DRŽAVA PRETI GAZDAMA, A ''BIJE'' RADNIKE

     Državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić najavljuje za dve nedelje sistemsko rešenje za problem naplate doprinosa od srpskih kompanija, po kojem će sankcije za izbegavanje ovih zakonskih obaveza biti oštre i efikasne i više niko neće moći da uplati samo neto zaradu, a da ne uplati i bruto iznose, odnosno poreze i doprinose.


     Tako će ova država tek sada, mada to još uvek treba uzeti sa rezervom, rešiti ono čemu je sama kumovala jer je dozvolila da preduzeća trenutno duguju oko 230 milijardi dinara na ime neuplaćenih doprinosa. Pošto se većina njih priprema za privatizaciju ili je u stečaju i likvidaciji, procenjuje se da je 92 odsto duga nenaplativo jer zakon tu ne dopušta prinudnu naplatu, a tamo gde je moguća postupci dugo traju. Samo u poslednja četiri meseca Srbija je, umesto nesavesnih poslodavaca, uplatila doprinose za gotovo 19.000 radnika i za to iz budžeta potrošila oko pet milijardi dinara. No, to je samo kap u čaši vode koja je u protekloj deceniji morala da se plati iz državne kase na ime neuplaćenih doprinosa i nepovezanih godina staža radnika umesto nesavesnih gazda. Država je, jednostavno, na sebe preuzela obavezu da plaća danak koji bi morale gazde u bilo kojoj zemlji, da bi očuvala socijalni mir i koliko-toliko obeštetila radnike koji su pošteno radili. 


     Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević potvrdio je nedavno da je većina potraživanja države zbog neizmirenih obaveza i doprinosa nenaplativa, i istakao da su oni inicirali da se Vlada Srbije izjasni o tom dugu i da se to stanje reši, podvuče crta i kaže da je nešto nenaplativo. Međutim, ukazao je on, u ovom trenutku realno je naplativo 53,9 milijarde dinara, i to bi se valjalo regulisati. Prvi čovek Poreske uprave objašnjava da doprinose nisu uplaćivale većinom gazde fantomskih firmi protiv kojih se vodi postupak pred nadležnim tužilaštvima, i dodao da deo dugova imaju i preduzeća koja postoje i rade i u toku su redovni postupci protiv njih. Deo njih je u vlasništvu poznatih biznismena, naglasio je Radosavljević, ali odmah i objasnio da po članu 7 Zakona o porezu on ne može da otkrije ko su biznismeni koji ne izmiruju poreske obaveze.


     – Moj predlog je da se jednom mesečno u medijima objavljuje lista 100 najvećih dužnika. Ne treba nikoga štititi. Ako je neko upozoravan nekoliko puta na obavezu plaćanja poreza i doprinosa i opet je ne ispunjava, treba mu objaviti ime – rekao je Radosavljević, i dodao da među dužnicima ima i poznatih biznismena, ali i političara, ljudi sa estrade i iz sporta.


     Da ne bude zabune sankcije, koje sad opet najavljuje državni sekretar u Ministarstvu finansija za izbegavanje plaćanja doprinosa i poreza su i po sadašnjim zakonskim aktima oštre, a to što nisu i efikasne i što se ne primenjuju – sasvim je druga priča. Nije, dakle, problem u sankcijama već u njihovom efikasnom sprovođenju. Jer, da je država iskoristila barem deo postojećih zakonskih mogućnosti, sasvim sigurno ne bi do sada povezivala više od 600.000 godina radnog staža, i to debelo platila iz zajedničke nam kase. Sada kada je kasa ostala prazna i kada vlast ne može da nađe pare da uplati doprinose ni za radnike koji na to čekaju od prošle ture, počeće da ''zavrće ruke'' nesavesnim gazdama.


     No, naglo ''zaoštravanje'' prema kompanijama koje ne uplaćuju doprinose mogli bi, kao što je to bilo i kada su ostavljeni sa ''rupama'' u stažu, opet platiti zaposleni. Jer, ako je tačno da će u rešenju biti određeno da gazda ne može da isplati neto platu dok ne uplati i bruto, odnosno doprinose i poreze, to bi u praksi moglo značiti da radnici mesecima čekaju na platu. Gazde su do sada ipak gledale da radnicima daju svakog meseca koju crkavicu, a uplatu doprinosa i poreza odlagale jer su znale da to mogu da čine i im neće niko ništa. Ako, pak, sad budu morali zajedno i jedno i drugo, izvesno je da će ulediti zakašnjenje i da će pred radnicima imati opravdanje da nema plata zato što nemaju dovoljno novca za bruto i neto uplate. Kome opet gore nego zaposlenima kojima je, na kraju krajeva, trenutno ipak najvažnije da im plata ne kasni. O tome šta će biti sa njima kad ostare u ovim vremenima krize i nemaštine baš i ne mogu previše da razmišljaju. Država je ta koja je morala da razmišlja o tome kako da uskladi redovnu isplatu plata zaposlenima i uplatu poreza i doprinosa u državu kasu, i to tako da niko ne bi bio ni na gubitku nego na dobitku već samo izvršavao svoj deo obaveza. (Lj. Malešević, 14.09.2011.)


     Za povezivanje staža 250 miliona evra


     Država je do sada za tri povezivanja staža potrošila 250 miliona evra. Radnici kojima je u protekloj deceniji povezan staž uspeli su uz pomoć države da dođu do penzije, ili barem da im radni staž bude pokriven penzijskim, bez kojeg se jednog dana ne bi mogli penzionisati. Međutim, problem neuplaćenih doprinosa, ali i penzionih i zdravstvenih, ima više od 70.000 radnika, a na pitanje kada će država naći novac da i njih zbrine odgovora nema jer je svima jasno da ga u budžetu do kraja ove godine, i pored rebalansa koji se sprema, nema.