NA DANAŠNJI DAN, 24. JUL

PITER SELERS

1567. Škotska kraljica Marija Stjuart primorana da abdicira zbog antiprotestantske politike. Naredne godine pobegla u Englesku, gde je zatvorena, a posle 18 godina tamnovanja optužena za učestvovanje u izdaji i pogubljena.

1701. Antoan da la Mot Kadijak na obali reke Mičigen osnovao trgovački centar Ponšartren, koji se kasnije razvio u grad Detroit.

1704. Britanske snage pod komandom admirala Džordža Ruka preuzele Gibraltar od Španaca.

1783. Rođen južnoamerički revolucionar, vojskovođa i državnik Simon Bolivar. Oslobodio najveći deo Južne Amerike od španske vlasti i bio prvi predsednik Kolumbije i Gornjeg Perua, koji je po njemu nazvan Bolivija.

1799. Napoleon izvojevao poslednju pobedu u osvajanju Egipta, potukavši tursku vojsku kod Abukira.

1802. Rođen francuski pisac Aleksandar Dima Otac. Proslavio se avanturističkim romanima sa sadržajem iz francuske istorije.

1804. Srpska potera predvođena Milenkom Stojkovićem uhvatila i pogubila, na dunavskom ostrvu Ada Kale, beogradske dahije Aganliju, Kučuk-Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fočića.

1824. Rezultati prvog ispitivanja javnog mnjenja u svetu objavljeni u američkoj državi Delaver, uoči predsedničkih izbora u SAD.

1828. Rođen ruski pisac, književni kritičar i revolucionar Nikolaj Černiševski. Njegovo političko delovanje u carskoj Rusiji prekinuto progonom u Sibir. Zalagao se za to da književnost bude oruđe društvene kritike, a u delu "Šta da se radi" izneo socijalističko-utopijske poglede na društvo.

1883. Metju Veb, prvi čovek koji je, 1875, preplivao Lamanš, utopio se u pokušaju da prepliva reku iznad Nijagarinih vodopada.

1906. Umro Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze.

1923. U Lozani potpisan mirovni ugovor Turske i savezničkih sila, kojim se Turska odrekla svih neturskih teritorija koje je izgubila u Prvom svetskom ratu, ali dobila je Jedrene i istočnu Trakiju, čime su definitivno određene granice evropskog dela turske države.

1943. Bombardovanjem Hamburga savezničko vazduhoplovstvo u Drugom svetskom ratu počelo operaciju Gomora.

1946. SAD izvele prvu podvodnu atomsku probu na koralskim ostrvima Bikini u zapadnom Pacifiku.

1967. Predsednik Francuske Šarl de Gol završio govor u Montrealu usklikom "Živeo slobodni Kvebek", što je izazvalo oštar protest premijera Kanade Lestera Pirsona. De Gol bio primoran da skrati posetu Kanadi.

1974. Konstantin Karamanlis, posle sedmogodišnje vladavine vojne hunte u Grčkoj, obrazovao prvu civilnu vladu i proglasio opštu amnestiju za sve političke zatvorenike.

1974. Umro britanski fizičar Džejms Čedvik, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935. 1932. otkrio neutron, a kasnije radio na projektu Menhetn, razvoju atomske bombe u Los Alamosu, SAD.

1976. Američki svemirski brod Viking 1 spustio se na Mars kako bi ispitao da li postoje mogućnosti za život na toj planeti.

1980. Umro britanski filmski glumac, komičar Piter Selers. Proslavio se filmom "Dr Strejndžlav" i serijom filmova o inspektoru Kluzou.

1981. U kineskoj provinciji Sečuan u poplavama poginulo više od 700 ljudi, a 1,5 miliona ostalo bez domova.

1991. Umro američki pisac, poreklom poljski Jevrejin, Isak Baševis Singer. Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1978.

1993. Centralna banka Rusije saopštila da će u okviru drastične monetarne reforme preduzete u borbi protiv inflacije iz opticaja povući sve novčanice štampane pre 1992.

1996. U predgrađu Kolomba, glavnog grada Šri Lanke, poginulo 57, povređeno više od 500 ljudi u eksploziji dve bombe podmetnute u prigradski voz, za šta su optuženi tamilski pobunjenici.

2000. Umro francuski filmski reditelj Klod Sote. Proslavio se filmom "Vreli asfalt", a za film "Sasvim obična priča" 1980. osvojio Oskara za najbolji strani film.

2001. Jugoslavija dobila šestu saveznu vladu s premijerom Dragišom Pešićem na čelu, funkcionerom Socijalističke narodne partije Crne Gore.

2003. Bosanski Srbin Darko Mrđa pred Tribunalom u Hagu priznao krivicu za ubistvo oko 200 Bošnjaka i Hrvata na planini Vlašić, leta 1992, a Tužilaštvo odustalo od optužbe za istrebljenje i zločin protiv čovečnosti.

2005. Umro je Ričard Dol, britanski naučnik koji je prvi otkrio vezu između pušenja i raka pluća.