UMETNIČKO BLAGO EVROPE U RALJAMA HITLERA 21: OSTARELI MARŠAL VLADAO IZ BANJE

DŽABA SU NEMCI RADILI NA
PETENOVOJ POPULARNOSTI

     Ostareli maršal Anri Peten, heroj Verdena i prvi čovek vlade Treće republike u raspadu, objavio je 17. juna 1940. na radiju "da borbe moraju prestati". To je učinio bez konsultovanja saveznika ili svoje vrhovne komande i pre nego što su predlozi za mir njegovih diplomata uopšte uzeti u obzir. Iznenađeni Nemci odmah su odmah razglasili ovu povoljnu poruku. Sutra je Francuska proglasila sve zajednice koje broje više od 20.000 duša "otvorenim gradovima". Gotovo bez ikakvog otpora, Nemačka je neumoljivo napredovala ka Bordou, gde se francuska vlada u panici spremala za evakuaciju u severnu Afriku. Tri dana kasnije je krenula na pregovore sa Nemcima. U povratku, prolazili su kroz neopisivi metež na putevima, vozili su ka Kompjenju, gde su Nemci potpisali svoju ponižavajuću predaju u Prvom svetskom ratu. 


     Hitler, opsednut Prvim svetskim ratom, planirao je malo pozorište. Nemački inženjeri probili su otvore u zidovima zgrade u kojoj je stajao izložen vagon u kojem je 1918. potpisano primirje i vratili ga na njegovu prvobitnu lokaciju blizu granitnog spomenika na kojem je pisalo "Na ovom mestu klonuo je zločinački duh Nemačkog carstva", što su uoči ceremonije predaje diskretno prekrili ogromnom zastavom sa svastikom.


     Dokument primirja sadržao je nekoliko posebnih nacističkih klauzula: bio je zabranjen prenos imovine iz okupiranih u neokupirane zone, i zahtevana je predaja svih nemačkih izbeglica u Francuskoj koji su "izdali sopstveni narod". Francuzi su se snažno opirali toj odredbi, ali uzalud. No, pre nego što je primirje stavljeno na snagu, pretnju nisu objavili, što je omogućilo stotinama izbeglica da pobegnu. 


     Zemlja je podeljena, a Vlada onog što je ostalo od Francuske morala da se premesti u neokupiranu zonu i izabrala banju Viši. Ovde je Treća republika zamenjena kvazidiktatorstvom Petena i njegovog manipulatora Pjera Lavala, koji su verovali da će Hitler poraziti Britaniju i da je njihova najbolja prednost ležala u saradnji sa njim. Veoma je pronicljivo primetio američki ambasador Vilijam Bulit: "Oni se nadaju da će Francuska postati Hitlerova omiljena provincija".


     Nemci su isprva bili razočarani legendarnim Parizom jer, iako prelep i netaknut, dočekao ih je sa spuštenim roletnama i tih. Kafei, prodavnice i kancelarije bili su zatvoreni. Noću je vladao mrkli mrak. Nemci su došli u zoru 14. juna i do podneva su zastave sa svastikama zamenile francuske trikolore, najuočljivije na Trijumfalnoj kapiji i vrhu Ajfelovog tornja. Nemački Generalštab je za sebe odabrao hotel "Krijon". Zbunjena, francuska policija neko vreme nije uspevala da otključa metalne roloe na ulazu, ali su ubrzo Nemci veselo ispijali šampanjac i komotno zaposedali najbolji smeštaj u gradu. General Fon Bok, komandant armijske grupe B, nakon što je obišao Napoleonov grob, otišao je na doručak u "Ric". Odmah je primećeno da su se Nemci ponašali ne samo krajnje "korektno" već i prijateljski. Bez ustezanja razgovarali su sa osobljem američke ambasade o napadu na Englesku, predskazujući da će rat biti završen narednih nekoliko sedmica. 


     Dan posle potpisivanja primirja, Hitler je odleteo u Pariz da razgleda grad, u pratnji Alberta Špera i svog omiljenog vajara Arnoa Brekera, koji su veoma dobro poznavali grad. Ovo je bila Hitlerova prva poseta Gradu svetlosti, a brižljivo napravljen program stavljao je akcenat na arhitekturu. Mali skup počeo je pre zore, sa posebnim obilaskom Opere, gde je jako osvetljenje upaljeno specijalno za Hitlera, koji je projekat zgrade poznavao do detalja. Produžili su do Ajfelovog tornja, Palate invalida, Monmartra i bazilike Sakr ker. U povratku, rekao je Šperu: "Životna mi je želja bila je da vidim Pariz. Ne mogu da izrazim koliko sam srećan što mi se taj san ispunio". Možda je taj san spasao grad od sudbine Varšave jer je Šper bio užasnut kad je od Hitlera čuo da je pomišljao i da uništi Pariz. Posle ovoga, naredio je arhitektima da nastave grandiozne planove za izgradnju Berlina. Rekao je da, kad budu završili, "Pariz će biti samo njegova senka. Zašto bismo ga, onda, uništavali?"


     Već narednog jutra general Kajtel je admiralu Loriju, direktoru Berlinskog vojnog muzeja, naredio da smesta počne pripreme za povratak ratnih trofeja nemačkog porekla "iz vremena ratova za nezavisnost, tokom 1914/18 do danas" koje je firer video u Palati invalida i drugim javnim mestima. 


     Hitler, veliki osvajač, nikada više neće posetiti svoj grad iz snova. Upadljivo se razlikovao od većine svojih zemljaka, koji su Pariz smatrali najboljim mogućim mestom za boravak u naredne četiri godine. Iza sve ove vesele korektnosti, izvanredno efikasne okupacione vlade brzo su se uspostavljale u Belgiji i Francuskoj, kao ranije u Holandiji. Okupaciona valuta skovana je već 20. maja. Nemci su u delovima koje su osvojili preuzeli kancelarije odsutnih francuskih poreskih zvaničnika da bi bili sigurni da neće biti prekida ubiranja. Znakovi na putu u gotici pojavljivali su se na svakom ćošku. Za razliku od Holandije, Francuska i Belgija su dobile tradicionalnu vojnu vladu kojom je upravljao Vermaht, ali, kao i u Poljskoj, karta je preuređena po Hitlerovom nahođenju. (Piše: Lin H. Nikolas)