JERKOV: KO NEMA PRAVO NA RESTITUCIJU?

     Nigde u Zakonu o restituciji ne piše da se imovina ne vraća MAĐARIMA ili NEMCIMA, piše da se ne vraća fašistima. Vojvođanski mađari nisu fašisti i pojedini funkcioneri SVM-a koji tvrde da jesu ne bore se za njihova prava.

     Pomalo me je začudio značaj koji je jedna tema dobila. Polako je postala najeksponiranija tema u celom Zakonu o vraćanju imovine i obeštećenju, a potom i u celoj političkoj javnosti. U početku se nije činilo da će tako biti. Nije se činilo da će biti tako, zbog toga što se cela tema zasniva na pogrešnoj i lažnoj tvrdnji da prema novom Zakonu o vraćanju imovine i obeštećenju (Zakonu o restituciji) ETNIČKI MAĐARI I NEMCI nemaju pravo na povraćaj imovine. Treba jasno reći da nije tako. Niko pri zdravoj pameti ne bi to predložio i prihvatio i to je svakom jasno. Zbog čega se onda o ovome toliko priča?


     Da krenemo redom. Kada se Zakon prvi put pojavio u Skupštini, u njemu je stajala odredba da "pravo na povraćaj imovine nemaju pripadnici okupacionih snaga tokom Drugog svetskog rata, kao i njihovi potomci". Što se mene tiče, pošteno. Ova zemlja je fašizam pobedila pre skoro sedamdeset godina. Naravno da fašisti ne bi trebalo da imaju pravo na povraćaj imovine, to bi predstavljalo relativizaciju i fašizma i naše antifašističke borbe. Mnogi su u toj borbi poginuli. I oni koji su se borili protiv najvećeg zla dvadesetog veka, i oni koji su se borili na strani tog zla. Uverena sam da je prava strana pobedila. U početku se nije činilo da postoji bilo šta sporno u ovakvoj formulaciji. A i zašto bi bilo?


     Ubrzo su se, međutim, pojavila dva amandmana. Prvi amandman je predložila Vlada i on je ovo pravo ograničavao samo na one pripadnike okupacionih snaga koji su strani državljani, što bi značilo da je onim pripadnicima okupacionih snaga koji su naši državljani oproštena njihova mala fašistička ekskurzija (kao greh iz mladosti, valjda, šta li?). Drugi amandman, koji je predložio Savez vojvođanskih Mađara, išao je čak i dalje, i oslobađao odgovornosti za učešće u okupacionim fašističkim snagama SVE ONE koji su pre početka rata imali prebivalište na teritoriji Republike Srbije. Bez obzira na sve. Bez obzira na to da li su bili prisilno mobilisani, da li su dobrovoljno otišli u rat, da li su činili zločine, bacali ljude pod led. Prema SVM-u, sve dok su pre rata imali prebivalište na teritoriji Srbije ne treba da se brinu, sve im je oprošteno.


     To nije prihvatljivo. A evo i zašto. Postoji izvesna osoba koja se zove Peter Egner. Preminuo je ove godine, u 89-oj godini života, u Americi. Neposredno pre smrti, američke vlasti su ga uhapsile zbog toga što su potvrđene optužbe da je tokom Drugog svetskog rata u Beogradu, kao pripadnik GESTAPO-a organizovao deportacije u koncentracione logore. Procenjuje se da je deportovano oko 150.000 ljudi. Isto tako, njegova jedinica se tereti da je tokom 1941. i 1942. godine direktno ubila oko 17.000 muškaraca, žena i dece. Nikad nije osuđen za ove zločine, jer je umro pre suđenja. Peter Egner rođen je u Crvenki i do početka rata je živeo u Srbiji. Princ Eugen divizija, koja se sastojala uglavnom od domaćih Nemaca, za vreme rata počinila je neke od najkrvavijih zločina na celoj teritoriji bivše Jugoslavije. Da su, kojim slučajem, amandmani SVM-a i Vlade prihvaćeni, Egner, kao i mnogi slični njemu, mogli bi traže imovinu koja im je (s pravom) oduzeta.


     Pravi problem, međutim, nastao je kada je Vlada (pod pritiscima, između ostalih, i LSV) povukla svoj amandman, a SVM u skupštinskoj raspravi počeo da brani svoj amandman. Tada se pojavila neistinita teza, oko koje se i danas vodi rasprava, da se tom odredbom Zakona MAĐARIMA uskraćuje pravo na povraćaj imovine. Ovime su pojedini funkcioneri SVM-a prešli crvenu liniju i uvredili pripadnike naroda koje, navodno, predstavljaju u Skupštini. Jer svako ko tvrdi da se ovim zakonom imovina ne vraća MAĐARIMA, tvrdi, zapravo, da su okupacione snage i fašisti isto što i vojvođanski Mađari, i time vređa sve one pripadnike mađarskog naroda koji su se borili protiv fašizma, sve one pripadnike mađarskog naroda koji su bili prisilno mobilisani, i stavlja ih u isti koš sa onima koji su (bez obzira koje nacije bili) ubijali ljude i činili zločine. Svako ko je bio prisilno mobilisan, ko se opirao za vreme mobilizacije, može to da dokaže i naravno da će imati pravo na povraćaj imovine. To za SVM, međutim, nije imalo nikakvog značaja. Govorili su o kolektivnoj krivici, o sprečavanju pomirenja među narodima. Ako je iko protiv kolektivne krivice, LSV je protv nje. Ali, isto kao što smo protiv kolektivne krivice, tako smo i protiv kolektivne abolicije, i to posebno na osnovi mesta prebivališta određenog dana vašeg života. Što se tiče pomirenja, propustili su da kažu kog pomirenja. Sa Mađarima ne moraju da nas mire, sa njima nismo ni ratovali. A sa fašistima ne smeju da nas mire, jer tu pomirenja nikad neće biti. Fašista je bilo u svim narodima i nikome od njih neće biti vraćena imovina. Bez obzira na nacionalnu pripadnost.