петак, 15. јул 2011.

NA DANAŠNJI DAN, 15. JUL

ANTON PAVLOVIČ ČEHOV
1099. Krstaši su u Prvom krstaškom ratu osvojili Jerusalim i razorili ga. Grad je posle rimskog razaranja 70. godine obnovio rimski car Hadrijan i pretvorio ga u rimsku vojnu koloniju, a 638. došao je pod vlast Arapa i postao muslimansko sveto mesto. Arapi su ga ponovo osvojili 1187. 

1291. Umro je nemački car Rudolf I Habsburg, osnivač dinastije Habsburgovaca. Po dolasku na presto (1273.) dao je članovima svoje familije u posed Austriju, Štajersku, Kranjsku, Korušku i Tirol, koje su postale habsburške nasledne zemlje. Time je udario temelje moći habsburške monarhije. 

1410. Litvansko-poljski kralj Vladislav II Jagjelo pobedio je, uz pomoć čeških najamnika, Nemački viteški red (Tevtonski red) u bici kod Tanenberga, nakon čega je proširio poljsko-litvansku državu. 

1606. Rođen je holandski slikar Harmens van Rijn Rembrant, jedan od najvećih majstora u istoriji slikarstva. Uradio je oko 650 uljanih slika, oko 300 gravira i oko 2.000 crteža, uključujući remek dela kao što su "Noćna straža", "Izgubljeni sin", "Čas anatomije doktora Tulpa". 

1795. Marseljeza je zvanično prihvaćena za himnu Francuske. 

1865. U Dablinu je rođen britanski političar i novinski magnat Alfred Nortklif, vlasnik i jedan od osnivača listova "Daily Mirror", "Daily Mail" i "The Times". Ujedinjavanjem više listova i časopisa osnovao je 1905. "Associated Newspaper", koja je u narednih dvadeset godina bila najuticajniji novinski koncern u Evropi. 

1869. Francuz Ipolit Mež Muri patentirao je margarin. 

1904. Umro je ruski pisac Anton Pavlovič Čehov, jedan od najznačajnijih pripovedača i dramskih pisaca u ruskoj i svetskoj književnosti. Kao dramski pisac smatra se nenadmašnim majstorom atmosfere i dijaloga. Njegove drame i danas su na repertoarima svetskih pozorišta ("Galeb", "Tri sestre", "Višnjik"). 

1918. Opštom ofanzivom snaga Osovine pod komandom nemačkog generala Eriha fon Ludendorfa počela je druga bitka na Marni u Prvom svetskom ratu. To je bio poslednji pokušaj Nemačke da nadvlada savezničke snage na zapadnom frontu. 

1929. Umro je austrijski pisac Hugo fon Hofmanstal, koji se proslavio kao autor libreta za opere Riharda Štrausa ("Kavaljer s ružom", "Arijadna na Nasosu", "Žena bez senke"). 

1937. Pušten je u saobraćaj kanal Moskva-Volga dug 128 kilometara, dubok 5,5 a širok 85 metara, čime je regulisana reka, a grad Moskva postao je luka povezana sa pet mora. 

1941. U bici kod Orše u Drugom svetskom ratu, sovjetska vojska prvi put je upotrebila plotunsko raketno oružje, popularno nazvano "kaćuša". 

1958. Američke snage iskrcale su se u Libanu i intervenisale na zahtev predsednika Kamija Šamuna, omogućivši mu da se ponovo kandiduje za šefa države. 

1968. Uspostavljen je prvi direktni putnički avio-saobraćaj između SAD i SSSR. Na liniji Moskva-Njujork počeli su da lete avioni "Aeroflota" i "Pan Amerikena". 

1974. Na Kipru je vojnim udarom grupe grčkih oficira u Nacionalnoj gardi, pristalica pripajanja Grčkoj, oboren predsednik Makarios, a vlast je preuzeo Nikos Sampson, bivši lider EOK-e. Arhiepiskop Makarios je privremeno napustio Kipar. 

1975. Sovjetski i američki vasionski brodovi "Sojuz 19" i "Apolo 18" lansirani su u orbitu oko Zemlje, u okviru zajedničkog programa kojim je predviđeno njihovo spajanje u svemiru. 

1983. U napadu jermenskih terorista na prostorije turske vazduhoplovne kompanije na pariskom aerodromu "Orli", šest ljudi je poginulo, a 48 ranjeno. 

1992. U organizaciji Građanskog saveza Srbije i Centra za antiratnu akciju ispred Savezne skupštine u Beogradu održan je protestni skup protiv diskriminacije i pretnje pripadnicima drugih nacionalnosti pod nazivom "Žuta traka". Neposredan povod za akciju bilo je prisilno iseljavanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci. 

1995. Vojska Šri Lanke okončala je najveću ofanzivu od 1987. protiv tamilskih pobunjenika, tokom koje je poginulo najmanje 300 ljudi. 

1997. U Majami Biču na Floridi ubijen je Đani Versaće, italijanski modni kreator, jedna od najpoznatijih ličnosti iz sveta mode krajem 20. veka. 

1999. Nakon ulaska međunarodnih mirovnih snaga na Kosovo, u Prištinu je stigao šef civilne administracije UN Bernar Kušner, a vojni zvaničnici proglasili su Kosovo jednim od najopasnijih mesta na svetu zbog velikog broja mina koje su postavile sve strane u ratu. 

2000. Zimbabve je ponovo zakonom uredio status crnih seljaka na farmama koje su posedovali belci u svih osam provincija. 

2003. Umro je Hjum Kronin, brodvejski i holivudski glumac koji se prvi put na filmu pojavio 1943. godine u Hičkokovoj "Senci sumnje", a kasnije i u drugim filmskim ostvarenjima kao što su "Poštar uvek zvoni dvaput", "Dvanaest besnih ljudi" i "Čaura". 

2004. Bivši ministar finansija Ruande Emanuel Ndindabahizi osuđen je na doživotnu robiju zbog učešća u genocidu 1994. godine. 

2005. Veće Okružnog suda u Beogradu osudilo je četvoricu pripadnika paravojne formacije "Osvetnici" (Milana Lukića, Olivera Krsmanovića, Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića) na ukupno 75 godina zatvora zbog ratnog zločina otmice i ubistva 16 građana muslimanske nacionalnosti iz mesta Sjeverin. 

2009. Umro je američki fotograf Džullijus Šulman koji se tokom karijere, koja je trajala sedam decenija, proslavio snimcima arhitektonskih zdanja i postao nezaobilazno ime u svetu fotografije urbanih sredina i arhitektonskih struktura.

Нема коментара:

Постави коментар