TAJNE MIKROKOSMOSA NIKOLE TESLE 12: EPOHALNO OTRIĆE U PARKU BUDIMPEŠTE

NOVI NAUČNI PRINCIP NACRTAN NA PESKU

     "S vremena na vreme, u retkim intervalima, Veliki duh pronalazaštva silazi na Zemlju da saopšti neku tajnu koja treba da unapredi čovečanstvo. Bira najbolje pripremljenog, najzaslužnijeg i šapuće mu tajnu na uho. Dragoceno saznanje dolazi kao blesak svetlosti. Kad shvati skriveno značenje, srećni izabranik vidi čudesnu promenu: pred njegovim ushićenim očima je jedan novi svet. To nije prolazna iluzija. On to zna, nema ni senke sumnje u njegovom umu, svakim delićem svog tela on oseća: to je Velika ideja. Od tada ideja je 'u vazduhu'. On je šapatom prenosi nekom prijatelju, taj prijatelj drugom prijatelju, taj opet nekom drugom – neobična priča, niko osim njega samog ne može da je shvati. Šapat se umnožava i – na konju, kočijom, železnicom i brodom, telegrafom i telefonom – tajanstven, na nekom nepoznatom jeziku, putuje tajno celom Zemljinom kuglom. Suviše je slab da bi se čuo, suviše neobičan da bi bio shvaćen: svet ide za svojim poslom kao i pre. Ali tamo negde, u nekom kutku sveta, ima jedno ljudsko biće sa izvanredno osetljivim čulima i umnim sposobnostima, priroda ga je opremila za neki visoki cilj. Šapat stiže do njega – obuzima ga neobjašnjivo uzbuđenje. On je i pre radio naporno, ali sad ne zna za odmor. Dan za danom on misli o problemu, noćima se prevrće bez sna u svom krevetu, ideje se roje u njegovom mozgu. Tajanstveni uticaj je sve jači –– njegovo uho je napregnuto do kraja, umne sposobnosti proširene i – odjednom – koliko god glas bio slab, njegovo izvanredno uho ga je uhvatilo, njegov osetljivi um je shvatio smisao – Eureka! Otkrio sam ga! - uzvikuje on". 


     Ovaj uzbudljivi i mudar tekst, koji je Nikola Tesle napisao oko 1905, dvadesetak godnia nakon otkrića obrtnog magnetnog polja, arhetipska je priču u kojoj Veliki duh pronalazaštva, poput Avatara, silazi na Zemlju da saopšti tajnu koja treba da unapredi čovečanstvo. Za to bira najbolje pripremljenog, najzaslužnijeg i šapuće tajnu na uvo čoveka sa izvanredno osetljivim čulima i umnim sposobnostima. "Večito žalim što nisam išao kod specijaliste fiziologa ili psihologa", piše Tesla o svojoj super-senzibilnosti dok je živeo u Budimpešti, kad je zbog preosetljivosti sluha, mogao da čuje prasak groma na udaljenosti od 550 milja, a otkucaj sata u trećoj sobi od svoje. Sletanje muve na sto njegovo uho je primalo kao tup udar, zvuk kočije nekoliko milja udaljene potresalo bi mu čitavo telo, pisak lokomotive na 20 milja bi zaljuljalo stolicu na koju bi seo tako jako da je osećao nesnosan bol. Bio je prinuđen da ispod svog kreveta stavi gumene jastuke, kako bi se bar malo odmorio.


     U svojoj autobiografiji Tesla kaže: "Kad sam prihvatio neki zadatak, nisam to činio sa rešenošću koja je svojstvena običnim ljudima. Za mene je to bio sveti zavet, pitanje života i smrti. Znao sam da ću nastradati ako ne uspem. Sad sam osetio da je bitka dobijena. Negde duboko u svesti nalazilo se rešenje, ali još nisam mogao naći način kako da ga izrazim". 


     U februaru 1882. doživeo je najsrećniji dan svog životu, dok je posle podne uživao u šetnji po gradskom parku Budimpešte, sa prijateljem Antalom Sigetijem, inače majstorom mehaničarem i atletom, koji ga je uverio u nepohodnost fizičkog vežbanja. Recitovao mu je poeziju, a u to vreme znao je napamet čitave knjige, od reči do reči, među kojima i Geteovog "Fausta". Zalazak Sunca i Geteovi stihovi bili okidači za otkriće obrtnog magnetnog polja. Sam kaže: "Dok sam izgovarao ove nadahnjujuće reči, sinula mi je ideja, i u trenutku sam otkrio istinu". Štapom je nacrtao dijagram u pesku, koji je njegov pratilac savršeno shvatio. Tesla mu reče: "Pogledaj moj motor. Pazi kako ću sada da ga pokrenem u suprotnom smeru."


     Tesla nije mogao da opiše osećanje koje ga je preplavilo u trenutku otkrića i kaže "da je Pigmalion video svoju statuu kako oživljava, ne bi mogao biti potreseniji". Koliko je ovo otkriće za Teslu bilo značajno vidi se, iz rečenice u kojoj ističe da bi dao hiljadu tajni prirode, na koje je mogao da nabasa, za ovu jednu tajnu koju je od nje oteo. U trenutku svog otkrića rekao je prijatelju: "Sad mogu mirno da umrem!" Ali, naravno, morao je da živi i vrati se radu, da bi konstruisao taj motor i podario ga čovečanstvu. Jer, kroz svoje otkriće saznao je "kako funkcioniše kosmos". 


     Otkrićem obrtnog magnetnog polja Tesla je rešio taj problem, jer se njegovim pronalaskom nadoknađuje nestanak sunčeve svetlosti, tako što motor, kao produkt obrtnog magnetnog polja, stvara veštačku svetlost. Ta zamisao ne samo da je bila veličanstveno lepa, već i veličanstveno upotrebljiva i korisna u svakodnevnom životu.


     "Tesla, visok, suv i mršav, ali ozarenih očiju, u skladu sa žarkim oblacima na nebu – piše njegov biograf Džon O' Nil – mahao je rukama, povijao se u telu dok je ritmički izgovarao Geteove stihove i kao da je bio bačen u hipnotičko stanje. Iznenada, ozareni Teslin lik dobio je neki ukočeni izgled, kao da je pao u zanos. Prijatelj ga je oslovio, ali nije dobio odgovor." Ozareni Teslin lik, koji je dobio ukočeni izgled, kao da je pao u zanos, kao rezultat mistične vizije. a nju je i kao snove tumačio Jung. Iz tog "sna" se pojavilo otkriće obrtnog magnetnog polja, o kom je Tesla niz godina maštao i sanjao. Ono je, ističe O' Nil, u nauku uvelo potpuno nov princip, za koji je jedan Teslin profesor tvrdio da je nemoguć, budući da u svom studentu nije prepoznao sposobnost otkrivanja. (Piše: dr Ivan Nastović)