NEIZVESNA SUDBINA MEDIJA NA JEZICIMA NACIONALNIH ZAJEDNICA

     NOVI SAD – Nacrtom Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine predviđeno je da država ne može biti vlasnik medija, a osim države to, ni posredno ni neposredno, ne mogu biti ni teritorijalna autonomija, lokalna samouprava, niti bilo koja ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili u državnoj svojini, ili koje se finansira iz javnih prihoda. Takođe, predviđeno je da se Republika Srbija povuče iz vlasništva nad javnim glasilima najkasnije u roku od 18 meseci od usvajanja Strategije. Sagovornici Slobodne Vojvodine zabrinuti su zbog najavljene privatizacije manjinskih medija jer smatraju da bi moglo doći do njihovog gašenja, ali sa druge strane, upozoravaju da nije dobra ni postojeća situacija u kojoj su osnivači tih medija - Nacionalni saveti.


     Ugrožen opstanak


     Olena Papuga, članica Nacionalnog saveta rusinske nacionalne manjine i predsednica udruženja građana Rusinska liga, upozorava za Slobodnu Vojvodinu da je Strategija posebno zabrinula manjinske medije koji se nalaze u teškom finansijskom položaju, često cenzurisani od svog novog osnivača – nacionalnih saveta, pošto ne donosi odgovarajući model za privatizaciju. Strategiji nedostaje i institucionalni mehanizam koji garantuje dugoročni opstanak manjinskih medija, dodaje ona.


     – Manjinski mediji predstavljaju veoma važnu kariku u ostvarivanju manjinskih prava nacionalnih zajednica, a nalaze se u specifičnom položaju, jer zbog svog realno ograničenog tiraža i audotorijuma kojem se obraćaju, nisu u mogućnosti da budu ekonomski samoodrživi. Iz tog razloga postoji potreba za podrškom države koju nova Strategija ne predviđa, pa će postupno manjinski mediji da se gase, otpuštaju zaposlene i gube misiju koju imaju, ne samo u sopstvenim manjinskim zajednicama, nego i multinacionaloj Vojvodini i Srbiji – istakla je ona. Papuga upozorava da će slična sudbina zadesiti i sve lokalne medije koji informišu i na jezicima nacionalnih zajednica, budući da ti programi ne mogu da budu komercijalnog karaktera. 


     Pritisak na Mađar so


     Reči Olene Papuge potvrđuje i Tibor Vaš, predsednik udruženja građana Mađarska liga i član Nacionalnog saveta Mađara. Istovremeno, on upozorava da i prevelik uticaj nacionalnih saveta nije dobro rešenje.

     – Nacionalni saveti su, ipak, političko telo pod kontrolom nekih političkih partija. U tom slučaju, dajemo partijama neke medije i na taj način od njih pravimo partijske listove – upozorava naš sagovornik. Kao ilustraciju za to, Vaš navodi slučaj Mađar so–a u kojem je smenjen glavni urednik, pošto je određena partijska struja u nacionalnom savetu bila nezadovoljna njegovim radom. Tibor Vaš kaže da nacionalni saveti ne bi smeli da, pod izgovorom da su osnivači medija, postavljaju urednike i traže šta da se piše. 


     – Ja sam pobornik toga da se izvrši visok stepen demokratizacije i profesionalizacije tih listova – zaključio je Vaš.


     Ne smanjivati dostignuta prava


     Vlada Vojvodine se takođe oštro usprotivila ideji privatizacije višejezičnih medija i zatražila da oni ostanu u vlasništvu lokalnih samouprava i u javnom vlasništvu. Takođe, zahtevano je od Ministarstva kulture da ne preferira privatizaciju medija koja će ugroziti visok stepen manjinskih prava. Olena Papuga ukazuje na to da Republika Srbija garantuje da se dostignuti nivo ostvarivanja prava manjinskih naroda na informisanje na svom jeziku neće smanjivati, a da to medijska strategija ne ispunjava. Nacrt medijske strategije trebalo bi da se u Skupštini Srbije nađe do kraja avgusta nakon čega će biti donet i zakon koji proizilazi iz te Strategije, pa će se tek tada videti da li su uslišene molbe medijskih kuća, Vlade Vojvodine i nacionalnih saveta da se ti mediji ipak ne privatizuju.