уторак, 19. јул 2011.

SUĐENJE KEPIRU: OSLOBOĐEN UPRKOS JASNIM DOKAZIMA

     Sud u Budimpešti oslobodio Šandora Kepira


     Prema oceni sudskog veća on "nije morao da zna" za pogrome. – Aplauz publike i uzvici "živeo"!


     Sud u Budimpešti je juče, u prvostepenom postupku, oslobodio Šandora Kepira (97), optuženog da je krajem januara 1942. godine učestvovao u zloglasnoj Novosadskoj raciji i da je, kao komandant jedne žandarmerijske patrole, kriv za smrt oko 40 osoba. Prema optužnici mađarskog tužilaštva, podnetoj 14. februara ove godine, Kepiro je, kao kapetan mađarske žandarmerije, učestvovao u raciji u Novom Sadu i okolnim naseljima, od 21. do 23. januara 1942. godine, kada je pod led bačeno najmanje 1.200 Srba, Jevreja i Roma. Osumnjičen je i da je učestvovao u deportaciji novosadskih Jevreja u koncentracioni logor Aušvic 1944. godine.


     Samo donošenje presude je nešto kasnilo zbog toga što se Kepiro već nedelju dana nalazi u bolnici i u sud je dovezen kolima hitne pomoći, a u sudnicu je ušao u kolicima sa prikačenim stalkom i bocom za infuziju. Koristeći "pravo poslednje reči" Kepiro je rekao: "Nevin sam, nikada nikog nisam ubio ili pokrao, već sam samo služio svojoj domovini. U Mađarsku sam se vratio iz Argentine, jer van nje za mene nema života".


     Bivši žandarmerijski kapetan je posle petnaestak minuta, uz saglasnost sudije Bele Varge, napustio sudnicu i vraćen je u bolnicu.


     Njegove reči grupa prisutnih je pozdravila aplauzom i rečima "živeo", pa je sudija zatražio od svih da se uzdrže od izražavanja emocija i odredio pauzu. Čitanje presude i njeno obrazloženje se odužilo, a biće nastavljeno danas.


     Prema oceni sudskog veća, Kepiro nije morao da zna za pogrome koje su mađarski vojnici počinili u južnoj Bačkoj uoči same Novosadske racije. Sud je procenio da nema dovoljno dokaza za presudu, a iz nekih razloga, koji će biti detaljno obrazloženi kasnije, kao dokazni materijal, isključeni su dokumenti korišćeni prilikom suđenja (u odsustvu) Kepiru i saučesnicima 1948. godine, kada je u ponovljenom procesu Narodnog suda bio osuđen na 14 godina zatvora.


     I sam tužilac je konstatovao da proces protiv Kepira spada u one u kojima nema direktnih dokaza: nema živih svedoka, već se može osloniti samo na pojedine zapise. Uprkos tome, tražio je zatvorsku kaznu za osumnjičenog.


     Branilac Kepira, Žolt Zetenji, upravo u tom kontekstu je i podsetio da uvek kada je u pitanju neka dilema sud mora da donese presudu u korist optuženog. Prema njegovom mišljenju Šandor Kepiro mora da bude pušten i zbog toga što je za isto delo već jednom osuđen. To se dogodilo 1944. godine kada je dobio 10 godina zatvora, ali je tu kaznu regent Mikloš Horti nekoliko meseci kasnije poništio, što je, po rečima Zetenjija, za sadašnji proces irelevantno.
(Tanjug)


     Vukčević: Videćemo šta će biti od žalbe


     Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je juče za Fonet da je iznenađen presudom suda u Budimpešti, kojom je Šandor Kepiro oslobođen optužbe za ratni zločin, napominjući da je očekivao osuđujuću presudu, uz najavu da će mađarski tužilac podneti žalbu. Prema rečima Vukčevića, interesantno je da je Kepiro, koga su faktički uneli u sudnicu, rekao da će ostati samo da sasluša presudu i da će je zatim napustiti, što mu je odobreno, ali je, ipak, ostao, kada je čuo da je oslobođen. "U komunikaciji sam sa mađarskim tužiocem, on je najavio da će se žaliti i videćemo šta će biti povodom te žalbe", rekao je Vukčević.


ŽRTVE NOVOSADSKE RACIJE
     Tužilac Vladimir Vukčević, koji je bio u sudnici u Budimpešti, kaže da je bio neprijatno iznenađen ponašanjem publike koja je aplauzom propratila oslobađajuću presudu Kepirou. Boris Kopilović, koji je takođe bio u sudnici, kaže da je nakon skandalozne presude usledilo potpuni haos. "Pristalice Kepiroa, uglavnom mladi ljudi, počeli su da obasipaju uvredama i uvredljivim gestovima posetioce koji su bili na strani tužilaštva. Atmosfera je postala takva da posetioci nisu do kraja mogli da čuju ni obrazloženje presude", kaže Kopilović.


