NATO ODLAZI - NOVA INVAZIJA ZAPADA NA LIBIJU POČINJE

     NATO odlazi - nova invazija Zapada na Libiju počinje: "Spakirajte kofere i pravac za Tripoli!"


     NATO vojna pomoć u pobuni koja je srušila libijskog vođu, pukovnika Moamera Gadafija službeno se završava u ponedeljak. A invazija novih snaga sa Zapada već planira svoje sletanje na obale Tripolija. 

     Zapadne službe bezbednosti, firme graditeljstva i infrastrukture, svi koji vide mogućnost stvaranja profita, posle Iraka i Avganistana, okreću se Libiji, sada slobodnoj od četiri decenijea diktature.


     Preduzetnici su vrlo ushićeni poslovnim potencijalima u razrušenoj zemlji sa velikim potrebama obnove i ogromnim zalihama "crnog zlata", plus konkurentskim prednostima libijske zahvalnosti prema SAD-u i NATO partnerima.


     Nedelju dana pre smrti pukovnika Gadafija, 20. oktobra, delegacije 80 francuskih firmi stigle su u Tripoli kako bi se sastali sa funkcionerima privremene vlade Prelaznog Nacionalnog veća. Prošle nedelje, novi britanski ministar odbrane, Filip Hemond, žurno je pozvao britanske firme: "Spakujte kofere i pravac za Tripoli".


     Dok su još uvek tela pukovnika Gadafija i njegovog sina Mutasima ležala na podu hladnjače za meso i javno prikazivana, već je britanski Trango Special Projects, ponudio svoje usluge podrške firmama u potrazi za gotovinom: "Jeste li spremni za povratak vašeg biznisa u Libiju?"


     Firma Trango Special Projects nudi sobe u svojoj vili u Tripoliju i prevoz "od strane diskretnih mešovitih britanskih i libijskih timova za bezbednost". Cena za 10-ak minuta vožnje od vazdušne luke, za koju je karta koštala oko 5 $, u režiji Trango SP sada je 500 britanskih funti, odnosno oko 800 dolara.


     "Ovde je zlatna groznica koja se odvija upravo sada", rekao je Dejvid Hamod, predsednik i glavni izvršni direktor Nacionalne američko-arapske privredne komore. "I Evropljani i Azijci su daleko ispred nas. Ja dobijam pozive svakodnevno od biznismena poslovnih zajednica u Libiji, koji kažu: "Vratite se, ne želimo da Amerikanci izgube."


     Ipak, još postoji neodlučnost na obe strane, a do sada razgovori još uvek uveliko premašuju akciju na terenu. NTC, u nadi da će izbeći bilo kakav odjek čina korupcije iz Gadafijevog doba, rekao je kako neće biti potpisanih dugoročnih ugovora, dok ne bude izabrana nova Vlada. Bez obzira na strogost novih pravila u ugovorima, zapadne firme se nadaju da će imati neke prednosti nad, recimo, Kinom, koja je nudila na prodaju oružje pukovniku Gadafiju, nedavno u julu.


     Tako, za razliku od Kine, Francuska, Velika Britanija i SAD mogu imati koristi od libijske vlasti za zahvalnost NATO vazdušnoj pomoći za revoluciju. Libiji "je potrebno sve", rekao je gospodin Hamod koji je vodio četiri američka poslovne delegacije u Libiju između 2004. i 2010., kada je pukovnik Gadafi odlučio da se odrekne svog programa nuklearnog naoružanja u zamenu za prekid dugogodišnjih ekonomskih sankcija, zbog kojih je stanje u zemlji postalo strašno.


     Ukupna direktna strana ulaganja u Libiji porasla su 2010. na 3,8 milijardi dolara, za razliku od 2002., kad se radilo o iznosu 145 miliona dolara, prema proceni Svetske banke. 


     Hamod je rekao kako sada Libija treba doslovno sve, od bankarskih i finansijskih usluga, bolnica i ambulanti, puteva i mostova, do infrastruktura za energiju i za naftnu industriju. Takođe predstoji ogromna obnova hotela i apartmanskih naselja na ruševinama gradova, čuvanje i proširenje naftnih postrojenja, kao i obuka i opremanje novih oružanih snaga.


     Na sastanku grupe G8 u Marselju, u septembru, ministri finansija obećali su 38 milijardi dolara, uglavnom kredita, arapskim zemljama između 2011. i 2013. Iako Libija trenutno crpi manje od jedne trećine svoje predratne proizvodnje nafte, oko 1,7 miliona barela dnevno, ona ima najveće rezerve nafte u Africi, što bi na kraju trebalo da znači stalan dotok novca.