9/11 - ILUZIJA MOĆNIKA? POBEDE I BESKONAČNI RAT!

     Amerika je nedelju obeležila desetu godišnjicu terorističkih napada na Njujork i Vašington, koji su podstakli Džordža Buša da proglasi "rat protiv terorizma". Američka vojska je ubila Osamu bin Ladena. Sadam Husein i njegov režim su prošlost. Arapsko proleće se vešto suprotstavilo snazi džihadskog nasilja. Ideja o navodnom svetom ratu protiv Zapada je izbledila. Predsednik Obama obilazio je mesta napada uz pojačanu bezbednost zbog pretnji. 

     Svet i posebno Amerika pitaju se danas, šest godina od stradanja oko tri hiljade nedužnih u "kulama-bliznakinjama" Svetskog trgovinskog centra prilikom napada terorista na SAD, i još većeg broja američkih vojnika nastradalih, u potom pokrenutim antiterorističkim ratovima u Iraku i Avganistanu - šta je posledica ovog terorističkog akta.



     - Činimo sve što je u našoj moći da bismo zaštitili narod... Amerika je danas jača, Al kaida je na putu poraza - poručio je Obama.


     Da opasnost terorizma nije iščezla ni posle deset godina govori da je godišnjica u SAD protekla u atmosferi povišenih bezbednosnih mera zbog pretnje od napada. U Avganistanu se napad i dogodio. Talibanski bombaš samoubica u kamionu punom eksploziva izvršio je udar na vojnu ispostavu NATO snaga. Dva civila su ubijena, a ranjeno 77 vojnika koalicionih snaga i najmanje 25 Avganistanca. U Švedskoj, policija je uhapsila četiri osobe u Geteborgu pod sumnjom da su pripremale teroristički napad, a art centar "Roda Sten" je evakuisan.



     Kada su se smirile strasti nakon napada na STC, u javnosti je počelo da se sumnja u zvaničnu verziju ovog događaja. Po istraživanju koja su sprovedena u 17 federalnih država SAD, 2008 oko 30 posto ljudi nije verovalo da je 11. septembra 19 otmičara otelo 4 aviona, i izvelo napad na Ameriku i njene građane. Mnogobrojne organizacije i grupacije protekle decenije su pokušale da ubede javnost da viđenje napada na bliznakinje koje je servirala američka vlada nije tačno, a među njima najglasniji je "9/11 Pokret istine". Oni predstavljaju skup organizacija i pojedinaca, a o njihovoj ideologiji govori serijal filmova "Loose Change" koji ukazuju na nelogičnosti u zvaničnoj verziji napada na STO, pokušavaju da dokažu američkoj javnosti da su napadi zapravo isplanirani unutar Vlade SAD-a.


     Značajni su napori i reditelja Majkl Mura koji sa kritičke tačke posmatra događaje koje su prethodile 11. septembra, koji su bili motivi da se SAD upusti u rat protiv Iraka i Avganistana, kao i medijska hajka koja je pratila i prethodila napadu. Iako Murov dokumetarac Farenhait 9/11 se ne bavi sumnjama u zvaničnu verziju događaja, mnogi "teoretičari istine" koriste saznanja do kojih je Mur došao da bi ojačali svoje teorije, a pogotovu im je zanimljiva zainteresovanost SAD u naftu i naftovode na Bliskom Istoku.

     Postoje dve struje kada su u pitanju teorije koje sumnjaju zvaničnu verziju napada na Svetski trgovinski centar. Dok jedni navode da je vlada SAD-a znala da će se napad desiti, ali da nije učinila ništa da ga spreči, drugi veruju da je organizator tragedije vlada SAD. U prilog ovakvih teorija su i pokušaji da se dokaže da je eksplozija kula bliznakinja bio rezultat miniranja, da Pentagon nikada nije ni bio napadnut, a jedna od estremnijih tvrdanja je i da su avioni nikada i nisu bili oteti.

     Majkl Mičer, nekadašnji član kabineta Tonija Blera, je jedan od retkih javnih ličnosti koji je rekao da veruje da je vlada SAD-a znala za napad pre nego što se on desio. Izvori navode da je FBI znao za potencijalni napad na bliznakinje još u avgustu iste godine dok je predsednik Irana Mahmud Ahmedinedžad izjavio da mnogi veruju da su "neki delovi američke administracije organizovali napad da bi poboljšali opadajuću američku ekonomiju i ojačali svoj uticaj na Bliski Istok, kako bi spasili Cionistički pokret".


     U prilog tome ide i podatak da je Američka odbrambena avio služba mogla da locira otete avione, i da ih zaustavi, ali da to nije učinila. Jedino objašnjenje za ovakav propust je da su dobili naređenja da ništa ne urade povodom toga. Oni koji brane zvaničnu verziju kažu da locirati avion koji putuje nestandardnom putanjom nije lako, pogotovo pošto su im radari bili isključeni. Američke vazduhoplovne snage nisu bile spremne na ovakvu situaciju, pošto je 1979. poslednji put otet avion.


