TAJNE MIKROKOSMOSA NIKOLE TESLE 10: OBRAZOVANE ŽENE ĆE VLADATI SVETOM

ODANA GOSPOĐA DŽONSON

     Mada Tesla nije bio oženjen i nijedna žena, izuzev njegove majke i sestara, nije imale ni najmanji udeo u njegovom životu, on nije bio ženomrzac, već je, naprotiv, idealizovao žene. Ipak, kao što ističe njegov prvi biograf Džon O' Nil, izbegavao je romantične susrete i situacije koje bi ga mogle odvesti u romantiku. Tako je Teslin stav prema ženama bio zapravo paradoksalan, sa jedne strane je ženu stavljao na pijedestal, a sa druge, ipak prihvatao žene sa odstojanja, bez bližeg i intimnijeg ulaženja u odnose sa njima. Samo najotmeniji tip žena mogao približiti se Tesli, naravno, isključivo do granica prijateljstva.


     Voleo je uredne, vitke, ljupke i čile žene, koje je idealizovao. Među njima središnje mesto zauzimaju Ketrin Džonson, supruga Teslinog prijatelja Roberta Andervuda Džonsona, diplomate i poznatog pesnika, i Mergerit Merington, lepa, mlada pijanistkinja. Tesla je bio čest gost Džonsonovih, kod kojih se okupljalo "visoko društvo" i veoma slavne ličnosti toga vremena. Ketrin, koja je umrla 1925., nije zaboravila da obaveže svog bogatog i uglednog muža da nastavi prijateljstvo sa Teslom i bude mu na usluzi. 


     Da ju je upoznao u društvu ovih žena verovatno bi bila i Lenka Dunđerski. Nju, ljubav svog života, Laza Kostić je velikodušno preporučivao Tesli u jednom pismu: "Devojka koju sam Vam namenio podobna je da savlada svaku ženomrzicu. Ona bi oživela ne samo mrtvog Don Žuana, već i mrtvog sveca. Do sad je odbila čitavu vojsku prosaca. Dugo sam se trudio da doznam uzrok toj nemilosti, te jedva jedvice doznao da je njen ideal - Nikola Tesla." Mnogo je verovatnije da je Lenkin ideal bio Laza, koji, mada je Lenku preporučivao Tesli, duboko u sebi znao da ova preporuka neće biti prihvaćena. Jer, Tesla je bio klasičan primer sublimacije seksualnog libida u naučni rad. 


     Proročansko je viđenje budućnosti žene u Teslinom članku iz 1925. koji je po sadržaju gotovo identičan jungovskom pristupu tom problemu, iznetom tri decenije kasnije u knjizi Ester Harding "Misterije žene". Tesla piše: ''Borba žene za ravnopravnost završiće se novim poretkom, u kome će žene biti nadmoćnije. Savremena žena neće istaći svoje pravo na jednakost, a docnije i nadmoćnost, podržavajući čoveka u plitkom fizičkom smislu, već će probuditi svoj um. U budućnosti će ona biti dobro obrazovana kao i muškarac, a potom i bolje, jer uspavane moći njenog duha biće podstaknute na rad, koji će biti utoliko veći ukoliko su one vekovima mirovale. Žena se neće obazirati na ono što je bilo, i zaprepastiće civilizaciju svojim napretkom. Ali, sticanje novih polja poduhvata za ženu, njihova uzurpiranja vodećih mesta zamagliće i na kraju izbrisati žensku senzibilnost, ugušiće materinski instinkt, brak i materinstvo prestaće postoje, a ljudska civilizacija približiti savršenoj civilizaciji pčela''.


     Teslino mišljenje o ženi i njenom ne samo superiornom biću, već i o zanemarivanju sopstvenog ženskog načela, srećemo i kod Hardingove: Naša civilizacija je bila toliko dugo patrijarhalna, da je naše shvatanje šta je ženstveno verovatno pod uticajem predrasuda. Npr, kod nas je utvrđena ''činjenica'' da je muško jako i više, a žensko slabo i niže. Tek od skoro je ova dogma osporena u pobuni žena koje ne samo što su dovele tu teoriju u pitanje, nego su i u praksi pokazale da ona ne drži vodu.''


     ''Neretko čujemo tvrdnju da nema suštinske razlike između muškaraca i žena, sem biološke. Mnoge žene prihvatile su to stanovište, bile su zadovoljne da budu muškarci u suknji i tako izgubile vezu sa ženskim načelom u sebi. Možda je to i glavni razlog današnje nesreće i emotivne nestabilnosti. Jer, ako žena nije u vezi sa ženskim načelom koje upravlja zakonima uspostavljanja odnosa, onda ne može da zagospodari onim što je, u krajnjoj liniji, žensko područje - međuljudski odnosi… Ženin odnos prema svom ženskom načelu upravlja njome iz dubina njene prirode, ali ona je često potpuno nesvesna toga što je drži. Ona sebe ne razume svesno, i zato je nesposobna da objasni sebe muškarcu. Razliku muškog i ženskog je nužno ponovo formulisati danas, kad je veoma mnogo muškaraca ženstveno, a veoma mnogo žena muževno.“


     To ne znači da će žena posvećivanjem karijeri ugroziti sopstvenu ženstvenost, jer, kao što ističe Mari Luiz fon Franc, žena svakako treba da se obrazuje i gradi karijeru, ali ne i time bude opsednuta, jer će izgubiti svoj ženski identitet. No, ako uspe da ga očuva, karijera će joj pridodati izvesnu duhovnu dimenziju – živahnost, inteligenciju, snagu volje; dakle, sve same pozitivne osobine, koje će njenoj ličnosti dati pečat zaokruženosti. Jung je izuzetno cenio žene koje studiraju i govorio da je Animus žena koje nemaju adekvatno zvanje ili profesiju obično veoma negativan. Prividno, one vode veoma ženstven život – život majki i domaćica; ipak, njihov muški aspekt postaje ogorčen i preobraća se u svoj negativan vid, a žene počinju njim da se služe kako bi mučile svoje muževe. 


     I fon Francova smatra da muški aspekt žene ima izuzetan značaj u pozitivnom i negativnom smislu. On se javlja u negativnim vidovima samo kad žene ne umeju mudro da se odnose prema njemu. Ženi lišenoj Animusa nedostaje životna energija, preduzimljivost, inteligencija i inicijativa. Ona je tada jadno stvorenje, svedeno na utrobu koja rađa i ruke koje kuvaju. Žena bez Animusa je niko i ništa. (Piše: dr Ivan Nastović)