TRIPOLI - Libijski lider Muamer Gadafi pozvao je svoje pristalice da "krenu" na Bengazi, uporište pobunjenika na istoku zemlje, da bi ga "oslobodili od izdajnika".
"Zakucao je čas za bitku, pripremite se da krenete na Bengazi, na Misuratu i na planine na zapadu", poručio je Gadafi preko razglasa pristalicama u Al Edželatu.
U ovoj poruci, trećoj od 1. jula, Gadafi je rekao je da je njegov narod najjači jer brani svoje dostojanstvo, čast i svoju zemlju i da će krstaši, u aluziji na NATO, biti pobeđeni jer vode "nepravedni rat".
"Mi smo tu i ostaćemo na ovoj zemlji, ja ću ostati uz svoj narod do poslednje kapi svoje krvi", rekao je Gadafi.
Istovremeno libijski pobunjenici su učvrstili svoje pozicije na zapadu zemlje, blizu grada Al Asaba, strateškog grada na 80 kilometara južno od Tripolija, i najavljuju kretanje u ofanzivu na naftni grad Bregu.
"Sarkozi je mentalno poremećen"
Gadafi je nazvao predsednika Francuske Nikolu Sarkozija "ratnim zločincem", koji je "bacio ljagu na istoriju svoje zemlje".
"Taj Sarkozi je ratni zločinac koji je ukaljao istoriju francuske nacije i upropastio odnose svoje države sa Libijom i muslimanskim zemljama", kazao je Gadafi u poruci svojim pristalicama u Tripoliju.
Gadafi je, preko megafona, poručio i da je Sarkozi "mentalno poremećen", preneo je AFP.
"Pokrenuvši krštaški pohod protiv libijskog naroda, poveo je svoju zemlju u izgubljeni rat. On nije Francuz. Francuski narod bi trebalo da osudi takav zločin", kazao je Gadafi.
Francuski parlament je pre dva dana podržao nastavak učešća te zemlje u okviru vojne operacije NATO-a u Libiji, a zvanični Tripoli saopštio da žali zbog takve odluke Pariza.
Bez nafte za Italiju
Libija je odlučila da isključi iz svog naftnog sektora Italiju, jednog od najvećih investitora u toj zemlji, zbog učešća Rima u vazdušnim NATO napadima na Libiju.
Libijski premijer Al-Bagdadi Al-Mahmudi je drugim članicama Alijanse ostavio mogućnost da ponovo razmotre svoju ulogu u napadima ili će se suočiti sa istom merom.
"Italijanska vlada treba potpuno da zaboravi na libijsku naftu i svaki sporazum koji smo u prošlosti potpisali", rekao je Al-Mahmudi, čime su ozbiljno dovedene u pitanje investicije italijanskog naftnog giganta ENI.
"Sada je poslednji trenutak za sve koji doprinose agresiji protiv naše države da razmotre svoj stav što brže mogu kako bi imali šansu za sklapanje naftnih sporazuma sa Libijom u budućnosti", rekao je Al-Mahmudi. On je dodao da su u toku pregovori o sklapanju naftnih sporazuma sa ruskim, kineskim, pa čak i američkim kompanijama.
Italija je prva zemlja kojoj je i zvanično zabranjeno da posluje u Libiji.
Tripoli: Tužba protiv Rasmusena
LIBIJSKI POBUNJENICI |
Podatke je saopštio libijski tužilac Mohamed Zikri el-Mahdžubi i najavio tužbu za genocid protiv generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena.
Mahdžubi je izneo 10 optužbi protiv Rasmusena, među kojima su ubistvo i ranjavanje civila, uništavanje javnih zgrada i pokušaj ubistva libijskog lidera Moamera el Gadafija, preneo je AP.
Obrazloženje NATO-a za pokretanje operacije u Libiji bilo je zaštita civila, jer su libijske snage bile rešene da unište uporišta pobunjenika.
U NATO-u tvrde da su njihova meta samo vojni objekti i da izbegavaju civilne žrtve.
EU će pomoći opoziciji u demokratizaciji zemlje
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo ponudio je danas libijskim pobunjenicima pomoć u sprovođenju demokratskih reformi po okončanju rata protiv režima Moamera Gadafija.
Barozo je, posle sastanka sa vođom pobunjenika Mahmudom Džebrilom u Briselu, rekao da je EU spremna da pomogne u organizovanju izbora i uspostavljanju državnih institucija u Libiji.
On je kazao da pobunjenički Nacionalni prelazni savet dobija sve veći kredibilitet, preneo je Rojters.