     Zurof: Uvreda za žrtve


     Direktor centra Simon Vizental Efraim Zurof izjavio je juče da odluka suda u Budimpešti da bivši kapetan mađarske žandarmerije Šandor Kepiro, optužen za ratni zločin protiv Srba, Jevreja i Roma, tokom zloglasne Novosadske racije januara 1942. godine, nije kriv, predstavlja uvredu za žrtve u Novom Sadu. "To je apsolutno nečuvena odluka koja je suprotna prikupljenim dokazima", rekao je Zurof za Tanjug.


     Presuda Kepiru: Nije još gotovo


     Srpsko tužilaštvo za ratne zločine i Centar "Simon Vizental" najavili su da nastavljaju borbu za pravdu u slučaju Šandora Kepiroa nakon što je juče prvostepeno oslobođen u sudu u Budimpešti od optužbi za zločine počinjene u Novosadskoj raciji.


     U srpskom Tužilaštvu za ratne zločine i Centru "Simon Vizental" veoma su nezadovoljni prvostepenom presudom Kepirou i neće odustati od utvrđivanja njegove odgovornosti da je kao oficir nacističke žandarmerije Mađarske učestvovao u ubistvu najmanje 1.246 civila od 21. do 23. januara 1942. tokom zloglasne Novosadske racije. Osuđujuće reakcije na presudu stižu iz tužilaštva, grada i sveta.


     LSV: Ponoviti suđenje


     Liga socijaldemokrata Vojvodine očekuje da nadležni državni organi Srbije zatraže od mađarskog pravosuđa ponavljanje suđenja Šandoru Kepirou koji je pred sudom u Budimpešti oslobođen krivice za ratni zločin protiv Srba, Jevreja i Roma 1942. godine.


     Nakon ovog suđenja, ostao je bolan utisak da je na odluku suda uticala Kepirova starost i zdravstveno stanje, a što su skandirajući potencirale i njegove pristalice.


     Aleksandar Jovanović: Pravda ne sme biti nedostižna


     Predsednik Skupštine Grada Novog Sada Aleksandar Jovanović izrazio je nezadovoljstvo presudom Suda u Budimpešti, kojom se kapetan mađarske žandarmerije u Drugom svetskom ratu Šandor Kepiro oslobađa krivice.


     "Oni koji su preživeli Novosadsku raciju, kao i oni čiji su najmiliji zverski ubijeni tokom 21, 22. i 23. januara 1942. godine, čekaju na pravdu više od 69 godina. Zločini počinjeni tokom Novosadske racije epilog su zločinačke politike fašista. Činjenica da su se ti događaji odvijali baš ovde u Novom Sadu, obavezuje sve nas da najoštrije osudimo svaku pojavu apsolutizma, jednoumlja, tiranije i svih drugih ideologija usmerenih protiv čoveka. Da osudimo i sve nemile događaje kojih smo bili svedoci poslednjih godina oličenih u pojavi novih oblika fašizma i organizacija sa takvom i sličnim ideologijama, pomilovanjima za zločine protiv čoveka i čovečnosti, pokušajima da se na bilo koji način rehabilituju ovakve i slične pojave i pojedinci jer se time direktno blati uspomena na žrtve ovog i svih drugih zločina počinjenih u ime takvih ideologija.


     Zbog svega toga, očekujem da mađarsko tužilaštvo uloži žalbu na presudu Šandoru Kepiru, jer pravda možda jeste spora, ali ne sme biti nedostižna", navodi se u saopštenju predsednika Skupštine grada Aleksandra Jovanovića.


     Oslobođen uprkos jasnim dokazima


     Oslobađajuća presuda Šandoru Kepiru, bivšem kapetanu Hortijeve žandarmerije, u vreme zloglasne Novosadske racije (od 21. do 23. januara 1942. godine), izazvala je ogorčenje u ovom gradu. Istoričar Aleksandar Veljić, autor knjige o ovom stravičnom ratnom zločinu, ističe da postoji precizan spisak ulica koje su bile pod direktnom nadležnošću Kepira i da su nevine žrtve identifikovane imenima i prezimenima.


     – Prema odluci najviših organa fašističke Mađarske, zbog navodnog uvlačenja partizana iz Šajkaške u Novi Sad, izrađen je plan da se sprovede racija. Više instance vojne i civilne vlasti dale su do znanja žandarmerijskim i vojnim oficirima da cilj nije pretres kuća i stanova, već akcija čišćenja ljudi. I pored nedostatka pisanog naređenja o upotrebi vatrenog oružja, Šandor Kepiro je svojevoljno pristao da se uključi u pročešljavanje terena – objašnjava Veljić.


     On kaže da je pokrajinska komisija (za utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača), 19. juna 1947. godine, utvrdila da je Šandor Kepiro ratni zločinac, a pošto se nalazio u bekstvu, zatražena je njegova ekstradicija.


     – U toj odluci je precizirano da su grupe istražnih patrola, pod komandom Kepira, sprovele raciju u prostoru od Ulice Cara Dušana duž Futoške ulice do Trga oslobođenja. Na osnovu raspoloživih dokumenata, utvrdio sam da je na tom području ubijeno 82 lica, za to on snosi i ličnu i komandnu odgovornost – navodi Veljić.


