalju proceduru – izjavio je za Dnevnik šef Radne grupe Vlade Srbije i zamenik predsednika LSV-a Bojan Kostreš. On ističe da, su kada je u pitanju ovaj zakon, svi detalji dogovoreni i da nema spornih pitanja.


     – Ostalo je otvoreno pitanje javne svojine AP Vojvodine i nekih zakonskih rešenja. To se dešava jer je pitanje svojine, kao i autonomije Vojvodine, političko i o njemu postoje različita mišljenja i u vladajućoj koaliciji, ali i u okviru stranaka koje su je formirale. Uradili smo oko 85 odsto posla i ostala su otvorena tri ili četiri pitanja koja nisu beznačajna, ali koja će se, nadam se, rešiti – kaže Kostreš. Upitan koja su to pitanja, Kostreš uzvraća da bi u procesu njihovog rešavanja "bilo malo nekorektno prema kolegama da ih izdvaja".


     – U svakom slučaju, to su pitanja javne svojine nad velikim sistemima i još neka koja su u ovom trenutku važna za autonomiju Vojvodine i nisu toliko politički nerešiva koliko moramo da pronađemo veoma kvalitetna i precizna pravna rešenja – dodaje Kostreš. 


     Možda bez javne rasprave


     Šef radne grupe kaže da ne zna da li će nakon uobličavanja zakonski tekst odmah ići u Skupštinu ili će mu prethoditi šira javna rasprava. Kako ukazuje, to nije deo posla koji vodi komisija, već će, naprosto, zavisiti od procena predsednice Skupštine i premijera Srbije "ukoliko žele da zakon upute u javnu raspravu u formi predloga".


     – Mislim da javna rasprava o zakonu o javnoj svojini ne bi bila loša i u principu je podržavam zbog njegove važnosti, ali ne bi bio ni veliki problem ako ne ode jer ni Ustav Srbije nije išao pa je Srbija preživela. Ako je ovaj zakon važan za evropske integracije Srbije i ako bi javna rasprava pojela vreme potrebno da zemlja dobije status kandidata, mislim da bi bila manja šteta da je ne bude, nego da izgubimo strateški evropski cilj – kaže Kostreš. Na opasku da postoje tvrdnje da je u agendi za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU restitucija, a ne i javna svojina, Kostreš kaže da to nije tačno i da je on u "agendi plana evropskih integracija Vlade Srbije i jedan od dva zakona od čijeg donošenja zavisi status kandidata". Na zamerke opozicije, prvenstveno SNS-a, da je polazna osnova donošenja ovog zakona loša, a to je otvaranje mogućnosti zaduživanja opština i Vojvodine, a ne gazdovanje imovinom, što će ponovo opteretiti građane, naš sagovornik kaže da se to izgovara "iz nemoći".


     – Opozicija je nemoćna i iz te pozicije, da nije u stanju da da bilo kakav konkretan predlog ili bilo šta pametno što bi pomoglo izlasku Srbije iz krize u kojoj je, daje komentare koji nemaju veze sa realnošću i istinom. Meni je zaista žao što opozicija nema malo energije i kreativnosti da pomogne da zakon bude još bolji – konstatuje Kostreš. On ističe da je ovaj zakon neophodan Srbiji da bi se dalje decentralizovala i regionalizovala, što je uslov za evropske integracije.


     – Na kraju, to je i zakon koji će ispraviti nepravdu koju je Miloševićev režim naneo Vojvodini i lokalnoj samoupravi za vreme svog trajanja – zaključio je on.  Na pitanje hoće li biti sa ovim zakonom zaduživanja opština i Pokrajine, Kostreš kaže da se "svako ko je vlasnik određene svojine može zadužiti na osnovu tog vlasništva".


     – Ali, to nije suština ovog zakona – konstatuje Bojan Kostreš.


     Pruge neće biti vojvođanske


     A za list Press, Kostreš je precizirao da će Vojvodina novim zakonom o javnoj svojini dobiti više nego što je imala 1995. godine, ali da neće postati vlasnik železničke i putne mreže, pošte i "Telekoma" u Vojvodini.


     – Izvesno je da će Vojvodina dobiti više imovine nego što je imala 1995. godine, ali, na moju žalost, i manje nego što je imala 1988. godine – istakao je Kostreš dodajući da je sve u potpunosti usaglašeno što se tiče javne svojine lokalnih samouprava. 


– Jedino što je sporno je svojina Vojvodine, pa pokušavamo da pronađemo neko međurešenje - kaže Kostreš. On ističe da je svojina Vojvodine "teško političko pitanje", jer se tri godine čeka na ovaj zakon zbog nemogućnosti političkog usaglašavanja po tom pitanju. Prema saznanjima Pressa, u pregovorima je upravo i "zapelo" oko stava LSV da Vojvodina povrati nadležnosti nad železnicom, putnom mrežom, poštom i "Telekomom", što ne nailazi na saglasnost ostalih stranaka. 

(BILSV, 02.07.2011.)