NAĐENA PLANETA SA DVA SUNCA

     Mauntin Vju, Kalifornija -- Otkrivena ''Tatuina'' - planeta sa dva sunca, na 200 svetlosnih godina od Zemlje. Velika, hladna planeta umesto tople iz ''Zvezdanih ratova''.

SISTEM DVE ZVEZDE I PLANETE

     Astronomi američke Nacionalne svemirske agencije (NASA) i Instituta za traganje za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) su, odmah po otkriću, planeti dali ime ''Tatuina'', prema rodnoj planeti Luka Skajvokera iz filmskog serijala ''Zvezdani ratovi''. Za razliku od Skajvokerove rodne planete koja je bila vrela i nalik pustinji, nova planeta, nazvana ''Kepler-16b'', je užasno hladna.


     Velika je poput Saturna, a okreće se oko dve matične zvezde u gotovo savršenom krugu. Kepler-16b je na na udaljenosti od oko 200 svetlosnih godina od Zemlje, prividno u sazvežđu Severnog krsta ili Labuda (Cygnus). 


     Iako nije u ''jednoj galaksiji, daleko odavde'', nego u ''kosmičkom susedstvu'' Zemlje, do nje bi putovanje brzinom svetlosti trajalo oko 2 veka.


     ''Tatuina'' - cirkumbinarna planeta


     Ekstrasolarna planeta sa zvaničnim nazivom ''Kepler-16b'' je otkrivena korišćenjem podataka sa svemirskog teleskopa Kepler, koji je NASA izgradila po ceni od 600 miliona dolara. 


     Tim istraživača je ustanovio da jedna planeta prolazi preko diskova dveju zvezda, stvarajući malo zatamnjenje svetlosnog diska na mestu posmatrača. Naučnicima na Zemlji je otkrivanje ''Tautine'' bilo prvo otkriće ovog tipa. 


     Tim koji je otkrio prvu cirkumbinarnu planetu je predvodio stari učesnik programa SETI, Lorens Dojl (Laurence Doyle), nekada proteže poznatog astrofizičara Karla Segana (Carl Sagan). 


     ''Čim smo je otkrili… poslao sam poruku svima: hej, drugari, da mi pitamo Džordža Lukasa za dozvolu da planeti damo nadimak Tatuina. Iznenada i neočekivano, posle godina traganja za cirkumbinarnom planetom, otkrili smo lepotu'', opisuje Lorens Dojl.


     Dan na planeti Luka Skajvokera


     ''Kepler-16b je prvi potvrđeni, nedvosmisleni primer planete koja kruži oko dva sunca'', potvrđuje koautor studije Džoš Karter sa Harvard-Smitsonijan Centra za astrofiziku. 


     Da na Kepleru-16b žive ljudi, mogli bi da uživaju u dvostrukom zalasku sunca, ali takav scenario je malo verovatan zbog izuzetno niskih temperatura na površini planete – od -73 do -101° Celzijusa. 


     Planetom vlada izrazita hladnoća zbog činjenice da su dve zvezde mnogo manje i hladnije od našeg Sunca. Kepler-16b oko njih zatvori krug svakih 229 dana, u orbiti na razdaljini od 105 miliona kilometara. 


     Jedno od njenih dvaju sunaca ima tek 20%, a drugo – 69% odsto mase našeg Sunca. 


     Dok Kepler-16b kruži oko njih, zvezde u binarnom solarnom sistemu ''plešu'' jedna sa drugom u ekscentričnoj orbiti trajanja 41 dan. Ceo sistem dveju zvezda i planete je ''smešten'' u ravan sa odstupanjem od svega 0,5°.


     Činjenice o planeti Kepler-16b


     Možda će budućim svemirskim putnicima biti razočaranje da saznaju da ''Tatuina'' ne može da ugosti ljude ili neki drugi oblik života. Ipak, ona zbog toga nije manje zanimljiva.


