LIBIJA: SJEDINJENE DRŽAVE ODLUČILE DA SE SUZDRŽE OD DOSTAVE ORUŽJA LIBIJSKIM SEPARATISTIMA

     Avion ministarstva za vanredne situacije dostavio rusku humanitarnu pomoć Tripoliju

     Avion ministarstva za vanredne situacije Rusije sa teretom humanitarne pomoći stigao je u Tripoli, saopštila je uprava za informisanje Ministarstva za vanredne situacije RF. Il-76 nosi namirnice, među kojima mlečne konzerve, pirinač, šećer, hranu za decu, ukupno preko 36 tona tereta. To je već četvrta partija ruske pomoći građanima Džamahirije. Prošle nedelje stanovnici Bengazija, uporišta separatista, dobili su 40 tona hrane. Po naredbi predsednika Rusije pomoć se pruža svima kojima je potrebna u Libiji, nezavisno od toga u kom delu zemlje se oni nalaze.


     Ubistva civila i rušenje zgrada NATO smatra svojim legitimnim metama

     NATO je juče saopštio da će nastaviti da bombarduje mete u Libiji dok to bude potrebno, bezobrazno optužujući Moamera Gadafija da u civilnim objektima skriva vojsku. Time libijski lider, po rečima predstavnika NATO, od civilnih stvara legitimne vojne mete. Portparol NATO Karmen Romero izjavila je da će Alijansa nastaviti sa vazdušnom kampanjom u Libiji. NATO je optužio libijsku vladu da u civilnim oblastima kriju vojsku i da zavaravaju strane novinare tako što im pokazuju oblasti koje su navodno gađali avioni NATO. "Gadafijeve snage sve više zaposedaju objekte koji su prethodno korišćeni u civilne svrhe", rekao je portparol NATO, kanadski pukovnik Rolan Lavua, na konferenciji za novinare u Briselu, javio je Rojters. On je rekao da Libijska vojska zauzima nekadašnje štale, poljoprivredne objekte, skladišta, fabrike i postrojenja za proizvodnju hrane, iz kojih komanduju napadima. "Ti objekti na ovaj način gube svoj zaštićeni status i postaju legitimne mete za NATO", rekao je Lavua, ističući da zvaničnici Gadafijevog režima udare na te objekte predstavljaju kao napade na civilne oblasti.


     Misija NATO u Libiji, u kojoj učestvuje osam zemalja, traje od sredine marta. Iako SAD i Italija smanjuju učešće u ovim operacijama, a Norveška je najavila da će se potpuno povući iz kampanje u Libiji 1. avgusta, NATO tvrdi da ima dovoljno sredstava da nastavi da vodi misiju na istom nivou.


     Tuži NATO zbog smrti porodice

     Libijac Kaled Hemidi tužio je NATO građanskom sudu u Briselu, zatraživši isplatu odšete za ubistvo žene i troje dece u jednom od vazdušnih udara. Kaled Hemidi tvrdi da su njegova žena Safae (34) i troje dece ubijeni u bombardovanju Sormana, 20. juna. U tom napadu meta je, navodno, bio njegov otac, Kuvildi Hemidi, blizak režimu libijskog lidera Moamera el Gadafija. Kuvildi Hemidi nije povređen u tom napadu, preneo je Frans pres.

     NATO je posle tog napada saopštio da je avijacija ciljala komandne centre u Sormanu, koji se nalazi 70 kilometara od Tripolija. Režim optužuje NATO da je u tom vazdušnom udaru ubijeno 15 ljudi, uključujući troje dece, a Alijansa insistira na tome da je napad bio vojne prirode. 


     Advokat Gislan Duboa naveo je da će prvo ročište u ovom slučaju biti održano za sedam do 10 dana i da prvobitno traži odštetu od 100.000 evra, koja će kasnije biti uvećana. Posle tog napada, ministar spoljnih poslova Italije Franko Fratini zatražio je "prekid neprijateljstava" u Libiji.


     Predsednik Zajedničke komande Oružanih snaga Amerike: Sjedinjene Države odlučile da neće oružjem snadbevati separatiste

     Američki general Martin Dempsey, izjavio je da su Sjedinjene Američke Države odlučile da se suzdrže od dostave oružja libijskim separatistima i njihovog osposobljavanja za borbu.


     Ta je odluka donesena tokom jučerašnje sednice američkog Kongresa. Upitan od strane jednog od članova Kongresa slaže li se sa proširenjem američke misije u Libiji, general Dempsey je rekao: "Naša misija je da izvršavamo odluke Saveta bezbednosti UN 1973. tj. da pružimo zaštitu civilima. Zavisno o uputstvima Predsednika, koristićemo sve nevojne mogućnosti i praviti pritisak na libijski režim da se zaustave sukobi".


     Bagdadi: Pre bilo kakvih pregovora mora se zaustaviti bombardovanje Libije

     Predsednik libijske vlade, dr. Bagdadi Al Mahmudi održao je juče u Tripoliju press konferenciju na kojoj je novinarima pojasnio najnovija događanja u i oko Libije.


