петак, 20. јануар 2012.

INTERVJU: EFRAIM ZUROF - MISE ZA PAVELIĆA - ISTO ŠTO I SVEĆICE ZA HITLEROV ROĐENDAN


     Efraim Zurof, naslednik Simona Vizentala i najpoznatiji svetski lovac na naciste, u razgovoru sa Markom Prelevićem priča o tome kako je moguće da Hrvatska kao zemlja na samom pragu EU ne osuđuje ustaške zločine.
Efraim Zurof (FoNet, arhiva)
     Efraim Zurof je baš ljut. Najpoznatiji svetski lovac na naciste, naslednik čuvenog Simona Vizentala i čovek koji je čitavu karijeru proveo pokušavajući da zločince iz Drugog svetskog rata privede pravdi, doživeo je nekoliko teških poraza u poslednje vreme. Prvo je preminuo ustaša Milivoj Ašner, a potom sud u Budimpešti nije osudio Šandora Kepira, ozloglašenog kolovođu Novosadske racije, pokolja skoro 4.000 Srba, Roma i Jevreja u Novom Sadu i okolini, od kojeg je prošlo ravno 70 godina. Kepiro je preminuo svega mesec dana posle te presude - preselio se na onaj svet kao nevin čovek. 


     Pa ipak, ništa od toga kao da ga nije naljutilo koliko ono što se dogodilo u Zagrebu i Splitu 28. decembra prošle godine, kada su u ta dva grada služene svečane mise na 51. godišnjicu smrti Anta Pavelića, poglavnika Nezavisne Države Hrvatske, osnivača koncentracionih logora širom te kvinsliške države, čoveka koji je podržavao ono što se događalo u Jasenovcu, tom balkanskom Aušvicu. 


     "Zamislite samo na trenutak da se u dva najveća grada Nemačke održe memorijalne mise na godišnjicu smrti Adolfa Hitlera. Takva ceremonija bi izazvala bes, indignaciju i masovne proteste ne samo u Nemačkoj već širom sveta. Lokalni ekvivalent toga desio se u Hrvatskoj, ali ni jedna jedina reč protesta nije se čula bilo gde u toj zemlji od bilo koga", kaže na početku razgovora za Nedeljnik Zurof, čija će druga knjiga "Operacija poslednja šansa" - prva posle one "Lovac na naciste" - uskoro izaći i na srpskom jeziku. 


     Kako je uopšte moguće da se tako nešto desi u zemlji koja samo što nije ušla u Evropsku uniju? 
     - Sve ovo me, nažalost, uopšte ne iznenađuje. Čak i u državama koje su već članice Evropske unije vidimo taj fenomen, bilo da je u pitanju Litvanija, Estonija, Letonija... Samo u poslednjih mesec dana takve stvari su se dogodile u te četiri zemlje, uključujući, dakle, i Hrvatsku. Mogao bih samo o tome da napišem nekoliko knjiga. 


     Osim vaše reakcije, u Hrvatskoj nije bilo gotovo nikakvih protesta. Šta nam to govori o toj zemlji? Zar ne bi nova vlada trebalo da postupa drugačije od one koju predvodi HDZ? 
     - To je uznemirujuće. Očekivao sam da prve i najjače reakcije budu baš iz Hrvatske. Jako je tužno što sam ja bio prvi koji je digao glas protiv održavanja mise za Anta Pavelića. 


     Zar to što se dešava u Hrvatskoj nije u direktnoj koliziji sa evropskim normama i vrednostima? 
     - Apsolutno. U ovom smislu, Evropska unija jednostavno ne radi svoj posao onako kako bi trebalo. U suštini, veliko je pitanje da li su države koje su pristupile Uniji 2004. godine uopšte prihvatile evropske vrednosti po pitanjima koja se tiču Holokausta. 


     Hrvatski predsednik Ivo Josipović, uz sav svoj rad na pomirenju među balkanskim narodima, nazvao je te mise "privatnom stvari"... 
     - Te mise su samo prividno privatne. One imaju javnu dimenziju, na koju jednostavno mora da se reaguje. 


     Marko Perković Tompson i njemu slični "muzičari" i dalje privlače na hiljade i hiljade uglavnom mladih ljudi na koncerte, a ikonografija je krajnje ustaška. Postoji li način da se i ta praksa spreči? 
     - Postoje dve stvari ovde. Prva je korišćenje ustaških simbola, a druga tekstovi Tompsonovih pesama. Posle protesta koji sam uložio na pojavljivanje ustaške ikonografije na Tompsonovom koncertu na "Maksimiru", policija ih je oduzimala već na sledećem, u Splitu. A ako Tompson peva pesme koje vređaju, a to radi, moraju mu se zabraniti nastupi. Tako nešto se dogodilo u Švajcarskoj. 


     Sud u Kninu nedavno je presudio da pozdrav "Za dom spremni" nije uvredljiv i da se ustaški simboli mogu prodavati? 
     - To je pitanje za hrvatsku vlast. To su veoma opasne stvari i velika uvreda svim žrtvama ustaškog režima. 


     Ni Izrael nije osudio to održavanje misa, uprkos tome što je režim Anta Pavelića kriv za smrt mnogih Jevreja? 
     - Ne mogu da odgovaram za čitavu svoju zemlju jer nisam njen zvaničnik. Ali, ono što znam jeste da otkad je Avigdor Liberman došao na mesto ministra inostranih poslova, Izrael uglavnom ignoriše sve probleme u državama koje nisu direktno zainteresovane za rešavanje palestinskog pitanja.

Нема коментара:

Постави коментар