     Jedna od bizarnijih teorija jeste da su petorica Izraelaca, koji su snimali zgrade u plamenu, zapravo špijuni koji su bili obavešteni o napadu. Nakon iscrpne istrage, FBI je zaključio da uhapšeni nemaju veze sa napadom. Mnogi stručnjaci, od arhitekata, fizičara i inženjera, navode da šteta koju je prouzrokovao udar aviona ne bi mogao da dovede do urušavanja čitave zgrade, bez dodatne "pomoći". U članku Open Chemical Physics Journal, navodi se da su u prašini nađene čestice koje dokazuju da je postojala eksplozivna naprava u zgradi, iako nisu navedeni naučni dokazi. Mediji su izveštavali da su se kule urušile zato što se otopila čelična struktura zgrada, međutim stručnjaci kažu da količina goriva u avionima nije bila dovoljna da prouzrokuje temperaturu dovoljno visoku da istopi armaturu.

     Let 77, koji je navodno udario u Pentagon, je još jedna misterija. Neki tvrde da taj avion namerno nije bio oboren, dok druge teorije upućuju na to da on nije ni postojao. Reopen911.org navodi da je šteta na Pentagonu previše mala da bi mogao da je napravi avion Boing 757. Postavlja se pitanje kako je avion koji je širok 42 metara i dug 50 metara mogao da napravi rupu koja je široka samo 20 metara. Kao objašnjenje se navodi da se radi o projektilu koji je namerno ispaljen na zgradu Pentagona.


     Glavni dokaz je to što avion nikada nije pronađen. Iako su nađeni ostaci aviona, poput crne kutije, delova kabine, postavlja se pitanje gde je nestao avion od nekoliko tona. Ni let 175 nije sasvim "čist". Vojni stručnjaci navode kako, nakon pažljivog posmatranja snimaka i slika aviona koji je udario u Južnu kulu STO, su došli do zaključka da to uopšte nije putnički avion. Slike, kropovane sa snimaka udara aviona u kulu pokazuju da avion nije podsećao na komercijalni avion. 

     Otmičari su još jedan deo slagalice koji nije do kraja rešen. Prema tvrdnji Tomasa Kina, predsedavajućeg 9/11 Komisije, kaže da čak 16 od 19 otmičara nije imalo ispravnu vizu ili pasoš. To znači da ih je granična kontrola zaustavila, nikada ne bi ni uspeli da izvrše napad.


     Ove teorije svakako ne bi imale nikakvu težinu, da događaji koji su usledili posle 11. septembra nisu pokazali da je ovaj napad veoma odgovarao vladi SAD-a. Teoretičari istine zagovaraju ideju da je Amerikancima u tom trenutku bio "potreban" teroristički napad, kako bi mogli da imaju opravdanje da napadnu Avganistan, a kasnije i Irak. Naftom bogato područje Bliskog Istoka bilo je savršeno mesto gde bi SAD želeo još jednu vojnu bazu, pošto kontrola nad protokom nafte znači moć.


     Čitav pojam "rata protiv terora", koji se odnosi na sve intervencije u cilju borbe protiv terorizma, mnogi karakterišu kao izgovor za sprovođenje sopstvenih političkih i strateških ciljeva, ukidanju slobode, i kontrolisanju teritorija i naroda. Terorizam nije neprijatelj, nego taktika pa je samim tim besmisleno objavljivati mu rat. Rat protiv terorizma predstavlja rat koji nikada ne može da se završi, što potvrđuje i izjava Džordža Buša koji kaže da se on "neće završiti ni kada se svaka globalna teroristička grupa nađe, zaustavi i porazi". Rat protiv terorizma samim tim predstavlja zgodan izgovor za brojne intervencije i borbe protiv "terorista", navode teoretičari istine.


     Beskonačni rat


     Mnogi Amerikanci, smoreni ljutitim novinskim naslovima su prestali pratiti događaje u Iraku i Avganistanu. Ali ni povećana apatija nije zaustavila stradanja. Više od 6.000 američkih vojnika je poginulo u dva rata, dok je oko 43 hiljade zadobilo teške povrede. Ali niko ne zna kada će se rat završiti, posebno u Avganistanu, gde SAD još uvek pokušavaju nestabilnoj Karzaijevoj vladi predati odgovornost za sigurnost u državi. 


     U međuvremenu se, kako tvrde analitičari, Al-Kaida ili ono što je ostalo od nje prebacila na nova skrovišta u Jemenu i Somaliji. 


     I je li sve to ičemu vredelo? Verovatno još uvek nemamo dovoljan vremenski razmak od ovih događaja kako bismo išta mogli tvrditi. Mnogi analitičari tvrde da SAD nisu bile vođene vlastitim interesima kada su uložile tolika sredstva u borbu protiv Al-Kaide. 


     Mandelbaum kaže da uspon Kine i drugih azijskih ekonomija u protekloj deceniji predstavlja izazov za SAD veći od bilo čega što se trenutno događa na Bliskom Istoku. "Nakon 11.septembra posvetili smo se gonjenju gubitnika u procesu globalizacije, dok stvarni međunarodni izazov dolazi u budućnosti dolazi od pobednika. Bliski Istok je važan iz mnogih razloga, ali ne zato što je to središte ekonomskog razvoja ili vojne moći. To je istočna Azija," kaže Mandelbaum. 


     Mnogo toga se desilo u proteklih deset godina. Ali priča o posledicama 11. septembra je daleko od završene.