"Mislim da ova poseta predstavlja znak sve većeg autoriteta i kredibiliteta Nacionalnog prelaznog saveta na međunarodnoj sceni", rekao je Barozo novinarima, dodajući da je to znak i angažovanja EU u pružanju podrške Savetu kao ključnom političkom sagovorniku.
EU bi, prema rečima Baroza, mogla da se uključi u oblasti kao što su formiranje novog sudstva, slobodnih medija i civilno društvo i finansiranje bezbednosnih reformi i savetovanje u oblasti makroekonomske transformacije.
Unija je do sada Libiji dala 140 miliona evra humanitarne pomoći i otvorila kancelariju u Bengaziju, uporištu pobunjenika.
Delegacija libijskih pobunjenika, koje predvodi Džebril, boravi u dvodnevnoj poseti Briselu, gde se sastaje sa zvaničnicima Unije i NATO-a.
Džebril je razgovarao i sa ministrima spoljnih poslova Belgije, Luksemburga i Holandije, zemalja koje su danas priznale Nacionalni prelazni savet kao legitimnog predstavnika libijskog naroda.
Predstavnici pobunjenika treba sutra da se sastanu sa predsednikom Evropskog saveta Hermanom van Rompejom.
Sastanak međunarodne kontakt grupe o Libiji planiran je za petak u Istanbulu, gde će biti nastavljeni razgovori o rešenju krize i budućnosti Libije.
(Tanjug, 14.07.2011.)
Libijska vojska očistila selo Fullish i likvidirala 17 separatista
LIBIJSKI POBUNJENICI |
Rusija traži ulogu UN, a ne NATO u Libiji
Rusija neće otići na sastanak Kontakt grupe za Libiju u petak u Istanbulu, iako je pozvana, jer i dalje smatra da je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jedino legitimno telo za razmatranje te krize.
"Stav Rusije je nepromenjen: Ne idemo u tu grupu i ne učestvujemo u njenim aktivnostima. To se odnosi i na naredni sastanak u Istanbulu", saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova. "Suština napora Kontakt grupe, ako je suditi po odlukama sa sastanaka 13. aprila u Dohi, 5. maja u Rimu i 9. juna u Abu Dabiju, jeste da pruža podršku jednoj strani u sukobu u Libiji", ukazalo je Ministarstvo. "Smatramo da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija koji je doneo odluke o Libiji, mora i dalje imati glavnu ulogu u rešavanju te krize", saopštila je ruska diplomatija. Međunarodna Kontakt grupa za Libiju, osnovana u Londonu 29. marta, obuhvata sve zemlje koje učestvuju u NATO akciji protiv libijske vlade. Rusija i Kina su bile uzdržane u glasanju u Savet bezbednosti UN o Rezoluciji br. 1973 koja je omogućila agresiju Zapada i oštro su osudile način na koji se ta odluka sprovodi.
Libija tuži NATO za genocid
Više od 1.100 Libijaca je poginulo, a 4.500 ranjeno od početka NATO kampanje vazdušnih napada na Libiju 19. marta, saopštio je libijski tužilac Mohamed Zikri el-Mahdžubi i najavio tužbu za genocid protiv generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena.
Mahdžubi je izneo 10 optužbi protiv Rasmusena, među kojima su ubistvo i ranjavanje civila, uništavanje javnih zgrada i pokušaj ubistva libijskog lidera Moamera el Gadafija, prenio je AP. Obrazloženje NATO-a za pokretanje operacije u Libiji bilo je zaštita civila, a uopšte nije ni dokazano da su civili bili ugroženi. U NATO-u tvrde da su njihova meta samo vojni objekti i da izbegavaju civilne žrtve. Hiljade ubijenih civila od kojih je veliki broj dece, demantuju tvrdnje NATO-a.
Separatisti regrutuju decu
Separatisti u Misurati koriste decu kako bi im pomagali oko brige o naoružanju i kasnije ih regrutovali u svoje redove. NATO saveznici ćute o ovim dešavanjima, iako je ovo očito kršenje Međunarodnog prava.
Fotografije koje vidite napravili su zapadni mediji u Misurati, sadašnjem uporištu separatista.
NATO pozvao na političko rešenje krize
Generalni sekretar NATO snaga Anders Rasmussen izjavio je da je vreme da se pronađe političko rešenje u Libiji.
Političko rešenje mora biti "pod vodstvom Libijaca, uz potporu Međunarodne zajednice i moraju se ispuniti legitimni zahtevi libijskog naroda - što zahtheva i Savet bezbednosti", izjavio je on.
"Sada je vreme da pronađemo rešenje", dodao je. Ali, on je insistirao da se i dalje nastave NATO vojne operacije i napadi na Libiju.
Нема коментара:
Постави коментар