петак, 30. децембар 2011.

VOJVODINA U STEGAMA PARTIJSKIH CENTRALA U BEOGRADU


     Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak izjavio je da je, i bez formalne funkcije u pokrajinskoj vlasti, u aktuelnom mandatu izborio više za građane Vojvodine od predstavnika vlasti APV. 
Nenad Canak
     U intervjuu za "Dnevnik" on je aktuelnoj pokrajinskoj vlasti zamerio na nedostatku političkih i zakonodavnih incijativa. A na pitanje zašto misli da bi, da je na mestu vojvođanskog premijera, s obzirom na to da je nagovestio da će se možda kandidovati za tu funkciju, bio uspešniji od Bojana Pajtića, ocenio je da je ključni problem čelnih ljudi vojvođanske vlade u partijskim stegama koje ih ograničavaju.


     – Ne čini funkcija čoveka nego čovek funkciju – kazao je Čanak. 


     – Ja sam i bez te formalne funkcije u razgovorima sa premijerom Mirkom Cvetkovićem uspeo da za Vojvodinu izborim niz stvari koje su, navodno, već bile zacementirane. To se desilo i prilikom donošenja Statuta i Zakona o nadležnostima i prilikom utvrđivanja Zakona o javnoj svojini, kada smo dogovorili da se Vojvodni vrati i imovina Novosadskog sajma, DP "Gas", RTV-a, rudnik u Kovinu, Petrovaradinska tvrđava, imovina VANU i legati. Zato što je uvek moguće, ako niste ucenjeni partijskim stegama, da izvučete još ponešto za građane. To sam radio, a radiću i dalje, bez obzira na to bio na nekoj funkciji ili ne.


     On je ocenio da očigledno nije moguće da se neko za nešto izbori kada ima centralu stranke u Beogradu.


     – Vojvodina mora imati svoje autentične političke snage, koje će raditi sa autentičnim političkim snagama iz Beograda i drugih delova Srbije sa ciljem da celoj Srbij bude bolje – smatra on.


     Tvrdite da je Vlada Srbije ispunila sve uslove za kandidaturu, ali da u postojećem okviru ne može da reši kosovski problem. Šta onda uopšte možemo očekivati da će Brisel odlučiti u martu i da li je zapravo doveden u pitanje proces evrointegracija Srbije?
     – Odluka Brisela o kandidaturi Srbije ne zavisi više samo od nas, zbog turbulencija unutar Unije. Međutim, napor Srbije u približavanju EU nikako nije uzaludan jer to znači i približavanje evropskim standardima, za šta se LSV svesrdno zalaže. Mi jesmo uradili mnogo u procesu integracija. Ne treba zaboraviti da je Vlada Mirka Cvetkovića izborila viznu liberalizaciju, završila saradnju sa Haškim tribunalom i, u saradnji sa parlamentom, oko 180 zakona uskladila sa evropskim zakonodavstvom. Međutim, fantastično je koliko se uspelo u tome da Kosovo i poslednjih 30 godina bude svakodnevna tema, kao politički džoker koji se potegne uvek kad nema drugog. Međutim, da neko zaista hoće da reši pitanje Kosova, videlo bi se da ono i nije tako nerešivo. Kako se niko nije setio da priču o carinskim prelazima Jarinje i Brnjak reši uspostavljanjem carinske unije Srbije i Kosova? No, u opštem igranju žmurke stalno se zaboravlja na to da je pitanje carinskih prelaza zapravo pitanje plaćanja PDV-a na severu Kosova jer sever Kosova nije u političkom sistemu ni Srbije ni samoproglašene Republike Kosovo, i samim tim nikom ne plaćaju PDV, što otvara neograničen prostor za šverc i zaradu. A kad hoćete tome da stanete na put, najednom se pojavljuju "viši interesi" i ne znam kakve mitomanske priče o kosovskom epu. Očigledno je da neko od problema na Kosovu profitira.


     Ko profitira, a kolika je opasnost da Srbija zbog toga ponovo uđe u samoizolaciju, s obzirom na to da i usporavanje evrointegracija utiče na raspoloženje građana? I kolika je u tom pogledu ipak odgovornost aktuelne vlasti?
     – Jedan od najvećih profitera kosovskih tenzija je Ruska Federacija, čiji glasnogovornik u Srbiji ambasador Aleksandar Konuzin jasno pokazuje zanimanje za to da njihove satelitske grupacije u Srbiji po svaku cenu zaustave Srbiju na evropskom putu, te naprave pseudopatriotsku atmosferu da bi dobili mogućnost za formiranja vlade koja bi bila marionetska i koja bi prodala EPS i Telekom ruskim državnim firmama, čime bi Srbija postala ruska provincija, a što bi bilo i ostvarenje želja Tomislava Nikolića. A pitanje "Rusija ili Evropa", zapravo je pitanje "Azija ili Evropa", ali ona Azija koja počiva na svevlasti, nikad nepreboljenom feudalizmu, centralizmu, krađama na izborima, političkim ubistvima... Srbija mora da raskine sa mitomanijama prošlosti i da stvari nazove svojim imenom. Petog oktobra promenjen je samo jedan broj eksponenata politike vođene devedesetih godina prošlog veka, ali sama ta politika nije promenjena. To se potvrđuje i time što je nakon odlaska Slobodana Miloševića i Crna Gora proglasila nezavisnost, i Kosovo proglasilo nezavisnost, a tenzije unutar Srbije nisu pale. Dakle, to govori da ta politika kreira tenzije i ona se neumitno mora menjati.


