DŽENI, MARKSOV LJUBAVNI KAPITAL

Nova biografija autora "Kapitala" i "Komunističkog manifesta", iz drugačijeg ugla od dosadašnjih


     Može li se još nešto napisati i Karlu Marksu, a da nije već napisano? Dosad je, a naročito tamo gde su njegove teorije i njegove utopije isprobavane "na živo", podrobno analiziran svaki aspekt njegove filozofije, a ne oskudevaju ni njegove biografije.

Dženi fon Vestfalen (1836, Kolekcija Dejvida Kinga, London)

     Danas, kada su njegove slike skinute sa zidova, u "prvoj zemlji socijalizma", a i drugde (valjda ih drže još samo na Kubi i u Severnoj Koreji), kada ni trgovi ne nose njegovo ime i i me njegovog saradnika i prijatelja Fridriha Engelsa, interesovanje za Marksa ipak raste. Ne toliko za njegovu viziju besklasnog društva, koliko za njegove analize slabosti kapitalizma koje su ostale neopovrgnute.


     "Ljudi, užasnuti ekstremnom neravnotežom bogatstva koju danas generiše kapitalistički sistem širom sveta – i rezultirajućim socijalnim haosom – često sležući ramenima kažu da je tako čvrsto ukorenjen da je nemoguće promeniti ga, a kamoli zameniti nečim boljim…"


     Ovo je u svom blogu napisala Meri Gabrijel, čija je knjiga o Karlu Marksu ovih dana novitet u američkim knjižarama koji privlači pažnju i dobija pozitivne prikaze. Knjiga pri tome nije vivisekcija Marksove analize kapitalizma, već njegovog ličnog života, o kome se, uprkos obilju biografija, ipak nedovoljno zna. Ili svojevremeno nije bilo zgodno da bude obelodanjeno – Gabrijelova se poziva i na neke delove Marksove korespondencije, koji su, po ličnom naređenju Staljina, decenijama čamili zatrpani negde u lavirintima moskovskih arhiva.

     O kom aspektu Marksovog života je reč, svedoči već sam naslov: "Ljubav i Kapital: Karl i Dženi Marks i rađanje revolucije". Glavno Marksovo teoretsko delo ovoga puta se smešta u kontekst njegove intime, sa nedvosmislenom porukom kako – da u njegovom životu nije bilo žena, a naročito one koja je bila u glavnoj ulozi – ni on ne bi postao ono što je bio, niti bi svet prolazio kroz ono kroz šta je, u 20. veku, prošao.



     Knjiga Meri Gabrijel pisana je sa upornošću strpljivog istraživača i pedantnošću radoznalog istoričara. Na širokom planu je Evropa 19 veka, naročito središnjeg dela tog na Starom kontinentu burnog perioda. Perioda ranog kapitalizma, koji donosi industrijalizaciju i dramatične promene u evropskim, dotle feudalnim društvima, ali u isto vreme otkriva i svoju ružnu stranu: gramzivost, eksploataciju, vulgarno bogatstvo malobrojnih i ekstremnu bedu masa u isto vreme, otuđenje – i nade da sve može da bude drugačije i bolje.


     Ideja komunizma, utopije bez privatnog vlasništva, raspodele prema potrebama, sa socijalnom pravdom, začeta je dakle iz surove realnosti, pre svega Mančestera, u to vreme industrijskog centra sveta, ali i iz glave pažljivog i inteligentnog posmatrača kakav je bio Marks.


     On doduše nije bio proleter, rođen je u dobrostojećoj porodici u Nemačkoj, ali je, živeći u Parizu, Briselu, Kelnu i Londonu znao i za nemaštinu, za nesreće. Umeo je da bude i boem, pijanac i razbarušeni filozof, grub prema političkim protivnicima, ali i nežan suprug, otac i – ljubavnik.


