Hiljade preživelih najgore industrijske katastrofe u svetu, protestovalo je danas u Bopalu, na godišnjicu nesreće, kada je 1984. iz fabrike pesticida Union Carbide procurio smrtonosni gas u kojem je poginulo oko 15.000 ljudi, a trajno onesposobljeno za život još desetine hiljada drugih.
Demonstranti su najavili da će blokirati vozove na neodređeno vreme.
Oni zahtevaju da Dow Chemicals, koja je kupila Union Carbide 2001. godine, plati 8,1 milijardu dolara odštete za više od 500.000 ljudi koji su bili izloženi curenju otrovnog gasa. Dow Chemicals tvrdi da je to pitanje rešeno nagodbom.
Indijska vlada prihvatila je 1985. nagodbu u iznosu od 470 miliona dolara, nakon što je u početku traženo 3,3 milijarde dolara. Ali, aktivisti smatraju da je indijska vlada 1985. godine pogrešila kada je pristala na nagodbu.
Aktivisti takođe optužuju Dow Chemical, da nisu otklonili uzrok zagađenja podzemnih voda u Bopalu i traže od londonskog Organizacionog odbora Olimpijskih igara da se otkaže ugovor Dow Chemicalu kao partneru na Olimpijskim igrama 2012.
(Times of India)
Bopalska katastrofa odigrala se 3. decembra 1984. u indijskom gradu Bopalu, prestonici Madhya Pradesh. U fabrici američkog hemijskog koncerna Union Carbide došlo je do tehničkog kvara, pri čemu je više tona otrovnog gasa metilizocijanata dospelo u atmosferu.
To je najveća do sada zabeležena industrijska katastrofa na svetu i jedna od najvećih ekoloških nesreća u ljudskoj istoriji.
Indija je zemlja, kao i mnoge slične njoj, sa neskrivenim zadovoljstvom pozdravila 1977. godine početak gradnje hemijske fabrike za proizvodnju pesticida Union Carbide-India, jedne od najpoznatijih multinacionalnih kompanija sa sedištem u SAD, videći u njoj šansu za efikasniju poljoprivredu.
Postrojenja u Bopalu bila su deo Indijske zelene revolucije koja je za cilj imala povećanje proizvodnje žitarica.
Bopal je izabran zbog njegovog centralnog položaja u Indiji, uz dovoljne količine električne energije i jeftine radne snage. U noći između 2. i 3. decembra 1984. godine, došlo je do odvijanja opasne hemijske reakcije i kada je velika količina vode prodrla u spremnik MIC broj 610, curenje su prvi put detektovali radnici kada su ih počele peći i suziti im oči. Oni su o tome obavestili svog nadzornika koji je propustio preduzeti određene mere, a kada je to učinio bilo je prekasno.
Za to vreme, velika količina od oko 40 tona metilizocijanata, potekla je iz rezervoara koja je tokom 2 sata dospela u vazduh, šireći se niz vetar. S obzirom da je spoljna temperatura iznosila oko 14 °C gas se hladio i dospeo u prizemne slojeve vazduha.
Hiljade ljudi izgubilo je život tokom spavanja, hiljade njih padalo je mrtvo po ulicama, desetine hiljada ostali su trajno osakaćeni, a mnogo njih je povređeno i usled panike koja je nastala. Najviše su pogođeni sirotinjski delovi grada u okruženju fabrike.
Nema tačnih podataka o broju umrlih i povređenih, zbog kremiranja i sahranjivanja žrtava u masovne grobnice, ali zna se da su brojke ogromne. O posledicama po okolinu u postojećim izveštajima se govori o uginuću stoke (oko 4.000), pasa, mačaka i ptica. Biljni svet je takođe ozbiljno pogođen.
(Times of India i wikipedia.org)
Нема коментара:
Постави коментар