     Ne ide li u prilog toj alternativi koju vi nazivate ruskom gubernijom upravo neodlučnost aktuelne vlasti u sagledavanju realnosti i sprovođenju racionalne politike?
     – Danas je užasno teško pomeriti na bilo koju stranu taj proces van kolotečine koja je dugo i pažljivo utabavana. Baš zbog toga je približavanje EU daleko važnije za Srbiju samu – a tu ne mislim samo na kandidaturu već na približavanje koje podrazumeva prihvatanje seta pravila kojih se Unija drži. Zato sam i rekao da je 9. decembar, kad je odložena odluka o kandidaturi za mart, suštinska pobeda proevropskih snaga ukoliko se uzme u obzir ko je sve radio protiv i koliko je suštinskih vojnih operacija urađeno u tom pogledu. Jer, ono što se dešavalo na prelazima Jarinje i Brnjak su zapravo vojne akcije paravojski koje su formirane za tu svrhu. To ne može bez organizacije sa jasnim političkim ciljevima. Čiji su to ciljevi govori to ko je na vlasti u četiri opštine na severu Kosova. A popustiljivost vlasti u Beogradu prema svemu tome jeste posledica i nemoći da se nešto promeni preko noći u način razmišljanja većine građana Srbije. Tako da mi imamo stalno poverenje u one koji su već mnogo puta izneverili svoja obećanja, tu pre svega mislim na SRS i njegove derivate, te DSS. Kako onda krenuti u neke radikalne sistemske reforme u takvoj atmosferi?


     A kako onda u takvoj atmosferi može doći do ustavnih promena i redefinisanja statusa APV, koje očekujete u narednom mandatu?
     – LSV će svakako insistirati na tome da sve više ljudi shvati da pitanje samouprave nije samo pitanje elementarne kontrole nad resursima. Daleko se lakše kontroliše i korupcija kad je vidljiva, a vidljivija je što je na nižem nivou. Očigledno je da i građani traže promene u tom pogledu, zbog čega sve veći broj stranaka i iz Beograda sad počinje da priča o decentralizaciji i regionalizaciji. Međutim, opasnost je da se od inflacije takvih reči svima ne zgadi ta priča, posebno zbog toga što bi se pod tim procesima onda podmetalo sve i svašta. To je isto kao kad aktuelna Pokrajinska vlada priča o tome da je Vojvodina postigla velike uspehe na putu autonomnosti. U čemu je ta autonomnost ako Vojvodina nema pravo da ubire porez na svojoj teritoriji, niti da odlučuje o bilo čemu, ako nemamo pravo ni na to da imamo policijsku upravu za Vojvodinu koja bi vodila računa o bezbednosnim aspektima...?

     Za drugačiju Vojvodinu

     Najavili ste da će LSV na pokrajinskim izborima nastupiti samostalno. A mislite li da će se vašim biračima dopasti to što planirate da na republičkim izborima idete u koaliciji sa DS-om?
     – Mi smo sa DS-om već 15 godina na različitim nivoima vlasti. Ne vidim gde su tu nesporazumi. Ova pitanja položaja i prava Vojvodine su pitanja kojima treba da se bave pokrajinski organi vlasti i da iznose incijative. Jer, da je u Pokrajini bilo više angažmana na rešavanju tih pitanja, sad bismo imali nekoliko zakonodavnih inicijativa upućenih Skupštini Srbije. Pa nek ih ona i ne stavi na dnevni red, neka ih i odbije, ali imali bismo politički pritisak. Istovremeno, postoje priče od tome da se Liga ne zalaže dovoljno za prava Vojvodine u Beogradu. A kad više od 20 puta tražimo da se na dnevni red Pokrajinske skupštine stavi privatizacija NIS-a, onda to odbijaju isti ti koji nas optužuju da ne branimo dovoljno interese Vojvodine. Na pokrajinskom nivou, dakle, i zbog izbornog sistema i zbog neslaganja sa našim koalicionim partnerima, LSV mora izaći sa svojim izbornim programom i jasno reći zašto vidi Vojvodinu drugačije. A na republičkim izborima ćemo najverovatnije sa Demokratskom strankom zato što lista "Za evropsku Srbiju" promoviše evropske vrednosti i kao takva ima izgleda da osvoji najviše glasova. Uz to, ukoliko bismo se rastakali na sitnije grupacije, umanjili bismo šansu da demokratski orijentisan proevropski blok dobije još jedan mandat da sastavi vladu.
(BILSV, 29.12.2011.)

Нема коментара:

Постави коментар