INDIJA: TADŽ MAHAL

     Simbol ljubavi i remek-delo arhitekture, Tadž Mahal (Taj Mahal) jedno je od sedam novih svetskih čuda i najveća turistička atrakcija u Indiji koju godišnje poseti gotovo dva i po miliona ljudi - građevina privlačna i zbog svoje lepote, kao i zbog ljubavne priče koja je ugrađena u njene temelje.


     Priča je poznata: šah Džahan, vladar goleme Mogulske imperije, tako je neutešno tugovao za voljenom ženom Mumtaz Mahal koja je 1631. umrla rađajući njihovo četrnaesto dete da joj je odlučio podići grobnicu kakva dotad nije viđena i tako ovekovečiti ljubav.


     Moćno Mogulsko carstvo je odavno propalo, šah Džahan je umro ogorčen u kućnom pritvoru gde ga je strpao rođeni sin, ali Tadž Mahal traje vekovima kao spomenik neumrloj ljubavi i kao simbol tragične ljudske želje za savršenstvom u nesavršenom svetu.

     Šah Džahan pripadao je dinastiji Mogula, koja poreklo vuče od osvajača Tamerlana koji je harao Azijom. Prvi iz dinastije okrutnih, ali pravednih vladara, neustrašivih ratnika, ali i ljubitelja slikarstva i arhitekture, muškaraca izuzetne sposobnosti po kojima se i danas ljudi koji su stekli moć i imetak nazivaju mogulima, bio je Babur koji je 1526. zavladao Hindustanom, danas severnim delom Indije.

     Baburov unuk Akbar - koji je na prestol došao sa samo 13 godina, a sa 19 preuzeo apsolutnu vlast bacivši svog polubrata naglavačke sa zida utvrde u smrt - utrostručio je imperiju, ali i ostao zapamćen kao prvi muslimanski vladar koji je pridobio naklonost Hindusa, između ostalog, i time što se oženio sa nekoliko hinduskih princeza.

     "Veliki Mogul" je na dvoru u Agri, gde je stvorio veličanstvenu biblioteku od preko 24 hiljade svesaka, okupljao mislioce i umetnike, i podizao monumentalne građevine, kao što je Crvena palata čijih je više od 500 paviljona i zgrada od crvenkastog peščanika sagradio za samo osam godina. Iako je jednostavni Akbar bio vegetarijanac, sinovi su mu bili skloni jelu i piću, pa su dvojica rano umrla od posledica prežderavanja.


     Treći sin, Džahangir, neprestano je spletkario protiv njega, nasledio ga nakon smrti 1605. godine, ali tek nakon što je iskopao oči jednom sinu koji je pretendovao na prestol. Posle se pokajao pa je unajmio najbolje lekare da Kusravu povrate vid, u čemu su delomično i uspeli, ali od toga nije bilo bogzna kakve koristi jer je Kusrava kasnije dao ubiti brat Kurrum.


     Džahangir je dobar deo života proveo u izmaglici alkohola i opijuma pa je umesto njega vladala njegova najdraža supruga, Nur Džahan, dvadeseta po redu, sa kojom se oženio kad se u nju zaljubio na prvi pogled, iako joj je već bilo preko 30 godina i bila je majka jednog deteta.

     Nur Džahan bila je izuzetno inteligentna žena kojoj je izgleda polazilo za rukom sve čega se prihvatila, od šivenja do lova - navodno je jednom sa šest metaka ubila četiri tigra. Ipak, kad je Džahangir umro, udovica nije uspela progurati svog kandidata za naslednika pa se posvetila proizvodnji parfema, a na prestol je 1627. godine zaseo Džahangirov sin Kurrum i postao šah Džahan Bahadur - vladar sveta.

     Za njegove vladavine Mogulska imperija obuhvatala je gotovo celu današnju Indiju, a dostigla je vrhunac i u umetnosti i arhitekturi. U nezamislivoj raskoši svoga dvorca, vladar Indije, u kojoj se u to doba iz rudnika vadilo najveće i najskupocenije drago kamenje, sedeo je na Paunovom prestolju, čija se vrednost procenjuje na današnjih milijardu dolara, načinjenom od zlata i ukrašenom rubinima, safirima, biserima i dijamantima među kojima je bio i slavni 105-karatni Koh-i-noor, koji je kasnije završio među britanskim krunskim draguljima.

