SAD UVODI GLOBALNU KONTROLU INTERNETA

SAD uvodi globalnu kontrolu interneta – iz Wikipedije najavili obustavu rada kako bi upozorili na ove drakonske poteze

     Pod okriljem borbe protiv web piraterije američke vlasti sastavile su još neviđen drakonski plan putem koga bi efektno mogli kontrolisati svaku informaciju koja se pojavi na internetu - i to u svim državama.

     Jedna od najuticajnijih stranica na svetu, Wikipedia, najavila je privremeno gašenje svojih servisa kako bi upozorili na opasan novi zakon koji planiraju doneti američke vlasti. Tzv. SOPA akt (Stop Online Piracy Act) je nominalno usmeren protiv piratstva, ali mnogi navode kako je pravi cilj kontrolisanje internet na globalnom nivou.


     Od samog osnivanja interneta kao komunikacionog kanala, ovo je sigurno najkontroverzniji pokušaj apsolutne kontrole.


     Pojasnimo – ukoliko SOPA akt prođe u kongresu, američka vlada bi mogla jednim potezom ugasiti bilo koju web stranicu za koju proceni da na bilo koji način krši američke copyright zakone. 
Ali ne samo unutar SAD-a, na temelju novog akta mogla bi biti gašena web stranica u bilo kojoj državi.


     Implementacijom novog zakona SAD bi mogao rušiti sve: od malog bloga do Wikipedije


     Šta je povreda copyright-a, a što "zdrava" upotreba gotovo da je nemoguće dati precizan i apsolutan odgovor – ističu mnogi autori.


     Sasvim je jasno da ne možete na primer prekopirati tuđu knjigu i objaviti je pod svojim imenom, ali ako bi išli rigidnom logikom tada bi na primer bili u prekršaju i ako hodate ulicom i pevušite melodiju iz pesme "(I Can't Get No) Satisfaction" (The Rolling Stones, 1965.) ili bilo koje druge čija su autorska prava zaštićena.


     Da stvar bude još i daleko kontroverznija, američki SOPA akt nebi pravio nikakvu razliku između sadržaja koji objavljuje uredništvo ili sadržaja koji (u stvarnom vremenu) objavljuju korisnici te web stranice.


     Pod okriljem borbe protiv web piratstva američke vlasti sastavile su još neviđen drakonski plan putem koga bi efektno mogli kontrolisati svaku informaciju koja se pojavi na internetu.


     Internet bi nastavio postojati, ali bi uskoro ličio na 99% štampanih i TV medija koji su apsolutno podobni svojim vlastodršcima.


     Uz sve svoje velike mane, internet je ipak – u svetu koji naglo propada u Orwellowu noćnu moru – jedini izvor svetla i spoznaje. SAD već sada dominiraju gotovo svim sferama života, od izbora hrane, odeće, pa sve do filmova, muzike i serija koje prati većina stanovništva pod njihovom kontrolom.


     Obama je imao plan da uvede kontrolu nad internetom još od prvog dana u Beloj kući


     Konvencionalni mediji su sistematski otupili i iz svojih programa uklonili gotovo sav analitički sadržaj. Kako su zaključili i mnogi stručnjaci ove problematike – slike postaju sve veće, a teksta je svake godine sve manje i manje. Internet korisniku ipak daje jednu slobodu da bira sadržaj i izvore kojima će verovati, naspram jednosmernog pranja mozga kojeg sprovodi televizija.


     Kako je redovno upozoravao nezavisni kanal "Democracy Now", predsednik Barak Obama od prvog dana nastojao je sa svojim najbližim savetnicima ograničiti i uvesti što veću kontrolu nad internetom. Moglo bi se konstatovati kako je cilj fizički ukloniti sa mreže sve nepodobne medije, a ostaviti samo servise nad kojim bi imali najveću kontrolu.


     "Zar zaista želimo ovo napraviti internetu? Srušiti sve što striktno ne odgovara američkom poslovnom modelu?"


     Tako na primer mnogi slave Facebook i Twitter kao simbole revolucije, ali pritom zaboravljaju kako su oba servisa ništa drugo nego američke korporacije čiji je primarni cilj stvaranje profita, a onaj drugi – makar se o njemu ne raspravlja javno – bliska saradnja sa američkom vladom i njenim institucijama.


     Tako je na primer na Twitteru potpuno blokiran termin "Occupy Oakland" u jeku najvećih nemira u gradu Oaklandu i šire. Zar možemo i zamisliti da bi se ista praksa desila ako bi slučajno termin bio "Occupy Moscow"?


     Džejms Alvort iz lista Harvard Business Review rekao je po ovom pitanju: "Zar zaista želimo ovo napraviti internetu? Srušiti sve što striktno ne odgovara našem poslovnom modelu? To bi bila cenzura na novou Kine."


     SAD ne može uticati na stranice izvan SAD... ili može li?


     Ali kako SAD može ukidati stranice u drugim državama kada nema jurisdikciju? Jako jednostavno – zahtevi će biti direktno prosleđeni internet provajderima koji će dobiti 2 opcije: ukinuti spornu web adresu i pritom će im se "oprostiti što su uopšte dopustili pristup takvoj adresi" ili mogu direktno snositi posledice tužbi.


     Ako uzmemo u obzir kako su internet provajderi u dobrom delu sveta mahom gigantske korporacije koje drže gotovo monopol nad internetom u toj zemlji, onda stvar postaje mnogo jasnija.


     Mnogi stručnjaci, akademici, naučnici, autori, pa i kompanije koje vode borbu sa piratima slažu se kako bi ovo bilo previše.


     Mnogi navode da treba ostati pri DMCA (Digital Millennium Copyright Act) pravilniku koji štiti sve internet medije ukoliko sporne materijale uklone odmah po upozorenju.


     Kako smo već i naveli, Wikipedija planira privremeno servirati prazne stranice u znak protesta. Stranicu mesečno posete milijarde korisnika, stoga postoji nada da bi ovakav radikalan potez možda mogao u zadnji čas zaustaviti proces ratifikacije kontroverznog zakona.


     U SAD-u dolazi do velikih promena, a stvari se odvijaju brzo iz dana u dan. Prema svemu sudeći paralaleno bi se mogla ozakoniti odluka o uklanjanju nepodobnih web site-ova kao i ona koja vojsci dopušta privođenje i mučenje stanovnika SAD-a, samo na temelju sumnje za terorizam.

(RT | Democracy Now | Wikipedia.org | Forbes)