JAKIĆ MILORAD - PRINCIPI OBEZBEĐENJA LICA I OBJEKATA 1: STRAH

 1.     S T R A H  -  PRIRODNA REAKCIJA

     Strah je emocija koja se obično leči ili pokušava prikriti. U suštini je sasvim prirodna reakcija. Ako ne znamo za strah onda smo u prilično velikoj opasnosti, jer strah je u stvari alarm našeg organizma, ponekad najvažniji momenat u cilju preživljavanja, jer aktivira celokupan psihološki i fizički odbrambeni sistem, dajući dodatnu energiju potrebnu za opstanak u kritičnim situacijama. Temeljno strah je uvek povezan sa specifičnim situacijama koje prelaze u realnu opasnost. Sama pojava alarma opasnosti budi mehanizam odbrane. 

     Postoje dve vrste reakcije koje nastaju kao rezultat straha:
     - Napadna reakcija
     - Panika i paraliza


     Najbolji način da to sprečite jeste da uz borilačke veštine jačate i psiho ego tako da u realnim situacijama možete da primenite odbrambene tehnike. Cilj je stvoriti ljude koji su u stanju odgovoriti na agresiju današnjice te da prežive bez većih povreda, kako bi nam pričali o tome sledećeg dana. Ne možemo celo vreme ići po svetu naoružani, čekajući da odgovorimo na smrtonosne pretnje. To predstavlja da smo već pokazali kako je vrlo jednostavno ubiti nekoga. Uveravam vas da je to iskustvo koje ne želite imati. Ali možemo pokriti područje srednje nasilnih situacija gde se rešenje postiže pomoću odlučnosti, određenosti i preciznosti. U bilo kojoj kriznoj situaciji jedno od vaših čula će vas prvo upozoriti: vid, sluh, dodir ili njuh. To je prvo upozorenje mozgu na opasnost. Kada je vaš um identifikovao problem on se orijentiše prema njemu, sve dok mu ne odredi odakle dolazi.


     Kada shvati pretnje vaš um će tada odlučiti šta dalje. U bilo kojoj borbenoj situaciji postoje samo tri izbora: borba, beg ili predaja.


     Ono što odlučite učiniti neće biti određeno samo po tome šta ste opazili nego i drugim faktorima: vaš stepen straha, nivo samopouzdanja, umor, da li ste ozleđeni ili ne. Jedini način da znate kako ćete reagovati u trenutku napada je da učinite svoj trening što realnijim.


     Što više različitih situacija imate na treningu to će bolje biti vaše sposobnosti za donošenje odluke.


     Pogledajmo koje mere možemo primeniti kako bismo pokušali izaći iz sukoba manje ozleđeni:
- Na prvom mestu je važno stalno biti u stanju pripravnosti. A to znači da budete pripravni, ali čiste glave, bez panike. Glava u tom slučaju funkcioniše kao radar, sumnja u svakoga, ali ne paranoiči.
- Na drugom mestu važno je da ne privlačite pažnju drugih, pogotovo u područjima srednje i visoke opasnosti. Ne bismo trebali nositi preskupe stvari, već skromne i udobne stvari. Ako se nađete u uličnoj borbi, najbolje odgovara lagana i udobna odeća, cipele u kojima se ne klizate. Kada hodate držite glavu gore i ostavljajte utisak sigurnosti u sebe. Delikventi imaju neverovatnu mogućnost da nanjuše svoju žrtvu, zato zapamtite da vuk nikada ne jede drugoga vuka.


     Ako ste ipak uprkos svemu prisiljeni na borbu, morate se boriti sa maksimalnom odlučnošću i bez ikakvog oklevanja. Setite se da nas oklevanje može odvesti na jedno od dva mesta: bolnicu ili groblje.


     Tako je i poznati vojskovođa govorio: Jedina stvar koju ne smete u ratu jeste izgubiti.


     Upamtite: uvek imajte pozitivno stanje uma, nikada ne podcenjujte protivnika i uvek imajte jednu pomisao - pobedu. Obratite pažnju na najslabiji deo ljudskog tela: oči, grlo, uši, genitalije, koleno, cevanica, pleksus. Kad god vam to situacija dopušta udarite. Sledeći korak je rušenje protivnika na zemlju, ako ustane bilo bi jako opasno za vas.


     Ne zaboravite da glasan krik ili izderavanje pomaže pri paralizovanju protivnika, dok se mi na taj način rešavamo viška energije zbog koje se često gubi glava.


     Koristite koncept: brzina, agresivnost, iznenađenje.


     Borba ne bi trebalo da traje duže od pet sekundi.
(Milorad Jakić)