Tone povrća se bacaju dok gotovo sve evropske države u panici prave prognoze, analize i planove kako u budućnosti nahraniti sopstveno stanovništvo.
Da objasnimo - radi se o savršeno normalnoj, jestivoj hrani koja se baca samo zbog toga jer ne zadovoljava kozmetičke standarde. Mrkva koja nije idealno duga ili krumpir koji nije savršeno okrugao nijedan supermarket od proizvođača ne želi da kupi. Prodajni centri formirali su kupovne navike svojih potrošača, tako da danas kupci - bez imalo logike - traže povrće koje izgleda "kao iz kataloga".
Britanija, Kina, SAD i druge, u potezu koji se ne može drugačije opisati nego kao forma neo-kolonijalizma, agresivno kupuju svu obradivu zemlju u Africi, od ljudi koji je nemaju dovoljno ni za sebe. Zašto? Samo da bi svojim izbirljivim potrošačima i dalje mogli nuditi povrće idealnih dimenzija.
Profesor Dejvi Džons sa Bangor univerziteta u Velikoj Britaniji sprovodi istraživanje među proizvođačima koje svedoči o velikoj količini hrane koja se baca. U isto vreme milioni ljudi gladuju ili su na rubu gladi. Bacanje tolike količine hrane je zaista nehuman čin.
"Proizvođači na poljima moraju bacati ogromnu količinu hrane samo zbog toga što nisu zadovoljeni "tehnički" uslovi. Kada čovek vidi svu tu bačenu hranu, srce mu se lomi. A ti "tehnički" uslovi, kako ih industrija naziva, odnose se na veličinu i oblik i nemaju nikakve veze sa ukusom ili hranjivim vrednostima.", ističe Dejvi Džons.
Regulative je uvela EU u sklopu tzv. "DEFRA" smernica koje navode tačno kakve "estetske" vrednosti proizvedeno povrće mora imati. Sa druge strane supermarketi od proizvođača kupuju samo povrće koje dobije idealnu ocenu prema "DEFRA" standardima. Kao rezultat imamo cela polja bačene hrane samo zbog kupovnih navika i opsednutosti estetikom.
(theecologist.org)
Нема коментара:
Постави коментар