KAMILA VALJEHO - NOVO LICE SOCIJALIZMA

     Kamila Valjeho, predvodnica velikog studentsko-radničkog pokreta u Čileu, postala je najlepše lice novog socijalizma i noćna mora predsednika Sebastijana Pinjere, a analitičari kažu da je samo pitanje trenutka kada će ući u politiku i postati - u najmanju ruku - predsednik te latinoameričke države.

     Da je na čelu Sovjetskog Saveza umesto gospodina Džugašvilija bila gospođica Valjeho, danas bismo svi uglas pevali ''Rascvetali jablonji i gruši'', a Pressmagazin bi na svakoj naslovnoj strani imao još veću crvenu petokraku. Jer ko bi mogao da odoli šarmu, zelenim očima i minđuši u nosu ''predvodnice novog komunizma'', kako su Kamilu Valjeho krstili svetski mediji, i da se ne zakune na večnu ljubav i njoj, i Partiji, i Marksu, i Lenjinu ako treba...

     Komandantu Kamili, doduše - primetiće ovih dana blazirani novinar ''Gardijana'' - mnogo više pristaju poređenja sa misterioznim vođom meksičkih zapatista supkomandantom Markosom. Ako ništa drugo, makar zato što Latinska Amerika odavno nije bila toliko zaljubljena u nekog vođu pobunjenika.

     Kamila Valjeho, ipak, ne nosi oružje - ako ne računate mikrofone i megafone iz kojih bombarduje vlast - ali je postala lice (i delo) malog studentsko-radničkog ustanka u Čileu koji bi već u oktobru i novembru, nakon nekoliko velikih štrajkova, moglo da preraste u ''čileansku zimu''. A na toj zimi smrznuće se, među prvima, prebogati predsednik Sebastijan Pinjera, koji je na vlast došao marta prošle godine.

     Kada Kamila drži konferencije za novinare, ministrima se tresu gaće, a već nekoliko je podnelo ostavku posle njenih optužbi i dokaza. Kada sazove marš ulicama Santjaga, nastane kolaps u saobraćaju, a policija se trudi da samo mirno posmatra šta se događa. Vlada je se kloni, ali ne i oni koji bi da joj naude: pre petnaestak dana Kamila je dobila stalnu pratnju, nakon što je dobila na desetine pretnji smrću.

     Postala je Pinjerina noćna mora, njeno lice nalazi se na naslovnim stranama svih dnevnih i ostalih listova. Stalni je gost i tok-šou emisija u udarnim terminima. I uvek ima nešto novo da kaže, uvek nekog novog da prozove, uvek neke nove ljude da pridobije za svoju stvar...

     A pre samo šest meseci niko nije ni čuo za ovu 23-godišnjakinju, koja je gotovo sama obalila popularnost gospodina Pinjere sa 51 odsto (koliko je dobio na predsedničkim izborima) na jedva 26 odsto (koliko mu je dala jedna provladina agencija za istraživanje javnog mnjenja pre samo deset dana). Onda je studentska unija državnog univerziteta izabrala ženu da ih predvodi - tek po drugi put u istoriji - i neka nova vremena mogla su da počnu. Kamila Valjeho, članica Komunističke partije Čilea, organizovala je pokret koji bi mogao da se uporedi samo sa onim koji je došao glave diktatoru Augustu Pinočeu osamdesetih godina prošlog veka.

     - Nivo nezadovoljstva u državi je ogroman, prosto prevelik - kazala je Kamila Valjeho u jednom intervjuu. - Uvek su mladi ti koji treba da krenu u promene. Nemamo porodične obaveze, zbog čega smo slobodniji. Napravili smo prvi korak, ali više nismo sami. Starije generacije sada su se pridružile našoj borbi.

