Ester Harding u svojoj knjizi "Misterije žene" piše da ljubav prema ženi koja ima vrednost Anime, nije istinska ljubav prema samoj toj ženi. To je, takoreći, isključivo ljubav prema ženi kao Animi. Takva uloga ne dopušta ženi da bude ono što jeste, nego od nje pravi funkciju muške psihe i postavlja pred ženu zahtev da se saobrazi muškarčevom idealu i ispuni njegove želje. No, Tesla je na belu golubicu projektovao svoju Animu jer je taj odnos bio mnogo jednostavniji nego projekcija na neku konkretnu ženu.Kako je Anima arhetip koji se javlja kod muškaraca, može se pretpostaviti da i kod žena mora postojati ekvivalent jer, kao što je muškarac kompenzovan ženskim, tako je i žena kompenzovana onim muškim u sebi. Time oboje predstavljaju dopunu celovitosti, neophodnu za psihološko funkcionisanje čoveka. Tu i takvu dopunu Tesla nije pronašao ni u jednoj ženi, izuzev u beloj golubici. A ona je bila njegova Anima i zamena za majku, kao prvog nosioca Anime. Obe su za njegovo stvaralaštvo imale središnju ulogu.
Anima i Animus su arhetipovi, koji, kako je stalno isticao Jung, nisu apstraktni već iskustveni pojmovi, koji se ne ispoljavaju samo kroz izbor ljubavnog i bračnog partnera već i snovima, vizijama, fantazijama, bajkama, mitovima i legendama, kao i u književnim delima.
Kod muškarca kompleks majke nikad nije ''čist'', već uvek pomešan sa arhetipom Anime pa je slika majke u psihologiji muškarca sasvim različitog karaktera nego u psihologiji žene. To je posebno vidljivo kod Tesle, kod koga je jasno izražena mešavina majke i Anime. On ju je projektovao na svoju belu golubicu jer je posedovala mnoga svojstva majke, a i olakšalo je tu i takvu projekciju. Anima se prevashodno projektuje na suprotni pol, usled čega neretko nastaju komplikovani odnosi, koje je Tesla i svesno i nesvesno izbegavao. Da izbegne neželjene komplikacije sa ženama, on je svoju Animu projektovao na belu golubicu.
Jung smatra da žena u velikoj meri zna da joj samo ljubav daje potpuni oblik, kao što i muškarac sluti da samo duh daje najviši smisao njegovom životu. U suštini, oboje traže duševni odnos jednog prema drugom jer je ljubavi za savršenost potreban duh, a duhu ljubav. Nju je Tesla našao u svojoj beloj golubici, koja je istovremeno i simbol Svetog duha.
Jer, ''mada se muškarac i žena sjedinjuju, oni ipak predstavljaju nespojive suprotnosti, koje se, kada se aktiviraju, izrode u smrtno neprijateljstvo'' (Jung). Tesla je duboko u sebi znao za te ''nespojive suprotnosti'', do kojih, na sreću, nije moglo doći u njegovom odnosu sa belom golubicom. Jedne noći, dok je Tesla ležao u krevetu, rešavajući u tami naučne probleme, kroz otvoren prozor je doletela njegova bela golubica i stala na radni sto. Tesla je, kako kaže, znao da joj je potreban i da ona želi da mu saopšti nešto važno – da umire. U trenutku kad je primio tu poruku, pojavila se svetlost iz njenih očiju. Bila je to, po svedočenju Tesle, prava svetlost – snažna, bleštava, zaslepljujuća; svetlost daleko jača od one koju je on ikada uspeo da proizvede pomoću najsnažnijih lampi u svojoj laboratoriji. Zapravo, ona je pripadala krugu mistične svetlosti, koja je svoje izvorište imala u mističnom delu Tesline ličnosti, koji takođe ima arhetipsko poreklo.
U studiji "Doživljaj mistične svetlosti", Mirča Elijade ističe da ''proces smrti zaista čini niz doživljaja svetlosti'', sa kojom se čovek suočava u času umiranja, a koja se svima pojavljuje u tom momentu. On navodi čak i primere osoba kojima je na samrti ''lice zasijalo kao sunce''. Zar se takva, mistična svetlost ne bi mogla pojaviti iz očiju Tesline bele golubice u trenutku njene smrti? I to ne samo što je bela golubica simbol Svetog duha već i jer je njen odlazak, kao i odlazak Tesline majke, morao biti propraćen mističnom svetlošću, središnjim arhetipom Nikole Tesle.
Ali ovu svetlost američki psihoanalitičar Džula Ajzenbad krajnje nategnuto tumači kao ''simbol mlaza mleka iz majčinih grudi'', a Teslinu snažnu potrebu da hrani golubove time što oni po svom obliku podsećaju na dojke. Čak ističe da je Tesla, kažnjavajući dojke svoje majke koje ga, navodno, nisu hranile, jeo golubije meso, ali samo sa obe strane grudne kosti. Kratkotrajnu Teslinu kockarsku strast, pak, tumači kao zamenu za onaniju.
Teslina ljubav prema beloj golubici je od enormnog značaja za razumevanje njegove ličnosti, kao i stvaralaštvo. To on i sam priznaje: ''Kad je ona umrla, nešto je otišlo iz mog života. Do tad sam bio siguran da ću dovršiti svoje delo, bez obzira na ambicioznost, no kad je to nešto otišlo iz mog života, znao sam da je moj posao okončan''. Kad je golubica uginula, Tesla je zamolio jednog prijatelja da je sahrani na njegovom imanju da bi mogao da posećuje njen grob. No, prijatelj je čak razmišljao o tome da je baci u kontejner, što, na Teslinu sreću, ipak, nije učinio. On ga je istog dana opet zvao i zamolio da mu vrati golubicu, što je ovaj i učinio. Ne zna se šta je potom sa njom učinio i gde je sahranio, verovatno negde u svojoj blizini, da bi mogao da je često obilazi.
Anima nije samo arhetip života i kreacije već i energetsko jezgro ljubavi i stvaralaštva jer je ''psihologija stvaraoca primarno ženska psihologija'' (Jung). Svako stvaralačko delo izrasta iz nesvesnih, arhetipskih dubina, iz ''carstva majke'', sa kojom je Anima prisno povezana, budući da je njen prvi nosilac upravo majka, a kasnije žene slične majci.
(Piše: dr Ivan Nastović)
Нема коментара:
Постави коментар