недеља, 11. децембар 2011.

INTERVJU: FILIP JOVIĆ - ''NIJE TEŠKO BITI FIN - BUDI NOVOSAĐANIN!''


     Kandidat za odbornika, Filip Jović sa Limana II, rođen je 1986. godine. Diplomirani ekonomista, a trenutno je na post-diplomskim studijama.
     Ambiciozan i veoma aktivan član LSV, naročito u lokalnoj sredini i svom mesnom odboru gde je poznat po zanimljivim idejama za akcije koje se tiču promovisanja omladinskog aktivizma, sporta, muzike. Kako i sam kaže, previše mladih sedi skrštenih ruku, nadajući se boljem sutra, a on nije spreman za pasivnost, već samo za akciju. 


     Koji su, po tebi, najčešći problemi koji se susreću na Limanu? 
     - Zgrade koje su izgrađene pre 54 godine i 35 godina, to su zgrade sa dotrajalom fasadom, dotrajalim elektroinstalacijama i lošom izolacijom. Iz godine u godinu problemi su sve veći. Dokaz  tog problema su učestali požari na elektroinstalacijama, gde je bilo čak i žrtava, kao i ravni krovovi koji su ruglo Limana. Uočljiv je i problem grejanja "hladnih stanova" zbog slabe izolacije, loše i dotrajale stolarije. Imajući u vidu da populaciju na Limanu 50 odsto čine penzioneri koji nisu u mogućnosti da finansiraju dovođenje zgrada u kvalitetno funkcionisanje, smatram da za te investicije treba i grad da učestvuje u rešavanju tih problema. Znajući da živimo u urbanoj sredini, primećuje se nedostatak kontejnera, parking mesta koji je prouzrokovan velikim brojem zaposlenih u NIS-u, SUP-u, DDOR-u... Problem pasa lutalica i mačaka, koji predstavljaju opasnost za građane. Limanu nedostaje Pošta, znajući da je bila u zgradi DDOR-a, zatvorena je pre 6 ili 7 godina, bilo bi lepo i humano prema starijima opet je otvoriti.


     Koje bi bilo potencijalno rešenje ovih problema? 
     - Što se tiče renoviranja stambenih zgrada, popravke fasada, elektroizolacija i drugih sistema neophodnih za normalno funkcionisanje. Grad bi mogao da napravi neki ustupak građanima u vidu povoljnih ili bespovratnih zajmova, kredita. Za napuštene životinje trebalo bi napraviti azile, obezbediti povoljnu lokaciju van grada, gde bi se te životinje zbrinule. Edukovati građane svih uzrasta da je neophodno usvojiti kulturu življenja u kojoj ćemo voditi računa o smeću i otpadu. Nedostatak parking mesta, rešio bi se postavljanjem etažnih parkinga ali grad, naravno, mora odvojiti sredstva za to. 


     Koji su problemi na nivou grada? 
     - Nezaposlenost mladih je jedan od najvećih problema, što prouzrokuje povećan broj delikvenata, a svi problemi su nastali nemarnošću, finansijskom krizom i neodgovornošću države i obrazovnih ustanova. Naše zgrade su energetski neisplative i nedovoljno računa se vodi o ekološkoj ispravnosti tih zgrada, nasuprot rastućim trendu u razvijenim evropskim državama. Smatram da su problemi grada loše pešačke staze i trotoari, razbacani kontejneri što leti šire neprijatan miris, nedovoljno sportskih igrališta i igrališta za decu. Loša kanalizaciona mreža u pojedinim delovima grada. Primer je deo Telepa koji i dalje ima septičke jame i nisu priključeni na kanalizacionu mrežu, a nalazi se na samo par kilometara od centra grada. Ne smemo zaboraviti ni problem Industrijske zone grada koja zapuštena, neaktivna, nedovoljno subvencionisana i neatraktivna za velike investicije, a koja bi u velikoj meri mogla da pomogne po pitanju rešavanja nezaposlenosti.

     Šta misliš, kako bi se to moglo rešiti?
     - Naime, mišljenja sam da bi obrazovne ustanove trebale više da rade na usmeravanju mladih ljudi ka pravim vrednostima i društvenim odgovornostima. Konkretno mislim da bi trebalno da se više ukazuje na problem narkotika i ostalih zavisnosti kao sto su alhohol, kocka, pušenje. Po ugledu na Nemačku i Francusku treba uvesti obavezne uslove za energetsku efikasnost i ekološku ispravnost zgrada. Kontejnere koje viđamo na ulicama zameniti podzemnim kontejnerima, plastične kese izbaciti iz upotrebe i zameniti ih papirnim kesama, papirnom ambalažom. Grad bi trebao da stvori povoljnu klimu za ulaganje domaćih i stranih investitora u Industrijsku zonu, pružanjem povoljnih subvencija i kredita.


     U svom odboru cenjen si po zanimljivim idejama. Da li je u planu kakva akcija? 
     - Mlade treba animirati i angažovati sportskim aktivnostima i drugim kulturnim manifestacijama. Sa tim ciljem, da promovišemo sport, pripremamo turnir humanitarnog karaktera koji bi se održavao svake godine i imao za cilj da pomogne siromašne i osobe sa invaliditetom. Imamo veliku želju da oživimo muzičku scenu Limana, a za to je potrebno obezbediti prostorije u kojima bi mladi neafirmisani bendovi mogli da vežbaju i održavaju svirke. Trebalo bi organizovati volonterski centar na Limanu, u njega uključiti omladinu koja bi se koliko je to moguće brinula o starima, nemoćnima i siromašnima. Planiramo akciju "Dobar komšija" gde ćemo tražiti od građana da nam ukažu na ljude u svom okruženju koji se susreću sa velikim problemima, bilo socijalne, hendikepne ili neke druge prirode. U tu svrhu bi ostavili broj telefona na koji građani mogu da prijave takve osobe. Tu u akciju stupaju volonteri koji bi pokušali da pomognu koliko su u mogućnosti takvim građanima (recimo donošenje hrane i lekova hendikepiranima, itd.) Kroz sport, muziku, humanitarne akcije animirati mlade, privući im pažnju i ukazati na to koliko društveno-korisni mogu da budu i koliko su neophodni ovom društvu. 


     Šta je ligaški, a šta ne? 
     - Nije Ligaški raditi za lični ili grupni interes. Imamo cilj da Vojvodini i Novom Sadu ponovo vratimo sjaj, voleti svoje, poštovati tuđe, i biti dosledan idejama i tako ih sprovoditi. 


     Šta je novosadski, a šta nije? 
     - Novosadski je poštovati tradiciju, raditi na unapređenju uslova života, lepoti grada i življenja u Novom Sadu. 


     Zašto si se kandidovao?
     - Shvatio sam da je krajnje vreme da mi mladi preuzmemo inicijativu u formiranju boljeg društva, zato sam se između ostalog i kandidovao. Imamo ideje za konkretna rešenja problema na Limanu.

Нема коментара:

Постави коментар