Ova novina koštaće građane Srbije ukupno 58 miliona evra
Vlasnici automobila opet će morati da otvore novčanike jer, do 18. septembra, moraju da nabave novi komplet za pružanje prve pomoći usklađen sa srpskim standardom SRPS Z.B2.001. Nova prva pomoć moraće da se menja svakih pet godina, a svi vozači koji ne budu imali komplet biće kažnjeni sa najmanje 3.000 dinara.
Cena Galenikinog kompleta, koji se može kupiti u auto-moto savezu Srbije, iznosi 2.450 dinara za putnička vozila i 2.250 dinara za motocikle, pa će ova novina građane Srbije, ako se zna da je registrovano oko 2,5 miliona automobila i motocikala, koštati ukupno oko 58 miliona evra. Cena kompleta je "stvar tržišta", kažu u Ministarstvu za infrastrukturu, zaduženom za ovu oblast.
Osim zavoja, makazica i ostalih standardnih proizvoda, koji su se do sada nalazili u ovoj medicinskoj kutiji, nalaziće se: uputstvo za ukazivanje najvažnijih mera prve pomoći, pokrivač za održavanje temperature i maska za davanje veštačkog disanja.
Novi propisi, deo su Pravilnika o tehničkim uslovima za vozila, usvojenog u septembru prošle godine, a vozači su imali vremenski rok od godinu dana da nabave neophodnu prvu pomoć.
Najveća mana novog pravila, prema mišljenju profesora dr Milana Vujanića, šefa katedre za bezbednost saobraćaja Saobraćajnog fakulteta, jeste činjenica da "građani ne mogu da dokupe određeno medicinsko sredstvo koje upotrebe iz kompleta".
– Iz važećih propisa proizlazi da je validan samo "fabrički zapakovan komplet". Izgleda da će građani, ukoliko upotrebe samo jednu gazu, morati da kupe novi set jer ne mogu sami da dokupe ovo medicinsko sredstvo. Nije mi jasno zašto neko ne može da ode u apoteku i da kupi sve što je propisano i sastavi važeći komplet prve pomoći – pita se naš sagovornik.
Iako, kompleti za prvu pomoć, kako nezvanično saznajemo, u Nemačkoj koštaju desetak evra, građani Srbije neće moći da ga pazare ukoliko, nekim poslom, posete ovu zemlju. Nemački set nema istaknutu oznaku srpskog standarda i nije usklađen sa našim propisima koji su začuđujuće oštri po ovom pitanju.
– Provereno znam da se u nekim zapadnoevropskim zemljama koriste gaze od veštačkih materijala, a kod nas je dozvoljena samo upotreba lana, prirodnog materijala za proizvodnju sanitetskih gaza.
Iz tog razloga, prva pomoć koja se koristi u ovim zemljama nije pogodna za Srbiju – kaže naš sagovornik i dodaje da nije siguran koliko kompleti svih proizvođača zaslužuju da dobiju licencu i da niko neće da otvara komplete i da proverava da li su sva medicinska sredstva na broju.
Mnogi vozači se pitaju zašto kupuju nove setove za prvu pomoć kada ni stare nikada nisu znali ili smeli da upotrebe.
Činjenica je da se najveći broj smrtnih ishoda učesnika saobraćajnih nesreća dešava u prvih 10 minuta od trenutka nesreće, kaže dr Dragan Radovanović, direktor Crvenog krsta Srbije. To je baš taj period kada bi osoba, koja poznaje prvu pomoć, mogla da zbrine povređenog i eventualno mu spasi život.
Situacija će biti bolja, kako kaže naš sagovornik, jer novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju propisuje učenje i polaganje prve pomoći. Dok nova generacija vozača ne stasa, armiji starih preostaje
samo da kupe novi komplet, dobro izuče uputstvo za ukazivanje najvažnijih mera prve pomoći i nadaju se da ga nikada neće upotrebiti.
Odobrenje za sedam proizvođača
Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije izdala je odobrenje za korišćenje kompleta za prvu pomoć od sedam proizvođača, a to su: "Karan Co", "Galenika", "MBS Tehno d.o.o.", "Mediteks A.D.", predstavništvo TOSAMA d.d., "Evropa lek d.o.o." i "Altios d.o.o.".
Od 1. novembra sve četiri zimske gume
Ove zime vozači će definitivno morati da se opreme i novim zimskim gumama jer, od 1. novembra, stupa na snagu obaveza o posedovanju sve četiri zimske gume, kažu u Ministarstvu za infrastrukturu. Zimske gume će morati da imaju sva vozila i to u periodu od početka novembra do 1. aprila. Ova odluka je trebalo da stupi na snagu prošle zime, ali je nadležno ministarstvo produžilo rok za nabavku ove neophodne opreme.
Sporni novi kompleti za prvu pomoć
Nije jasno da li će građani moći da dokupe medicinsko sredstvo koje iskoriste ili će svaki put kupovati ceo set. Vozači imaju rok od mesec dana da kupe novi komplet prve pomoći, ali iz važećih propisa nije jasno da li će građani moći da dokupe medicinsko sredstvo koje upotrebe ili će svaki put kad uzmu u ruke zavoj ili gazu, kupovati ceo novi komplet, koji košta oko 2.400 dinara.