     Na stotine hiljada srednjoškolaca i studenata nije išlo u školu do pre nekoliko dana, tražeći bolje i jeftinije obrazovanje. Drugi zahtev je da se stane na put ''dvodomnom'' sistemu u kojem se nalazi nekoliko bogatih, elitnih koledža i mnogo javnih, koji moraju da se finansiraju sami i u kojima je, shodno tome, nivo obrazovanja mnogo niži. Kamila Valjeho organizovala je nekoliko ''kaserolazosa'' - protesta u kojima učesnici udaraju u šerpe i tiganje (ko je rekao "Beograd, druga polovina devedesetih"?) - a nekoliko ovakvih ''mirnih'' protesta prometnulo se u nasilje.

     - Mi ne želimo takvo nasilje - izričita je Kamila, dok prkosno stoji ispred predsedničke palate u najelitnijem delu Santjago de Čilea. - Naša borba nije usmerena protiv policije, niti protiv prodavnica i njihovih izloga. Naša je borba da nam se vrati pravo na obrazovanje.

     Vlada je odgovorila na njene zahteve. Ili, barem, na deo. Na brzinu su sklepali nekoliko zakona i obećali da će se promeniti ustav. U njemu bi ubuduće trebalo da stoji da je pravo na dobro obrazovanje zagarantovano. Smanjena je i kamata na studentske kredite (bila je 6,4, a sada je 2 odsto), ali još nijedno obećanje - da će se u obrazovanje uložiti još 1,9 triliona čileanskih pezosa, što odgovara sumi od skoro tri milijarde evra - nije sprečilo dalje nerede.

     Ovog četvrtka održan je još jedan u nizu uličnih protesta, a Kamila Valjeho zapretila je predsedniku Pinjeri da neće odustati od borbe sve dok ne pristane na sve zahteve studenata. Jedan od njih je i da se napravi okrugli sto i da vlada i studenti zajedno reše sve probleme. I taj je glatko odbijen.

     - Vlada je ovim propustila istorijsku priliku da reši konflikt - napomenula je Kamila posle sastanka sa predsednikom. - Svako ko je uključen u pokret zna da promene neće biti lake, niti će biti brze. Ali nismo imali pojma da će vlada igrati tako prljavo sa studentima...

     Kamila - inače ćerka Reinalda Valjeha i Marijele Dauling, istaknutih članova Komunističke partije sedamdesetih godina prošlog veka - zbog svega ovoga postala je heroina studentskih protesta. Na Jutjubu joj se pevaju ode, a analitičari tvrde da će je pamet i dobar izgled katapultirati u sam vrh politike u Čileu. A ni mimo granica geografski najčudnije zemlje na svetu, nisu imuni na šarm komunistkinje.

     - Mislim da smo svi pomalo zaljubljeni u nju - kazao je Alvaro Garsija Linera, potpredsednik Bolivije, koji je Kamilu sreo na nedavnom sastanku studentskih vođa čitave Južne Amerike. - U Čileu postoji jedan mladi, prelepi lider, jedna žena koja predvodi mlade u velikom ustanku.

     Kamila Valjeho se, ipak, ne uzbuđuje toliko zbog tih komplimenata: ''U životu mi je lepota samo odmogla''.

     - Moram da priznam da je lepota ono što privlači na prvu loptu. To zaista može da bude kompliment. Ljudi mi priđu zato što im se sviđa kako izgledam. Počnu da me slušaju zato što im se sviđa kako izgledam. A onda počnem da govorim, i oni počnu da shvataju. Ovako, istorijski pokret zaista ne može da se svede samo na kategorije ''lepa je'' ili ''nije lepa''.

     Ona je ubeđena da je čileanskom, ali i svetskom sistemu potrebna duboka promena.

     - Mi ne želimo da vidimo obrazovanje kako ga oni vide, samo kao potrošačko dobro. Želimo da obrazovanje bude pravo, a da država bude garant tog prava. Da li nam obrazovanje treba da bismo počeli da zarađujemo i pokrenuli neki svoj biznis i onda trošili taj novac kod drugih ljudi koji vode svoj biznis, ili nam treba da razvijemo državu, da budemo prava zajednica? Eto, o tome je ovde reč.
(Marko Prelević)