     Pre svega on je naglasio da NATO snage u Libiji odavno i nekažnjeno krše rezolucije 1970 i 1973. Saveta bezbednosti UN. Što se tiče pregovora o mirovnim rešenjima dr. Bagdadi je pojasnio stav svoje države i opredeljenost za puno poštovanje rezolucija Saveta bezbednosti, kao i za afričku inicijativu za prekid sukoba. On je dodao da NATO u Libiji čini brutalnu agresiju u kojoj besomučno i nasumice bombarduje civilne objekte i čini nezapamćen zločin nad civilima. U masovnim demonstracijama održanim prošlih sedmica širom Libije, narod je jasno rekao na kojoj je strani i kakvu Libiju želi. "Ukoliko je Zapad iskren u nastojanjima da se zaustavi kriza u Libiji, prvo što se mora uraditi jeste prestanak besomučnog bombardovanja i ubijanja civila. Dakle, pre bilo kakvih pregovora prestanite bombardovati Libiju" - poručio je libijski premijer.


     Uništena bolnica


     NATO je 25.07.2011. bombardovao bolnicu i skladište hrane u gradu u Zlitenu, tom prilikom je ubijeno 11 civila, među kojima su bila i tri doktora. Iako je NATO demantovao ove navode, novinari CNN-a su posetili ruševine i uverili se da je napade izveo NATO.


     Pogledajte njihov prilog:
CNN NATO Bombing Hospital, Food Storage in Zletin Killing 11 Civilians, 25.07.11 War On Libya


     London: Proterane libijske diplomate


     Velika Britanija proterala je preostalo diplomatsko osoblje iz libijske ambasade u Londonu i priznala pobunjenički Nacionalni prelazni Savet kao legitimnu vlast.


     Nacionalni savet je pozvan da preuzme libijsku ambasadu u Londonu, u kojoj su se do sada nalazile diplomate lojalne Moameru el Gadafiju, izjavio je britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg.:
"Premijer i ja smo odlučili da Velika Britanija prizna i da sarađuje sa Nacionalnim prelaznim savetom kao jedinim zvaničnim predstavnikom vlasti u Libiji", istakao je Hejg. On je dodao da je u skladu sa tim libijski otpravnik poslova danas obavešten da on i druge libijske diplomate bliske Gadafijevom režimu moraju da napuste Veliku Britaniju. Forin ofis je ranije saopštio da libijske diplomate moraju da napuste Veliku Britaniju u roku od tri dana.


     Grupa pobunjenika razvila je crveno - crno - zelenu zastavu libijske opozicije izvan ambasade, po objavljivanju Hejgovog saopštenja, iako Gadafijeva zelena zastava i dalje stoji na zgradi. Britanija je takođe odlučila da odmrzne 102 miliona evra libijskih sredstava, kako bi ona mogla da budu preusmereni pobunjenicima. 


     Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za Libiju Abdulilah el Katib naveo je u saopštenju, objavljenom sinoć u Njujorku, da je međunarodna zajednica "duboko podeljena o pitanju na koji način postići političko rešenje"u toj severnoafričkoj zemlji. Katib je početkom sedmice posetio sedište pobunjenika u Bengaziju na istoku zemlje, kao i prestonicu Tripoli, prenela je agencija Rojters. Odluka vlade u Londonu usledila je nakon sastanka održanog 15. jula u Istanbulu na kome su SAD, Britanija i 30 drugih država, članica međunarodne kontakt grupe, priznale prelazni savet kao legitimnog predstavnika vlasti u toj afričkoj zemlji.


     Poslednji potezi očajne britanske diplomatije

     Britanija će izbaciti preostalih devet libijskih diplomata iz svoje zemlje i priznati separatiste kao jedine predstavnike libijskog naroda, što je poslednji očajni potez ove zemlje. Obzirom da situacija na terenu sve gora po separatiste i njihove saveznike, Britanija čini poslednji napor kako bi se situacija bar malo poboljšala. Iako je libijski amabasador proteran početkom maja, preostalih devetorica diplomata su isto tako zamoljeni da spakuju kofere i napuste zemlju. Britanska administracija će priznati tzv. Prelazno veće i odlediti deo libijske imovine kako bi je dali separatistima. Analitičari smatraju da je ovo očajna odluka, te da ne vide kako će ova odluka uticati na trenutno stanje u Libiji.


     Libijska vojska kontroliše sada 20% više teritorije nego na početku

     Uprkos više od 4 meseca konstantnih vazdušnih napada NATO snaga na Libiju situacija na terenu sve je lošija za separatiste. Vazdušni napadi, pomoć u vidu angažmana plaćenika, bezbednosnih agenata zapadnih sila i podrške u slanju naoružanja nisu bili dovoljni kako bi bandi plaćenika doneli pobedu nad hrabrim libijskim narodom. Libijska vojska sada kontroliše 20% više teritorije, a masovne demonstracije se održavaju skoro svaki dan. Strani mediji su već uvideli da separatisti nisu baš grupica nenaoružanih civila, pa svaki dan izlaze priče o njihovoj nehumanosti sa zarobljenim libijskim vojnicima. 


     Zapadne sile već su promenile svoje stavove u vezi sa liderom Gadafijem i njegovim ostankom u Libiji. Njihovo menjanje stavova je samo prihvatanje stanja na terenu. Separatisti nisu osigurali vojnu prednost, Gadafi je sve jači, a NATO sve slabiji. "Obama je napravio mudar politički potez ubijajući Osamu bin Ladena i tako prikrio bedni neuspeh okupacije Avganistana. Možemo očekivati da će sad pokušavati slično u Libiji - atentat na Gadafija ili možda neki drugi radikalni pokušaj spašavanja iz ovog poniženja" stav je britanskog analitičara Craig Murraya.