Nekadašnji premijer Srbije Zoran Živković 11 godina od 5. oktobra deli u dve faze: revoluciju i kontrarevoluciju i priznaje da je bilo grešaka.
Jedanaest godina od 5. oktobra građani Srbije suočavaju se sa situacijom da se u demokratskim promenama nije mnogo odmaklo. Pored teške ekonomske i socijalne situacije, pred Srbijom je i dalje nerešeno pitanje Kosova, neizvestan datum početka pregovora sa EU, kao i brojne nerešene korupcionaške afere.
Zoran Živković, učesnik petooktobarskih događaja, a kasnije i premijer Srbije ocenjuje da posle 11 godina od demokratskih promena, ima podeljena osećanja.
On kaže da je ponosan na Srbiju koja se tih dana, ali i deceniju pre toga, borila da zaustavi režim koji je Srbiju vodio u potpunu propast, ali je i razočaran kao i većina građana jer očekivanja i obećanja nisu ispunjena. Živković smatra i da se taj period od 11 godina ne može posmatrati kao jedan monolitan period, jer on to nije ni bio.
"Postoje dve faze u postpetooktobarskoj Srbiji. Prva faza je vlada Zorana Đinđića i još godinu dana vlade koju sam ja vodio. Druga faza je od marta 2004. kada je Koštunica, zajedno sa kohabitacionim predsednikom, preuzeo vlast i ako onaj prvi deo zovemo revolucijom, ja bih ovaj drugi nazvao kontrarevolucijom", ocenjuje Živković.
Najveći pomak u poslednjih 11 godina je, smatra on, to što u Srbiji više niko ne može da krade na izborima. "Na žalost, sada se krade posle izbora. Prvo se prevare birači koji glasaju za jednu partiju, a posle se prevare kada ta partija napravi koaliciju sa kojom birači ne bi mogli ni da pomisle da to može da se desi. Druga vrsta izborne prevare je korupcija koja je dostigla nivo vremena iz Miloševića, a koja svoj najveći izvor ima u vrhu vlasti", ocenio je Živković.
On priznaje da je bilo grešaka i u periodu pre 2004., ali su one, kako kaže, posledica želje da se što pre izvrše promene u svim sferama društva kako bi se što pre raščistilo sa devedesetima.
O korupciji i privatizacijama
Na pitanje da prokomentariše korupcije koje su postojale i u vreme vlade pokojnog premijera Zorana Đinđića, ali i neke privatizacije koje su se posle pokazale kao veoma sumnjive, Živković je rekao da iz perioda vlade DOS-a postoji samo jedna korupcionaška afera koja ima sudski epilog, a to je suđenje nekadašnjoj ministarki Mariji Rašeti Vukosavljević.
"Sva ostala suđenja su završena tako što nije utvrđena kirivica. Prema tome korupciju u vreme Đinđića i onu posle njega, u vreme Koštunice i posle, veoma je teško porediti, jer se obim te korupcije veoma razlikuje", kaže on.
"Kada je reč o sumnjivim privatizacijama ja bih voleo da i ta tema jednog dana bude završena. Neke od tih sumnjivih privatizacija su danas najuspešniji kolektivi", smatra Živković i dodaje da se od onoga što se dešavalo posle 2004. može napraviti enciklopedija korupcije i kriminala i to traje do danas.
"Kolubara je simbol toga. Za nju se znalo šta se dešavalo. Ne možete u džepu od košulje da prošvercujete te bagere koji su radili '50' sati dnevno. Sve se to znalo i svi koji su bili blizu vlasti su to znali, ali su verovatno zbog svojih interesa ćutali", zaključio je Zoran Živković.
Нема коментара:
Постави коментар