JAVNE NABAVKE IDU U JOŠ VEĆI JAVAŠLUK

     Srbiji je još letos jasno stavljeno do znanja da Zakon o javnim nabavkama ne menja na brzinu jer osnovni problem kontrole javnih nabavki nije u zakonskim rešenjima već u primeni u praksi i osiguranju njegovog poštovanja. Drugim rečima, eksperti iz Brisela koji se bave unapređenjem institucionalnog sistema i pisanjem delova godišnjeg izveštaja za Evropsku komisiju ukazali su na to da je ključni problem zaobilaženje ovog važnog antikorupcijskog zakona, a ne to što on sadrži i na šta se odnosi.


     Međutim, i pored jasnog upozorenja i upiranja prsta u ono što ovde svi znaju – da su javne nabavke najveći izvor korupcije – Ministarstvo finansija Vlade Srbije priprema izmene Zakona o javnim nabavkama po kojima će, između ostalog, bila ukinuta Uprava za javne nabavke kao jedina zvanična državna institucija čiji je posao da se stara o tome da se javne nabavke sprovode po zakonu. Jeste da Upravi za javne nabavke nije polazilo za rukom da ih iskontroliše, pogotovo one koje su odvijale na ''visokom nivou'', ali njen čelnik Predrag Jovanović bio je spreman proteklih godina da javno kaže da se one zloupotrebljavaju i da je korupcija ovladala njima. Oni koji je trebalo da čuju njegove podatke pravili su se gluvi, ali ostalo je zabeleženo da na godišnjem nivou pljačke i pronevere upravo u oblasti koja ta uprava kontroliše iznose oko 800 miliona evra. 

     Jer, opšta je procena preduzeća, nevladinog sektora i Vladinih tela uključenih u javne nabavke – pošto zvaničnih i preciznih podataka nema – da je korupcija prisutna na svim nivoima, kao i da se oko 25 odsto vrednosti javnih nabavki ''gubi'' na korupciju. Procene eksperata EU su da je vrednost javnih nabavki u Srbiji oko četiri milijarde dinara, a da 20 do 30 odsto ''pojede'' korupcija, što znači da bi se mogla uštedeti i milijarda evra ako bi se radilo legalno i poštovalo ono što zakon propisuje. ''Transparentnost Srbija'' procenjuje da Srbija zbog korupcije u javnim nabavkama godišnje gubi oko 750 miliona evra, a da je svaka peta bila nezakonita. Samo u prvoj polovini ove godine bili su sporni tenderi vredni 650 miliona dinara, tvrde u Upravi za javne nabavke. Predrag Jovanović navodi da se zloupotrebe često dešavaju u fazi realizacije ugovora.


     – Ugovor se dodeljuje najpovoljnijem ponuđaču, onda se u dogovoru naručioca i ponuđača menjaju ugovoreni uslovi, tako što se ili podiže cena ili smanjuje količina ili menja specifikacija onoga što je isporučeno – objasnio je Jovanović, dodajući da ima i do nabavke manje kvalitetnih i slabijih proizvoda i usluga ili se produžavaju rokovi.


     Ukoliko zaista prođe predlog Ministarstva finansija i Zakon o javnim nabavkama bude izmenjen i time ukinuta Uprava za javne nabavke, ne da će se korupcija, pljačke i pronevera u ovoj oblasti nastaviti već će nastaviti i pravna praznina s obzirom na to da će centralizovana institucija čiji je posao kontrola javnih nabavki početi rad tek za tri godine, 2014. Ko će u te tri godine pravne praznine barem na papiru kontrolisati javne nabavke i neće li time biti još više otvorena vrata korupciji je odgovor koji će Vlada Srbije morati da da, ne građanima koje predstavlja, već Evropskoj uniji. Naime, šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer upozorio je na to da postojeća strategija za borbu protiv korupcije, koja se sprovodi, nije dala rezultate i da je zato potrebno da se napravi nova i unapredi i usavrši pravni okvir. A takva poruka svakako ne znači ukidanje i jedinog kakvog-takvog kontrolora kao što je Uprava za javne nabavke niti ostavljanje tri godine pravnog vakuuma u kojem će se još više loviti u mutnom.

(Lj. Malešević, 14.09.2011.)

     Evropske donacije uludo bačene


     Evropska unija je, inače, ove godine donirala Srbiji milion i po evra u cilju popravljanja stanja sa javnim nabavkama i da se ta oblast uredi po evropskim standardima. Ti standardi podrazumevaju da se sistemski Zakon o javnim nabavkama donosi na transparentan način i uz učešće privrednika i nevladinog sektora, kao i međunarodnih stručnjaka. Suprotno tome, Ministarstvo finansija je isključilo javnost iz rada na izmenama ovog važnog antikorupcijskog zakona i ne samo to već planira da ukine Upravu za javne nabavke i time u naredne tri godine sasvim ukine kontrolu institucija. To neminovno znači slabiju kontrolu javnih nabavki jer ni druge institucije, kao što su budžetska inspekcija i DRI, nemaju pun kapacitet rada i kontrole pošto država se ''potrudila'' da DRI nema niti dovoljno ljudi, niti opremu i kancelarijski prostor, a umesto Saveta za borbu protiv korupcije formirana je Agencija, koja je dobro zamišljena, ali sapletena u primeni.