     Ljubav koja je bila i ostala Marksov glavni životni kapital jeste baronesa Dženi fon Vestfalen, četiri godine starija od njega, iz istog mesta kao i on (Trir). Družili su se još u detinjstvu, njen otac je mladog Marksa poznavao još kao tinejdžera, tajno su se verili kad je Karl imao samo 18, a ona 22, venčali se sedam godina kasnije. Ona je prva otišla sa ovoga sveta, 1881, on dve godine kasnije.


     Meri Gabrijel je pažljivo iščitala više od hiljadu pisama koja su članovi Marksove porodice i prijatelji jedni drugima pisali tokom 60 godina. Samo Marks i Engels su pismima komunicirali svakodnevno više od dve decenije. Dobar deo te korespondencije pritom je još u moskovskim arhivama, što nije čudno s obzirom na to koliko se tamošnji režim, od Lenjina do Andropova (Gorbačov već u manjoj meri), pozivali na marksizam.


     Marksizam, kao učenje i dogma, u periodu koji je predmet "Ljubavi i Kapitala", nije razrađeni sistem, a pogotovo ne ideologija: to će postati tek posle njegove smrti. Knjiga američke novinarke u središtu ima ljubav između muža i žene koja je ostala strasna i živa uprkos porodičnim tragedijama (umrlo im je četvoro od sedmoro dece; od troje koja su doživela punoletstvo, dve ćerke su izvršile samoubistvo), periodima siromaštva, društvene izopštenosti – i Marksovih neverstava. Imao je naime i jedno vanbračno dete sa porodičnom kućnom pomoćnicom i dadiljom Helen Dimut, zbog koje baronesa Vestfalen prolazi kroz teške periode. Druga njegova značajna vanbračna veza nije bila seksualne prirode: bilo je to prijateljstvo sa intelektualnim partnerom, bogatim industrijalcem, filozofom (i ženskarošem) Fridrihom Engelsom.


     Karl je, od prvih dana njihovog braka, Dženi smatrao intelektualno jednakom, pa čak i briljantnom – što je bio status koji je u njegovom životu i radu imao još samo Engels. Ali dok je Engels Marksa podržavao intelektualno (a u mnogim prilikama i materijalno), Dženi ga je, konstatuje Meri Gabrijel, uz sve to i "humanizovala".


     "Privatno, Marks je bio topao, ljubazan i generalno opisivan kao izvrsno društvo kad nije bio mučen besanim noćima ili ophrvan bolešću, što je u oba slučaja bilo rezultat nervoze zbog njegovog rada. U javnosti, međutim, najčešće je bio veoma svadljiv, intelektualno arogantan i ozloglašeno nestrpljiv sa svakim ko se nije slagao sa njim. Njegove česte epizode opijanja sa kolegama tokom godina u Bonu, Berlinu i Kelnu često su za ishod imale verbalne, pa i fizičke okršaje. Najsrećniji je bio uronjen u svoje knjige, koje je nazivao svojim 'robovima'."


     Iz perspektive novinara kome je marksistička literatura bila obavezni deo obrazovanja i ispitno gradivo, knjiga koleginice Meri Gabrijel je jedan svež pogled na Marksa za novu generaciju čitalaca. Mogla je doduše da bude konciznija (768 strana), ali stiče se utisak da autorka prosto nije imala srca da se odrekne bilo čega do čega je došla tokom svog višegodišnjeg očigledno veoma pasioniranog istraživanja. Lakše bi se uzimala u ruke, bila isplativija za prevođenje – i dostupnija.


     Jer kad je reč o protivrečnostima kapitalizma, Marks je po mnogo čemu bio u pravu. Podsetimo se samo svetske krize iz 2008. i njenih uzroka. To, uostalom, potvrđuje i mlad svet koji na Menhetnu ovih dana vodi akciju "Okupacija Volstrita" – i koji dobro oseća da nešto ne valja, to zlo vidi u pohlepi finansijskog kapitala – ali nije čitao Marksa.

(Milan Mišić, 08.09.2011.)