Kada se prolomi vest da je Severna Koreja spremna na velike ustupke zapadnim silama, pre svega SAD-u, treba je prihvatiti podjednako skeptično kao i iranske najave da se uvodi naftni embargo celoj Evropi - obe izjave su tek delomično verodostojne, većim delom ipak se radi o spoljnopolitičkoj poluzi.
Ali, izgleda da situacija nije baš takva. Kako napominje Erik Veingartner, kanadski konsultant za humanitarna pitanja, prema njemu nedostatak hrane uopšte nije povod najnovijeg konsenzusa između Severne Koreje i SAD-a. U svrhu tog argumenta ide i podatak kako je Kina pre samo mesec dana Severnoj Koreji poslala čak 500,000 tona hrane.
Možda je i to jedan od razloga zašto severnokorejski mediji očito ne mare previše za trijumfalističke komentare koji poslednja 2 dana dolaze od strane zapadnih medija.
Službena državna novinska agencija KCNA piše da je Severna Koreja uvek spremna za stabilnost i mir na prostoru korejskog poluostrva. Po pitanju bilateralnih razgovora 23. i 24.2.2012. u Pekingu, KCNA navodi da se SAD obavezao da više neće imati "neprijateljski" stav prema Severnoj Koreji i da će se poštovati suverenitet zemlje. Dalje, SAD je pred severnokorejskim delegatima rekao da sankcije neće ciljati civilni sektor i da će odustati od sankcija koje direktno štete dobrobiti severnokorejskog stanovništva, prenosi KCNA. Takođe, predstavnici SAD su naveli da pristaju na programe razmene po pitanju kulture, obrazovanja i sporta.
Konkretni pregovori započeti su neposredno pre smrti predsednika Kim Jong Ila, tako da ovaj sastanak nije - kako su ga mnogi opisali - neka vrsta "popuštanja" od strane njegovog naslednika, već sprovođenje identične politike.
Severna Koreja je zaista spremna na obustavu svojih nuklearnih aktivnosti i dolazak IAEA inspektora, ali uslovi su daleko rigorozniji nego što se to piše u zapadnim medijima. Kao prvo, drastična "izolovanost" Severne Koreje od ostatka sveta nije potez severnokorejskog vođstva, već pre svega rezultat američko-sponzorisanih sankcija koje su na snazi dugi niz godina.
Severna Koreja zbog sankcije nije u stanju da se pridruži međunarodnim ekonomskim organizacijama upravo iz tog razloga. Sankcije nad Severnom Korejom imaju jasan cilj - da drže zemlju na što nižem nivou razvoja.
Na žalost, takva "strategija" donekle odgovara i Kini - naime, Kina strahuje da bi izlaskom iz izolacije Severna Koreja mogla, baš kao i oni, krenuti putem slobodnog tržišta i više se orijentisati ka Južnoj Koreji, tačnije - SAD-u.
Šta o svemu misli aktuelno severnokorejsko vođstvo, teško je reći, ali jedno je sigurno - žele da se sankcije nad njihovom zemljom ukinu što pre. U manjoj meri aktuelna situacija u Severnoj Koreji podseća na Kubu. Stari automobili na ulicama Havane nisu izraz ljubavi prema reliktima prošlosti, već direktan uticaj masovnog ekonomskog embarga od strane SAD-a. Jasno, sa pravom će se neko upitati - SAD je ipak samo jedna jaka država, šta je sa drugim ekonomskim saradnjama? Pritom treba imati na umu uticaj koji SAD u današnjem svetu još uvek ima - nije tajna da će SAD ekonomski "kazniti" svaku državu i/ili kompaniju koja na bilo koji način radi kontra njihove politike sankcija.
Kuba je socijalistička zemlja centralno planske ekonomije i jedna od najrazvijenijih u čitavoj karipskoj regiji, ali i pored toga - podizanje sankcija na Kubi bi dovelo do još većeg ekonomskog napretka, pogotovo zbog činjenice da ima stabilne i "izdržljive" ekonomske temelje. Dokument organizacije Amnesty International navodi: "ekonomski embargo SAD-a snažno koči ekonomski i socijalni razvoj Kube".
Nije tajna da bi se nešto slično moglo desiti i po pitanju Severne Koreje, podizanje sankcija moglo bi dovesti do znatnog prosperiteta države i velikog izlaska iz trenutne izolacije. Severna Koreja ulaže konkretne napore u razbijanju vlastitog izolacionizma, državni mediji sve češće objavljuju vesti i na engleskom jeziku, a u Pjongjangu je prošle godine otvoren i biro novinske agencije Associated Press.
Da li će Severna Koreja ukinuti nuklearni program - koji joj je glavna poluga po pitanju spoljne politike - zbog 240,000 tona američkog žita? Takve konstatacije su običan medijski senzacionalizam bez pokrića. Dogovor o slanju pomoći u hrani, koji je stupio na snagu mnogo pre održavanja ovih razgovora, isključivo je humanitarnog karaktera i nema nikakve veze sa diplomatijom - tako barem tvrde u SAD-u. Severna Koreja će svoju "polugu" iskoristiti da ostvari svoje interese, a čim se pokaže da ti interesi ne idu u pravcu koji njima odgovara, vratiće se nazad u svoje utaborene redove.
Hilary Klinton je rekla da su pregovori "obećavajući", ali da još uvek postoje "znatne zabrinutosti" oko nuklearnog programa Severne Koreje. Gotovo identična situacija desila se pre nekoliko godina. U jesen 2008. održani su tzv. "šesterostranački razgovori" (Severna Koreja, Južna Koreja, Japan, Rusija, Kina, SAD), tema je bila gotovo identična kao i današnja. Severna Koreja, za koju se smatralo da još uvek nema nuklearno oružje, napravila je mnoge ustupke i dala mnoga obećanja. Uskoro je na državnoj televiziji objavljen i video snimak kako ruše jedan od nuklearnih reaktora. Prethodno su u zemlju pušteni IAEA inspektori, a SAD je uklonila Severnu Koreju sa liste "zemalja koje sponzorišu terorizam".
Rusija i Kina su upozorili SAD da "previše pritiskaju" Severnu Koreju i da to neće završiti najbolje po pitanju diplomatskih razgovora. Upravo tako je i bilo - na prvi znak američke agresivne diplomatije, Severna Koreja se odmah povukla sa pregovaračkog stola. Razgovori su se raspali, a 25.5.2009. američka geološka služba zabeležila je "seizmičku aktivnost" magnitude 4,7 na prostoru Severne Koreje. Uskoro je došla i međunarodna potvrda - od danas Severna Koreja je i službeno nuklearna sila. Informaciju je potvrdio i tadašnji direktor agencije IAEA, Mohamed El Baradei.
Poučeni tim nedavnim primerima slobodni smo da zaključimo da prostor za dijalog sa Severnom Korejom postoji, ali samo pod uslovom ako SAD zauzdaju svoju agresivnu retoriku i pomire se sa činjenicom da Severna Koreja postavlja barem 50% uslova. "Trijumfalizam" američke spoljne politike o kojem danas bruje američki mediji sigurno nije dobar korak u pravom smeru.
(D. Marjanović)
(Washington Post | KCNA | Reuters | channelnewsasia.com | Amnesty International | Huffington Post)
Нема коментара:
Постави коментар