     Nekoliko podataka o planeti Kepler-16b


     - Planeta možda sadrži vodu u nekom obliku.
     - Moguće je da planeta ima jedan ili više svojih satelita. Potraga se nastavlja.
     - Kepler-16b će astronomima-amaterima biti vidljiva juna 2012. godine.
     - Kepler-16b je najpreciznije izmerena planeta van Sunčevog sistema.
     - Dve zvezde naprave krug jedna oko druge za 41 dan.
     - Na planeti je svakog meseca vidljivo bar jedno pomračenje sunca.
     - Godina planete Kepler-16b's - vreme obilaska oko dve zvezde - iznosi 229 dana.
     - Veruje se da binarnih zvezdanih sistema ima više od onih sa jednom zvezdom.
     - Dojl očekuje skori pronalazak niza novih cirkumbinarnih planeta.


     Nova vrata Kosmosa


     Utvrđivanje postojanja ''Tatuine'' praktično otvara novo polje naučnih pitanja o načinu nastanka planeta, dvozvezdanim sistemima i o tome kako se odvija ''ples'' zvezda i planeta. 


     Dvostruki zalazak sunca na pravoj Tatuini u sazvežđu Labuda bi nadmašio čak i maštu Džordža Lukasa. Gledano sa nje, jedno sunce bi bilo narandžasto, a drugo - crveno. 


     Dve zvezde takođe menjaju svoj položaj u odnosu jedne prema drugoj. To bi značilo da bi na Kepleru-16b suton izgledao svaki put drugačije. 


     ''Nekada bi crvena zvezda zašla prva, a nekada bi narandžasta. Jednom bi bile udaljene, a ponekad bi prekrivala jedna drugu,'' opisuje Lorens Dojl. 

KARL SEGAN

     Planeta, do koje savremenici nikad neće stići, u NASA-i i SETI-iju izazivaju pažnju naučnih saradnika svakoga dana: 


     ''Svi na sastancima nezvanično pitaju: 'šta je sa Tatuinom?', ili pitaju za orbitalni period 'Tatuine', ili već nešto,'' navodi Dojl. 


     Lorens Dojl se nada da će ono, što je 1977. godine bilo naučna fantastika, a u 2011. godini se pokazalo kao stvarnost, nadahnuti buduće naučnike i astronaute. 


     ''Ovo otkriće je neverovatno. Po ko zna koji put, naučna fantastika je postala stvarnost'', kaže Alan Bos iz Agencije za zemaljski magnetizam Instituta Karnegi i jedan od autora studije objavljene u časopisu Sajens (Science).


     Otkrivanje tajni Kosmosa


     Veo tajni sa planete Kepler-16b počeo je da se skida marta 2011. godine, kada su Lorens Dojl i njegov kolega Bib Sloson o njoj otkrili prve podatke, radeći u postrojenjima SETI-ja u Mauntin Vjuu, Kalifornija. 


     ''To je bio pravi timski rad. Dan Fabricki, za Univerziteta Kalifornije u Santa Kruzu, obavio je potvrdu gravitacionih proračuna. Pitao sam Džima šta je dobio, a on mi je rekao: 'To je planeta - 99,99%','' opisuje Dojl. 


     Usledile su i dodatne potvrde drugih članova tima, među njima i Džoša Kartera sa Harvarda. 


     ''Bilo je kao - to je to. Našli smo je. Tog trenutka smo je 'uhvatili','' seća se Dojl. 


     Otkriće ''Tautine'' u Labudu je Lorensa Dojla odmah podsetilo na saradnju sa Karlom Seganom u NASA-inoj Laboratoriji za mlaznu propulziju (JPL), tokom 1970-ih i 1980-ih godina. Tada su proučavali podatke primljene sa letelica ''Vojadžer-1'' i ''Vojager-2'' (Voyager). Segan ga je tada prihvatio kao svoju desnu ruku, podstičući ga da što pre završi doktorsku disertaciju o Saturnovim prstenovima, prema podacima sa dve sonde. 


     Karl Segan, koji je umro 1996. godine, bi bez sumnje slavio ovo otkriće, uveren je Dojl. 


     ''Znajući Karla, mislim da bi koristio izraz 'elegantan'. Nešto novo, šta god to bilo (u ovom slučaju planetarni sistem), je ono što je Segan voleo.'' (TANJUG, SCIENCE/NASA, 16.09.2011.)