Nikada do sada u svojim rukama investicione banke nisu imale toliku moć koliku imaju upravo u ovom trenutku.
Zašto imati svoje ljude samo "iza" zastora i strahovati što će naši vrsni glumci napraviti kada stanu pred publiku? Zar nije vreme da eliminišemo i taj potencijalni rizik? Spustimo zastore, otarasimo ih se i stanimo pred ljude.
Možda ne ovako dramatizovan, ali takav zaključak donet je prošle godine u jeku finansijske krize.
Bankarske organizacije shvatile su kako je došlo vreme da gurnu svoje vlastite ljude u krupni plan.
Skladno tome izveden je politički državni udar u Italiji. U činu koji nema nikakve veze sa demokratijom na vlast je doveden bivši zaposlenik američke multinacionalne bankarske grupacije Goldman Sachs.
Bez previše rasprave "kralj gafova" Silvio Berluskoni povukao se kako bi u miru upravljao svojim medijskim carstvom, a udobnu fotelju preuzima tehnokrat Mario Monti.
Kada smo već pri terminu "tehnokratija", nužno je i kratko pojašnjenje istog. Tehnokratija je hipotetička forma vlasti u kojoj svu kontrolu nad zemljom imaju naučnici, stručnjaci i druge učene osobe.
Vladavina i struktura vlasti zasnovana je na nauci i u tom modelu nema mesta za političare i biznismene.
Nekome će ovakav oblik vlasti zvučati utopijski, nekome zanimljivo, nekome besmisleno. Ali, to uopšte nije predmet ove analize. Činjenica je da aktuelni premijer Mario Monti nema nikakve veze sa teorijom tehnokratije. Pridev mu se nadodaje isključivo zbog potrebe da se na neki način legitimiše razlog njegovog dolaska na vlast.
Monti nije tehnokrat, on je danas isto što je bio i svo ovo vreme – čovek Goldman Sachs-a i pripadnik investiciono-bankarske elite.
Ko je oduševljen sa Montijem i njegovim merama štednje?
Pučista je u istoriji uvek bilo i uvek će ih biti. Ipak, retko kada su se toliko hvalili kao spomenuti. Ovih dana uticajni nemački medij Deutsche Welle je objavio tekst značajnog naslova: "Monti impresionirao Merkelovu sa italijanskim ekonomskim reformama".
Kada se jedan političko-ekonomski autoritet kalibra kao što je gđa. Merkel "divi" ekonomskim reformama Marija Montija, zar je uopšte potrebno isticati šta o istom misle domaći uticajni autori?
U ovim teškim vremenima pripadnici te iste elite nam se serviraju kao "odlučni" spasioci.
Odlučni? Zar je odlučan potez drastično smanjivanje penzija? Porast minimalnog staža za odlazak u penziju? Eliminacija svih teško izborenih socijalnih i radničkih prava?
Moramo se zapitati – kome i kakvom profilu ljudi je ovo "odlučan" potez?
Ovo su "odlučni potezi" onoj grupi koja zagovara rad i proizvodnju radnika do zadnjeg dana – uz platu sa kojom nikada neće živeti život dostojan čoveka. Njihov ideal je sledeći – sa radnog mesta pravo u grob. Ako je suditi prema novim merama upravo se ka tome idealu i korača i to velikim koracima.
Pro-radnička demagogija
Kako to nažalost već i biva u Italiji, najveći Montijevi saveznici su ujedno i najveće izdajice radnika – sindikati. Najuticajniji sindikati ujedno su i najodaniji novoj vlasti, njihove vođe su regularno pozivane na sastanke, obično pre najave novih mera.
Koliko prevrtljiv karakter imaju oni koji se najviše kunu u prava radnika možemo najbolje videti u sledećem primeru: 12. decembra prošle godine na velikom skupu sindikata su govore redom držali istaknuti predstavnici demokratske stranke, koja je doslovno isprepletena sa sindikatima u političkom i "ideološkom" smislu.
U govoru su glasno kritikovali "nepravedan, neutemeljen i manjkav" program mera štednje – ipak, u parlamentu su ga podržali samo nekoliko dana kasnije.
Barem krupni kapital ne mora skrivati svoje oduševljenje. Emma Marcegaglia – predsednica udruženja preduzetnika ("Confindustria") rekla je kako u potpunosti podržavaju novu vladu i sve ekonomske mere koje će preduzeti. Povodom najave temeljne liberalizacije tržišta Marcegaglia je rekla: "ne sme postojati više nijedan tabu".
