UMETNIČKO BLAGO EVROPE U RALJAMA HITLERA 7: BOMBARDERI UDARAJU I NA OLTARE

BLISKI SUSRET HITLERA I PAPE PIJA XII

     Još nepoznati Hitler je u "Majn kampfu" 1926, posvetio čitavo poglavlje "prodoru na Istok", zalažući se za proširenje van "trenutnih granica" iz 1914, "da nemačkom narodu osiguramo tlo koje zaslužuje. U prvom redu Rusiju i njoj podređene ivične države". Čak je predvideo "opštu motorizaciju sveta, koja će na impozantan način nastupiti u sledećem ratu". Tada to nije uzimano ozbiljno, ali ove ideje su do 1939. postale njegova čvrsta politika. Hitler je mesecima propagandnim baražama kod kuće, isterivanjem poljskih Jevreja iz Rajha, neravnopravnim trgovinskim predlozima, stvarajući, kako je odmah priznao, "propagandne razloge" za dugo planirani napad vršio nemilosrdan ekonomski i diplomatski pritisak na Poljsku, zahtevajući pristup Gdanjsku.


     Poljska vlada je čekala sve do leta 1939. da upozori građane na to da se spreme za rat. Zemljoposednicima iz zapadnih krajeva zemlje savetovano je da pošalju stoku "u unutrašnjost" i ubrzaju žetvu žita. "Tajni savet" za polagano premeštanje "vrednih dela umetnosti ili drugih prevozivih dragocenosti" u unutrašnjost poslat je svim osobama u tim zonama. "Posebno je neophodno da ova premeštanja privuku što manje pažnje i ne izazovu paniku među stanovništvom". Ostalom stanovništvu su samo objavili da svaka kuća u Varšavi do 1. avgusta treba da sebi nabavi sklonište otporno na bombe i gas.


     Mnogi među poljskim nižim plemstvom su još jednom slali svoje zbrike na istok, u nadi da će biti na sigurnom. Stalna potreba za spasavanjem dokaza drevne istorije i kulture od uništavanja gotovo dva veka je držala poljske zbirke u stanju mobilnosti. Predmeti su više puta nošeni u Berlin, Rusiju, Pariz ili Švajcarsku. Čuvene zbirke Čartorijski od preko 5.000 slika, antikviteta, porcelana i grafika, premeštene su iz muzeja u pored Poznanja i Krakova, koje je podigla sama porodica, i odnete u sefove seoske kuće u Sjenjavi. U tami su nestale Leonardova "Dama s hermelinom", Rembrantov "Pejzaž sa dobrim Samarićaninom" i Rafaelov "Portret muškarca". Iz drugih seoskih kuća slične zbirke su našle utočište kod prijatelja i rodbine na istoku ili su slate u Varšavski nacionalni muzej. Tarnovski, da budu što sigurniji, najbolje slike poslali su muzeju u Lavovu, gde je bila i prekrasna zbirka Direrovih crteža. Princ Drucki-Lubecki je, pak, zakopao srebrninu u podrum, a grof Alfred Potocki spakovao najbolje stvari na uobičajeno mesto za skrivanje, a ostalo ostavio gde je i bilo. 


     Za državne muzeje Poljske nužna evakuacija bila je posebno surov udarac. Varšavski zamak, rezidencija predsednika Poljske i zamak Vavel u Krakovu bili su divno obnovljeni zahvaljujući državnom izdatku i privatnim donacijama. Kustosi su se nevoljno vratili pravljenju sanduka za pakovanje. Muzeji blizu granice s Nemačkom poslali su stvari na istok, ali sama Varšava smatrana je prilično bezbednom. 


     Ovo je možda bila najmudrija odluka, pogotovo za 136 prekrasnih goblena izrađivanih u Arasu, poznatih kao jagelonske tapiserije, koje su krasile zamak Vavel u Krakovu. Serije koje prikazuju životinjske i biblijske teme kralj Sigizmund Avgust poručio je i poklonio narodu 1571. One su evakuisane kad su počeli napadi. Samim čudom, na kraju su stigle u Kanadu. Grof Račinski, tada poljski ambasador u Londonu, pisao je: Doneli su ih kustosi koji su, velikom zaslugom, uspeli bezbedno da ih izbave. Prvo su isplovili na Visli, na čamcu iz Krakova koji je bombardovan; onda su nabavili neke kamione i vozili sve do Rumunije, i preko Italije stigli do Francuske. Pokušali su da povere dragocenosti papi, ali ih je Vatikan odbio iz straha od političkih komplikacija, pa su ih poneli sa sobom u Francusku. Posle kapitulacije su, uz pomoć nekih poljskih izbeglica, uspeli da utovare robu na parobrod kojim su došli u Englesku. Nakon kraćeg odmora, revnosni čuvari su se poljskim brodom uputili za Kanadu.


     Kako su se odnosi sa Nemačkom pogoršavali, crkve, sinagoge i manastiri rastavljali su svoje oltare i raspremali dragocenosti. Biskup Pomeranije naredio je da se najsvetiji predmeti njegove episkopije pošalju u Torunj. Izvanredno zlatno posuđe, drevne odore i oltari su nagomilani u gradski muzej. U Bogorodičinoj crkvi u Krakovu, raznobojne skulpture Fajta Štosa veće od prirodne veličine (čije je restauriranje 1933. skupo stajalo) spuštene su sa visokih okvira i takođe u čamcu plovile Vislom do sefova katedrale u Sandomiru. Manji delovi oltara skriveni su u Univerzitetskom muzeju u Krakovu. A onda je 23. avgusta stigla uznemirujuća objava o potpisivanju Hitlerovog saveza sa Staljinom. Nije se više imalo kud skloniti.


     Nekoliko sati pošto su Nemci prešli poljske granice 1. septembra, posmatrači su primetili da ovaj pohod ima dodatnu notu pakosti. Herman Fild, predstavnik Britanske komisije za izbeglice, bežeći iz Poljske je posmatrao bombardovanju malih varoši i farmi, prilično udaljenih od linija fronta. Članovi misije SAD su, na putu za Rumuniju "da bi izbegli privlačenje pažnje", primetili prekomernu upotrebu zapaljivih bombi, što je "očito ukazivalo na nameru Nemaca da iskoriste pruge, puteve i telefonske linije kao opravdanje za terorističko bombardovanje civilnog stanovništva". Čak se i Himlerov savetnik za bezbednost Valter Šelenberg iznenadio divljačkim razaranjem Gdinje: "Bio sam duboko pogođen i nisam se mogao ne zapitati zašto je Vermaht doveo rat i u ove oblasti". (Piše: Lin H. Nikolas)