Povodom toga, u Ministarstvu za infrastrukturu kažu da "ovo pitanje nije u njihovoj nadležnosti", a Agencija za lekove i medicinska sredstva ističe da "sva ovlašćenja inspekcije Ministarstva zdravlja prestaju kada korisnik kupi komplet prve pomoći i stavi ga u kola". Od tog trenutka je posedovanje i korišćenje ovog seta "u nadležnosti saobraćajne policije koja, naravno, ne može da kaže građanima da li smeju da dokupljuju potrošene zavoje i gaze".
– Bilo bi logično da građani mogu da kupe komponente koje iskoriste, ali to pitanje je sporno. Ova činjenica nije naglašena u SRPS Z.B2. 001 standardu kojim je propisan sastav i kvalitet kompleta za prvu pomoć ili u Pravilniku o tehničkim uslovima vozila koji je propisao ovu novinu – objašnjava Aleksandra Vujačić, rukovodilac sektora za medicinska sredstva Agencije za lekove i medicinska sredstva.
Ukoliko građani budu morali da kupe ceo komplet umesto upotrebljenih komponenti, to je onda čista pljačka, izričita je Vukica Stevanović, predstavnik udruženja "Farmaceutsko jezgro".
– Proizvođači su seli narodu na grbaču. A država im u tome pomaže raznim zakonskim obavezama koje ljudi moraju da plate. U ovom slučaju je jasno da neko mora da zaradi pare – mišljenje je naše sagovornice.
Cena kompleta je izuzetno visoka, čak dva i po puta viša od cene prve pomoći koja se može kupiti u zapadnoevropskim zemljama.
Dok u Ministarstvu infrastrukture kažu "da tržište određuje cenu", Vukica Stefanović ističe da u Srbiji ne postoji zdrava konkurencija. Veliki proizvođači lekova i medicinskih sredstava uništavaju male i, kako kaže, formiraju cene da bi što više zaradili. Sporna je i činjenica da novi kompleti imaju rok trajanja, pa će vozači posle nekoliko godina morati da kupuju nove.
Sve komponente koje čine prvu pomoć imaju rok upotrebljivosti, a rok trajanja celog kompleta zavisi od najkraćeg roka za upotrebu pojedinih medicinskih sredstava koji ga čine, objašnjava Aleksandra Vujačić.
– Ukoliko je na gazi koja se nalazi u kompletu naznačen rok trajanja do 2013. godine, iako sva ostala medicinska sredstva imaju duži rok, valjanost cele prve pomoći ističe 2013. godine – objašnjava naša sagovornica i dodaje da rok upotrebljivosti zavoja ili gaza zavisi od njihove sterilnosti koja je ograničena načinom na koje je neko medicinsko sredstvo upakovano. Kupovina novog seta je obaveza građana, ali i pružanje prve pomoći povređenima na šta ih obavezuje Zakon o zdravstvenoj zaštiti.
Ipak, u realnom životu očevici ili učesnici saobraćajnih nesreća, veoma retko pružaju pomoć povređenom, kaže dr Slađana Anđelić, načelnik stručno-metodološkog centra Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu.
– Većina građana je uzdržana kada naiđe na žrtvu nesreće. Ne znaju šta smeju, a šta ne bi trebalo da preduzmu. Mnogi se zbune i uplaše da dodatno ne povrede žrtvu. Neki ljudi loše reaguju na krv ili recimo na povraćanje. Mnogi su gadljivi na pomisao da nekome daju veštačko disanje, a u kritičnim situacijama o tome ne bi trebalo da se razmišlja – mišljenje je dr Anđelić.
Često se dešava da očevici pozovu Hitnu pomoć, a oni nestanu bez traga i glasa. Neki od njih se plaše da će odgovarati jer nisu pomogli povređenom.
– Ne smemo ni preterano da hrabrimo ljude da pomognu povređenima jer laici ne znaju pravilno da procene situaciju, pa mogu dodatno da ugroze sopstvenu bezbednost i žrtvu – objašnjava naša sagovornica i dodaje da bi svi građani trebalo da pohađaju kurseve iz pružanja prve pomoći kako bi obnovili staro znanje i stekli novo. Ovi kursevi se organizuju i u Zavodu za hitnu pomoć.
Prodaju se i sumnjivi kompleti
Vukica Stevanović upozorava vozače da se kompleti za prvu pomoć prodaju na sumnjivim mestima i da se može desiti da daju pare za prvu pomoć koja nije usklađena sa srpskim standardom.
Takođe, vozila registrovana u inostranstvu koja su u tranzitu kroz Srbiju, ne moraju da poseduju komplet prve pomoći usaglašen sa srpskim jer je Srbija potpisnica Konvencije o saobraćaju, koja podrazumeva međusobno priznavanje opreme, kažu u Ministarstvu za infrastrukturu. Ipak, građani Srbije ne mogu da imaju u svojim kolima kutije prve pomoći proizvedene u inostranstvu jer na njima nije istaknuta oznaka SRPS Z.B2. 001.
(Jelena Popadić, 18.08.2011.)
Нема коментара:
Постави коментар