O solidarnosti i individualizmu
Na koji tačno "tabu" misli predsednica udruženja preduzetnika? Na zaštitu radnika i rezanje penzija, naravno.
Glavno oružje novog programa mera štednji je smanjenje penzija uz produženje staža za odlazak u penziju (sa tek 66 godina).
Uz nove penzione mere doći će i do ukidanja brojnih socijalnih beneficija, ali i zakona koji su do sada čuvali radna mesta.
Prečesto se zaboravlja da socijalna prava nisu postojala oduvek, od penzije do zaštite na radu – za sve to su se radnici itekako morali izboriti u određenom istorijskom trenutku. Ovo što je danas na snazi, što popularno nazivamo "mere štednje" nije ništa drugo nego sasvim jasan čin oduzimanja svih teško stečenih prava.
Možda je najporažavajući podatak od svih činjenica da neki radnici, pod uticajem silovite propagande, pozdravljaju ovakve poteze. Možemo se odmah zapitati i zašto?
Očito je u pitanju, bar delomično, individualizam u svom najisturenijem obliku. Osoba sa relativno dobrim primanjem počinje da živi u svetu iluzije misleći kako je takvo stanje permanentno. Ne samo da je takav stav jako opasan po psihičko zdravlje te osobe (ako dođe u situaciju da iz iluzije pređe u stanje stvarnosti što bi moglo da bude indukovano mogućim otkazom, drastičnim smanjenjem primanja ili sl.) već takođe pokazuje i hronični nedostatak solidarnosti.
Mere štednje u jednoj rečenici: bogati se bogate, siromašni gomilaju
Upravo taj pad iz iluzije nazad u stvarnost desio se i mnogim Italijanima – tačnije za njih 1 milion. Naime, zavod za statistiku je potvrdio – od 2008. do danas Italija je izgubila čak 1 milion radnih mesta. Ako tu brojku unesemo u gornju analizu – to je milion Italijana koji će jako brzo morati da nauče da im je solidarnost sada neophodna.
Nadalje, država tone u duboku recesiju. Prema prognozama državni BDP će se u 2012. smanjiti za 1,5 %. Institut za statistiku takođe upozorava kako je 1 od 4 stanovnika Italije u opasnosti od hroničnog siromaštva.
Uz već spomenuti napad na penzije, druga komponenta mera štednji je povećanje PDV-a sa 21 na 23% što će povećati cenu energenata i porez na nekretnine, sve to će najviše pogoditi stanovnike nižeg i srednjeg imovinskog ranga.
Cene nafte i gasa su od 1.1.2012. porasle za 5%, struja za 3%. Izračunato je kako će duboko zaduženi vlasnici nekretnina (80% populacije) u proseku plaćati 800 evra više poreza.
Mere štednje već su znatno pogodile kupovnu moć građana. Prodaja u vreme praznika pala je za čak 18% u u poređenju sa proteklom godinom. Ovde je svakako zanimljivo spomenuti kako se znatan pad nije dogodio baš svugde – luksuzna šoping avenija "Via Montenapoleone" u Milanu, kojom dominiraju skupi butici, imala je porast prodaje od čak 25% ove godine.
Sitan detalj, ali itekako značajan.
U zaključku – najvažnija komponenta novog Montijevog plana "štednje" – osigurati da se bogati nastave nesmetano bogatiti, po mogućnosti više nego ikad do sad. U planu nisu predviđene nikakve mere protiv izbegavanja plaćanja poreza, što je učestala praksa među italijanskom elitom.
Nadalje, korporacijama i velikim kompanijama daće se ono što im ni Berluskoni nije uspeo podariti - ukidanje člana 18. u Zakonu o radu.
Drugim rečima, ukida se mera po kojoj do sada velike kompanije (preko 15 zaposlenih) nisu mogle masovno otpuštati radnike bez ikakvog povoda. Berluskoni je u više navrata pokušao ukinuti taj zakon, ali nikada nije uspeo.
2002. na ulicama Rima se okupilo čak 3 miliona radnika koji su protestovali protiv takvog pokušaja i vlada je morala odustati.