     U Futoškoj ulici likvidirane su čitave porodice: industrijalaca Eugena Beka, doktora Dezidera Zemaneka, činovnika Huga Šorša, štampara Ernesta Mendelsona, babice Aranke Stojanović, veletrgovaca Julija-Đule Hajoša, gostioničara Jakoba Hirta, profesora Ljudevita Deneša, krojačice Elvire Hiršfeld i trgovkinje Riza Cilcer (Kon).


     U Ulici Nikole Tesle stradale su porodice doktora Sigmunda Handlera i industrijalca Ede Vermeša, a u Mađarskoj ulici (danas Augusta Cesarca), porodice činovnika Aleksandra Vajsa, železničara Henrika Katića (Kaldor) i trgovca Šlezingera, u Carinskoj ulici (Vase Pelagića), porodice trgovačkog putnika Bele Vajs i sajdžije Aladar Klajna, u Dudarskoj ulica (Doža Đerđa), porodica pekara Lazara Ljubojeva, u Primorskoj, porodica prevoznika Šalamon Goldštajna, u Ljubljanskoj, porodica Ladislava–Lasla Špicera...


     Aleksandar Veljić naglašava da spisak ubijenih u "novosadskoj raciji" nije konačan. U toku su dalja istraživanja o "čišćenju terena" pod komandom Šandora Kepira, koga je mađarski sud na ogromno iznenađenje oslobodio odgovornosti.



     Nećak: Očekivana odluka suda


     Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandar Nećak nije iznenađen presudom suda u Budimpešti.


     "U zemlji gde veliki broj glasova dobije profašistička stranka i gde postoje pokazatelji da je neonacizam u porastu, ne možete očekivati nešto drugo", rekao je Nećak. Kepiro je državljanin Mađarske i dugo boravi u njoj, rekao je Nećak i podsetio da se dugo čekalo na podizanje optužnice. Prema rečima Nećaka, optužnica nije podignuta zahvaljujući dobroj volji Mađarske, već zbog jakog pritiska spolja.



     Predstavnici Centra "Simon Vizental" iz Jerusalima i Jevrejske opštine Novi Sad izjavili su danas da su ogorčeni zbog, kako su ocenili, "sramotne" oslobađajuće prvostepene presude Šandoru Kepirou i izrazili uverenje da će Kepiro na kraju ipak biti osuđen. 


     Saradnica Centra "Simon Vizental" Ana Frenkel kazala je da je "sramna" tvrdnja suda da je Kepiro oslobođen zbog nedostatka dokaza i navela da je taj centar, u saradnji sa nadležnim organima iz Srbije, u više navrata mađarskim pravosudnim organima dostavljao dokaze o Kepirovoj odgovornosti za zločine koji su počinjeni 1942. godine u Novom Sadu. 


     "Šandor Kepiro na suđenju nije negirao da je bio mađarski žandarmerijski kapetan u vreme kada je sprovedena Novosadska racija. On je tokom Drugog svetskog rata bio dva puta osuđivan zbog svoje uloge u raciji, a nakon rata je pobegao u Argentinu. Da li nevin čovek beži?", upitala je Frenkelova.


     Ona je ocenila da je oslobađajuća presuda za Kepiroa pokazala svu slabost Mađarske kao države i trenutnu "političku stranputicu" na kojoj se ta država nalazi. 


     "Možda smo izgubili bitku, ali nismo izgubili rat. Doći ćemo do toga da će pravda na kraju biti zadovoljena. Žrtve nećemo zaboraviti", kazala je Ana Frenkel. 


     Potpredsednik Jevrejske opštine Novi Sad Boris Kopilović rekao je da će obavestiti jevrejske opštine i jevrejske zajednice širom sveta o oslobađajućoj presudi za Kepiroa i zamoliti ih da obaveste celokupnu svetsku javnost o toj "šokantnoj, sramnoj i nerazumnoj" odluci suda.


     Šandor Kepiro, koji ima 97 godina, prvostepenom odlukom suda juče je oslobođen optužbi za učešće u Novosadskoj raciji januara 1942. godine. Mađarsko tužilaštvo najavilo je da će uložiti žalbu na tu presudu. 


     Kepiro je optužen da je u januaru 1942. godine učestvovao u sprovođenju Novosadske racije u kojoj je, prema navodima optužnice, pobijeno najmanje 1.246 građana Novog Sada, najviše Jevreja, Srba i Roma, među kojima i 168 dece. 


     Pojedini istraživači tvrde da je tokom Racije u Novom Sadu ubijeno i više od 4.000 osoba. 


     Njega su pred kraj rata mađarske vlasti dva puta osudile na 14 i na 10 godina zatvora, zbog učešća u Raciji. 


     Kaznu nikada nije odslužio, jer je nakon rata pobegao u Austriju, a potom u Argentinu, odakle se u Mađarsku vratio 1996. godine i dobio penziju od države. 


     U Budimpešti ga je 2006. godine pronašao direktor centra "Simon Vizental".

Нема коментара:

Постави коментар