UPAD U KUĆU
Najstrašnija stvar koja može da vam se desi je da vam kriminalac upadne u kuću ili hotelsku sobu. To je strašno samo po sebi zato što smatrate da ste na tim mestima najsigurniji. Većina se pljački obavlja po mraku ili po danu kada utvrde da nema nikoga u kući. Pre provale znaće sve, da li ima alarm i kvalitet prozora i vrata, da li imate psa i da li komšije motre na vašu kuću.
Većina provalnika se boji suočavanja i ne pribegavaju sili, osim ako su sprečeni da pobegnu. Postoji i druga vrsta provalnika koji su agresivni.
Prave selekciju ko će im pružiti manji otpor, žena, starci i deca.
Možete postati meta takvih pljačkaša na osnovu kola koje vozite, nakita koji nosite, koliko trošite para. Oni su nasilni i agresivni i obično su naoružani. Najbolje je napraviti kućni sastanak i dogovoriti se šta bi bilo i kako bi reagovali kad bi se nešto slično desilo.
Razbojnici su vam upali u kuću i uperili vam pištolj tražeći vam novac. Prvih trideset sekundi je najkritičnije. Kako ćete odreagovati zavisi od dosta faktora. Možete ostati mirni i staloženi čekajući da vidite kako će scenario da se odvija.
Ne postoji ni jedan pravilan odgovor kako ćete odreagovati. Izbor je ličan. Nema smisla da se upuštate u neku borbu, ako niste psihički ni fizički spremni na to. Nekada pomogne i totalni otpor, ali uvek je to na vama. Morate na iskren način proviriti u svoj um i kako odreagovati.
Šta pomaže?
Kada pravite bezbedonosni plan kuće probajte nekako da se povežete sa komšijama kako bi njima dojavili da se nešto loše dešava kod vas.
U slučaju da ste čuli da je razbijeno staklo imate dovoljno vremena da se lično naoružate i da pozovete policiju. Imajte plan za beg tako da jednom članu porodice omogućite beg i da obavesti policiju.
Morate imati sprej i pištolj u kući.
BEZBEDNOST DECE
Svake godine na hiljade dece biva žrtva kriminala bez obzira na to gde žive, gde idu u školu, koji su pol i uzrast. Deca su najlakši i najosetljiviji cilj. Decu uvek pratiti na odstojanju i kada se igraju. Ne smeju biti nigde, a da vi ne znate gde su i šta rade. Dajte deci da uvek sa sobom nose panik taster, neće ih zaštititi od terorista, ali od seksualnog napada sigurno hoće.
• Kad su deca manja, ići će u školu sa roditeljima.
• Ukoliko ne mogu da idu sa roditeljima, neka idu u grupi sa drugovima.
• Obično napadaju kada dete ide samo.
• Neka nikada ne ide prečicama.
• Ako smatra da je u opasnosti, neka viče u pomoć i utrči u prvu prodavnicu.
• Da se odmaknu od kola koja staju pored njih i da ne prilaze nepoznatim osobama.
• Zapamtite, stranac je onaj koga ni vi ni vaše dete ne poznaje.
• Da nikada ne daje informacije o sebi i roditeljima.
• Da nikada ne prilazi čoveku koga ne poznaje.
• Deca treba da izbegavaju da nose skupu odeću i bilo šta od nakita.
• Deca nikada ne treba da imaju puno džeparca.
• Između časova u dvorištu, nikako da su sama.
• Ne treba da voze biciklo u nenaseljenim područjima i u mraku.
• Ne sme da ostane samo na igralištu.
• Da se ne igra samo u parku, šumi ili napuštenoj zgradi.
• Ukoliko nešto nije u redu, recite im da vrište.
• Da nikad ne otvara vrata strancima kada vi niste kod kuće.
• Ako je dete samo u kući neka uključi tv, kako bi stvorili utisak da ih ima više.
• Ako nešto vidi sumljivo ispred kuće, neka zove komšije.
Нема коментара:
Постави коментар