Takođe katoličkoj crkvi nije uveden porez na nekretnine – detalj koji italijansku blagajnu godišnje košta oko 3 milijarde evra. (Dok ovo pišemo Vatican Radio objavio je vest kako su se danas u popodnevnim satima sastali Papa Benedikt XVI i premijer Mario Monti. Zaključeno je kako će "nastaviti dobru saradnju na konstruktivan način").
Pošto se domogao vlasti putem bankarskog puča, Mario Monti je ipak "korektan" državnik pa skladno tome nije zaboravio ni na onog kome je fotelju preko noći oteo. Stoga je vlada najavila kako odustaje od aukcije TV frekvencija što znači da bivši premijer Silvio Berluskoni ne mora strahovati za svoje TV medijsko carstvo koje ga je učinilo jednim od najbogatijih ljudi na svetu.
Zavođenje brojkama
Monti ovih dana ima pune ruke posla i hitno se uvode nove mere štednje. Jedan od razloga za ovu žurbu je i činjenica da će se 23. januara održati skup ministara finansija evrozone. Na istom će Montija dočekati kao heroja i mentora, a njegov model preslikati širom Evrope.
Na kraju Monti će verovatno "spasiti" italijansku ekonomiju, ali pritom uništiti njeno stanovništvo. O teškom životu i bedi nećemo znati gotovo ništa ili vrlo malo. Osim Italije gotovo isti scenario, od mere do mere, upravo se sprovodi i u Grčkoj. Ipak, samo male slike strašne bede i ekstremnog siromaštva dolaze do nas, uprkos činjenici da je taj haos od nas udaljen tek nekoliko stotina kilometara.
Te priče odzvanjaju kao bolan krik iz Atine preko celog Balkana. Ipak, uz samo jednu "bombastičnu" vest koja govori u prilog oporavku grčke ekonomije, mnogi će veselo klicati kako se zloj krizi opako bliži njen kraj.
Malo ko će znati da će taj oporavak biti izgrađen na teškoj muci grčkih stanovnika od kojih se već sada zahteva da daju i zadnji atom snage kako bi se punili džepovi Goldman Sachsa i svih drugih finansijskih elita koje sudeluju u ovom izrabljivanju jedne zemlje.
Kao i u Grčkoj, tako i u Italiji i Španiji, a sutra možda i u Francuskoj, pa čak i u Nemačkoj - serviraće nam se samo brojke koje ukazuju na porast BDP-a i porast opšte produktivnosti. I u Americi je produktivnost naglo rasla u doba robovlasništva, ali to nije razlog da glorifikujemo taj "ekonomski" model, a još manje da poželimo živeti u istom.
Izvori:
What price the new democracy? Goldman Sachs conquers Europe
http://www.independent.co.uk/news/business/analysis-and-features/what-price-the-new-democracy-goldman-sachs-conquers-europe-6264091.html
Mario Monti's austerity measures lack the innovation Italy needs
http://www.guardian.co.uk/commentisfree/2011/dec/05/mario-monti-austerity-measures-italy
Italian government attacks labour protection laws
http://www.wsws.org/articles/2012/jan2012/ital-j05.shtml
Italy vs. the unions
http://business.financialpost.com/2011/12/27/italy-vs-the-unions/
Monti impresses Merkel with Italy's economic reforms
http://www.dw-world.de/dw/article/0,,15660280,00.html
Italy senate passes Monti's austerity package
http://www.bbc.co.uk/news/world-europe-16301956
Pope meets with Italian Prime Minister
http://www.oecumene.radiovaticana.org/en1/Articolo.asp?c=554686
Monti’s Austerity Debut Risks Italian Wrath
http://www.bloomberg.com/news/2011-12-04/monti-s-debut-austerity-package-risks-rousing-italian-wrath-euro-credit.html
Italian Senate backs Monti austerity package
http://www.telegraph.co.uk/finance/financialcrisis/8973397/Italian-Senate-backs-Monti-austerity-package.html
Mario Monti's Italian technocracy reveals its true political colours
http://www.guardian.co.uk/commentisfree/2011/dec/06/mario-monti-technocracy-europe
With Clock Ticking, an Economist Accepts a Mandate to Rescue Italy
http://www.nytimes.com/2011/11/14/world/europe/mario-monti-asked-to-form-a-new-government-in-italy.html
The full Monti
http://www.economist.com/node/21538778
Нема коментара:
Постави коментар