TAJNE MIKROKOSMOSA NIKOLE TESLE 13: VRLO PODLOŽAN EKSTAZAMA

OSNIVAČ NOVE NAUČNE RELIGIJE

     Mistično je tajno i skriveno, pristupačno samo posvećenima i izabranima, a nedokučivo običnom čoveku, bilo je važno i u ličnosti Nikole Tesle. Jer, ne samo da njegov izum obrtnog magnetnog polja i dominacija arhetipa svetlosti već i snažna vezanost za majku i belu golubicu, pa i "neuroza", leže u njegovom misticizmu, zasnivanom na mogućnosti sjedinjenja čoveka sa božanskim, kroz kontemplaciju. 


     Kao što piše Samjuel Foster Dejmon u svojoj knjizi o filozofiji i simbolima Vilijama Blejka, mistik je jedan od večnih tipova ljudske prirode, i ma koliko redak, on ostavlja veoma dubok trag u istoriji. Otuda su psiholozi izuzetno zainteresovani za način rada uma mistika, koji, ukoliko su autentični, iznenađujuće su slični, bez obzira na to iz koje kulture, vere ili vremena potiču.


     Ono po čemu se mistik nepogrešivo prepoznaje, ističe Dejmon, jesu ekstaze. U takvim trenucima mistik ulazi u posebno stanje mentalnog prosvetljenja, tokom kojeg se uzdiže iznad poznatog sveta, u natčulno i nadlično stanje, gde se silovito sjedinjuje sa Večnom Istinom. Ona se može zvati "Bog", "Lepota", "Zakon" ili biti određena nekim drugim imenom – ali je uvek Jedna i Istina. Oni koji su, poput Tesle, to iskusili, ne mogu da zamisle ni jedno više stanje postojanja pa uglavnom ceo potonji život posvećuju otkrivanju sveta "neizrecive tajne" koja im se ukazala. Tesla je bio podložan takvim ekstazama, posebno vidljivim u trenutku otkrića obrtnog magnetnog polja. Iz njih se nikad nije vraćao bez neke velike Istine. Jer, poput Blejka, i Tesla je bio od onih "koji ne puste da ode ono što su saznali". Jačina tih iskustava je vrlo snažna jer, kao što kaže Dejmon, blesak u sekundi ispuni i najvatrenijeg progonioca (poput apostola Pavla) ubeđenošću u istinu, i podupire to ubeđenje neizmernom snagom za podsticanjem same religije koju je do tad mrzeo iz dna duše. To iskustvo je uvek isto, iznad svih je vera jer mora biti iznad teorije, a takva su bila i Teslina. Uostalom, misticizam je izvor svake vere i objašnjava sve religije pa su svi osnivači velikih religija bili mistici. Zato je Tesla, kako kaže Velimir Abramović – "živi arhetip osnivača nove naučne religije".


     Tesla je verovao u to da, kakav god da je ovaj materijalni svet, postoji još jedan, stvarniji i uzvišeniji, a u kojem je on boravio tokom svojih ekstaza, ispunjen transcendentalnom svetlošću. Jer, kao što tvrdi Svedenborg, mistik prvog reda, ljudski um ne može da istražuje a "da mu Razumevanje ponekad ne bude u duhovnoj svetlosti". Takva svetlost bila je alfa i omega ne samo Teslinog ličnog funkcionisanja već i njegovih izuma, a posebno otkrića obrtnog magnetnog polja, koje je bilo u celosti nadahnuto mističnom percepcijom.


     Teslin misticizam je bio stvaralački i gotovo identičan Blejkovom, za koji Dejmon primećuje: "U njemu nema nikakvih odbacivanja, gadnih iskušenja, strašnih izgladnjivanja i šibanja duha i tela, nikakvog kulta prljavštine; baš ničeg bolesnog i asketskog, čak ni sklonosti ka veličini ili samosažaljenju. Normalan život, uzvišen, bio je njegov ideal. Uvek se držao ovoga sveta. Čak su mu i ekstaze dolazile same. Nije ostavio nikakve sisteme meditacije ili magijske ceremonije za prizivanje božanstva. A na vrhuncu ekstaze, u podsvesti mu je: Kako da drugi ovo vide?".


     Poput Blejka, ni Tesla nikad nije verovao u objektivnu realnost ma koje od svojih vizija, uključujući i viziju lika majke kad je umirala, znajući da se one nalaze samo u njegovoj glavi, mada je istovremeno doživljavao njihovu snažnu psihičku realnost. Jer, Tesline vizije su posedovale unutrašnju, psihičku realnost, kao i snovi, pa Mari Luiz fon Franc sa pravom kaže da, ako ste sanjali kako letite sa orlom, onda ste u psihološkom smislu zaista i leteli pa je iskustvo iz sna postalo deo vas.


     Kako naglašava Dejmon, Blejk je želeo da poduči celo čovečanstvo kako da dospe do Raja Misticizma, do Vrta zasađenog u umu svakog autentičnog mistika. Takva je bila i misija Tesle jer je misticizam uvek bio njegov unutrašnji poriv, koji ga je vodio ka najvažnijim izumima, koji su imali svoje izvorište u kolektivnom nesvesnom. Jer, kao što kaže Jung: "Mistici su ljudi koji imaju naročito živo iskustvo procesa kolektivnog nesvesnog. Mističko iskustvo je iskustvo arhetipova". Otuda Jung nije pravio razliku između arhetipskih i mističkih oblika.


     Misticizam je imao veoma značajnu ulogu i u Teslinom intimnom životu, posebno u odnosu prema majci i beloj golubici. On nam omogućava da se sasvim drugačije razume i njegova "neuroza". Možemo se pitati – postoji li neko ko makar malo nije mistik? Odgovor nalazimo kod Blejka, koji sa pravom ističe – ne postoji. To proizlazi iz činjenice što misticizam ima svoje izvorište u kolektivnom nesvesnom, koje je sastavni deo ljudske psihe. No, većina marginalnih i najčešće lažnih, samozvanih mistika nije sposobna da izrazi, ni seti se onoga što je saznala, ako je bilo šta i saznala; za razliku od Tesle, koji je od svojih mističnih vizija uvek uspevao da "ukrade" neku transcendentalnu istinu. 


     Zato, kada se govori o misticima, treba razlikovati lažne od stvaralačkih, odnosno autentičnih mistika, kojima, kao što kaže Jung, "čovečanstvo zahvaljuje svoje najbolje". Takvima, svakako pripada i Tesla. (Piše: dr Ivan Nastović)