     Uz nekoliko žena, Džahan je, baš kao i njegov otac, imao miljenicu - Mumtaz Mahal (April, 1593 – 17. Jun 1631) sa kojom se venčao 1612. godine kad im je oboma bilo 20 godina. Par se praktično nije razdvajao, možda iz ljubavi, a možda zato što je Mumtaz dobro znala kako njen muž luduje za ženama pa ga nije nigde puštala samog, jer su čak evropski putopisci izveštavali o Džahanovom neutaživom seksualnom apetitu koji je potrajao do kraja života.


     Uglavnom, Mumtaz je pratila muža na svim putovanjima, čak i u vojne pohode, iako je gotovo neprestano bila trudna - u 19 godina braka rodila je 14 dece. Tako je 1631. krenula sa mužem na put u devetom mesecu trudnoće i umrla dok je rađala devojčicu Gauharu Begum, o kojoj se dalje malo zna, osim da je poživela 75 godina i da se po svoj prilici nikad nije udavala.

     Legenda kaže da je Mumtaz pre smrti zatražila od muža da joj obeća kako će joj sagraditi veličanstvenu grobnicu i kako se više neće ženiti. Džahan je održao obećanje: šest meseci nakon Mumtazine smrti postavio je temelje za Tadž Mahal, veličanstvenu građevinu koja u najvećem dostignuću mogulskog stila spaja elemente islamske i hinduske arhitekture.


     Dok se Tadž Mahal gradio, oko gradilišta je iznikao grad u kojem je stanovalo hiljade radnika, a teren od 12 hiljada kvadratnih metara nasut je zemljom i poravnan na visini od 50 m iznad reke Džamale. Umesto uobičajenih skela od bambusa, podignute su ogromne skele od cigle za koje se tvrdilo da će trebati godine da ih razmontiraju. Legenda kaže kako je Džahan dopustio da svi smeju zadržati cigle koje skinu sa skele i razmontirali su ih preko noći.

     Prepoznatljivi mauzolej sa kupolom čiji beli mermer menja boju zavisno od svetlosti i u vrelini Agre nekad izgleda kao da lebdi iznad tla deo je velikog kompleksa izgrađenog po načelima simetrije, ogledalnih slika i broja četiri koji u islamu označava savršenstvo: tako je vrt podeljen u četiri dela, džamija ima simetrični pandan, a mauzolej se ogleda u površini veštačkog jezera.


     Kenotaf Mumtaz Mahal smešten je u sredini ukrašene unutrašnjosti, a simetriju remeti samo mermerni kovčeg njenog muža položen po strani. Ubrzo nakon što je izgrađen Tadž Mahal, Džahanov sin Aurangzeb preuzeo je vlast i zatvorio oca u kućni zatvor odakle je Džahan osam preostalih godina života gledao zdanje koje je podigao voljenoj ženi. Fanatični Aurangzeb koji je zabranio slikarstvo i muziku, za razliku od svojih predaka koji su gradili i arhitektonska remek-dela i odnose među verama, on je uveo šerijatske zakone i rušio hinduske hramove.

     Pobune i Aurangzebovi osvajački pohodi oslabili su carstvo, što je otvorilo put Britanskoj imperiji koja je zavladala Indijom. Britanci su opljačkali Tadž Mahal: odneli su sagove, dragulje, srebrna vrata i tapiserije. Lord Viliam Bentnik, prvi britanski namesnik, navodno je nameravao raskomadati Tadž. Tek je Lord Kurzon početkom 20. veka preduzeo korake da se Tadž Mahal obnovi i ponovo uredio zapušteni vrt, ali u engleskom stilu.


     Carstva su propala, vladari poumirali, stoleća su prošla, a Tadž Mahal stoji i dalje - sad u najsiromašnijoj i najmnogoljudnijoj indijskoj državi, Utar Pradešu. Jedna od mnogih legendi što su se kroz stoleća splele oko Taj Mahala kaže kako svake godine za vreme kišnog doba na grobnicu Mumtaz Mahal padne jedna jedina kap.