Teško je u Srbiji postići dogovor o novim državnim praznicima, a ovih dana stiže predlog da se još jedan datum – 7. juli, nekadašnji Dan ustanka u Srbiji u vreme SFRJ, ponovo uvrsti među praznike.
Kako kaže Zakon, državni praznici su Nova godina – 1. i 2. januar, Dan državnosti – 15. februar i Praznik rada – 1. i 2. maj. U Srbiji se praznuju i verski praznici, i to prvi dan Božića kod pravoslavaca i katolika, uskršnji praznici, počev od Velikog petka zaključno sa Uskrsom, takođe i kod pravoslavaca i kod katolika. Pravoslavci imaju pravo i na prvi dan krsne slave, pripadnici islamske zajednice na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, a pripadnici jevrejske zajednice na prvi dan Jom Kipura. Praznici koji se obeležavaju radno su Sveti Sava – 27. januar, Dan pobede – 9. maj i Vidovdan – 28. jun.
Predsednik Saveza udruženja boraca NOR-a Miodrag Zečević najavljuje da će ta boračka organizacija pokrenuti inicijativu da se 7. jul kao Dan ustanka u Srbiji u Drugom svetskom ratu ponovo uvrsti među državne praznike. Taj datum, objašnjava Zečević, mora ponovo biti državni praznik jer država treba da prizna ono što je priznao antifašistički svet posle završetka rata, a to je doprinos Jugoslavije u pobedi nad fašizmom, dodajući da Srbija zbog sebe i svog ugleda ne može isključiti jedan od ključnih događaja – partizanski ustanak 1941. godine.
– Partizanski ustanak 1941. godine jedan je od nekoliko događaja u istoriji koji su opredelili budućnost Srbije i zato je važno sačuvati sećanje na njega. Doprinos borbi protiv fašizma, osim učinka sportista, jedini je kredit koji savremena država Srbija ima u međunarodnim odnosima – istakao je Zečević.
Pošto istoričari, dakle struka čiji je posao da oceni šta se zaista zbivalo tog leta 1941. godine, različito ocenjuju ulogu tadašnjih aktera i pošto se od pojedinih naučnih istorijskih radnika poslednjih decenija ističe da 7. jul nije dan ustanka u Srbiji već dan kada je započeo građanski rat, teško je očekivati da odluka o predlogu SUBNOR-a bude doneta lako i bez velikih polemika. Jer, suprotno stavu SUNBOR-a, koji je više od šest decenija važio kao jedino "ispravan", savremeni istoričari smatraju da je "akcija" Žikice Jovanovića Španca, koji je proglašen narodnim herojom kao čovek koji je prvi ispalio ustaničku pušku 7. jula 1941. godine u Beloj Crkvi, ideološki obojena i predstavljena drugačije od onog što se zapravo zbilo. Tako istoričar Srđan Cvetković sa Instituta za savremenu istoriju objašnjava da ubistvo u Beloj Crkvi jeste simboličko, ali ne kao otvaranje borbe protiv okupatora već kao početak građanskog rata koji će se kasnije rasplamsati i biti gotovo veći nego sukob sa Nemcima.
– Paralelno su se razračunavali partizani i četnici, partizani i ljotićevci, ljotićevci i četnici – rekao je Cvetković. – Zato je Drugi svetski rat u našoj zemlji bio drugačiji nego u ostalim državama. Ubistvo dvojice nedužnih žandarma koji su na biciklu obilazili seoski vašar dogodilo se još u vreme kada je Srbija bila okupirana i dok još nije uspostavljena Nedićeva vlast, već je vladala komesarska uprava pod direktnom upravom Nemaca. Pošto su oba antifašistička pokreta izjednačena, najbolje bi bilo da se nađe datum kada su i jedni i drugi učestvovali u zajedničkoj borbi protiv okupatora. Mogao bi se odrediti datum oslobađanja pojedinih gradova u Srbiji gde su izvedene zajedničke akcije.
Za prvog čoveka SUNBOR-a rehabilitacija četničkog pokreta i ukupne kolaboracije je neprihvatljiva i za posledicu može imati to da se na Srbiju u inostranstvu gleda kao "prostor gde se rehabilituje fašistička ideologija".
– Imajući u vidu da je uporište ovom sistemu četnički pokret a ne mi, oni osporavaju naš rat. Oni su najpre 2004. godine doneli zakon kojim su izjednačili prava boraca NOB-a i četnika, a potom 2006. godine i Zakon o rehabilitaciji, kojim rehabilituju celu izdaju. Ustanak 7. jula 1941. bio je antifašistički, a ne revolucionarni – tvrdi Zečević.
Dakle, kada i zvanično stigne zahtev SUBNOR-a da se 7. jul proglasi za državni praznik, državnim organima neće biti nimalo lako jer pomiriti nalaze raznih državnih komisija, koje iskopavaju masovne grobnice za koje se veruje da su nastale nakon Drugog svetskog rata i da su ih iza sebe ostavili partizani i one koja je skenirala Adu Ciganliju u potrazi za kostima Draže Mihailovića, i boraca NOR-a, koji još uvek veruju da samo zahvaljujući njima Srbija ima počasno mesto u antifašističkom frontu, biće veoma teško.
(Lj. Malešević, 05.07.2011.)
U Vojvodini 117 živih nosilaca Partizanske spomenice
Potpredsednica Skupštine Vojvodine prof. dr Branislava Belić primila je juče, povodom obeležavanja 70 godina od početka antifašističkog ustanka, nosioce Partizanske spomenice iz 1941. godine i tom prilikom uručila povelje borcima i narodnim herojima Drugog svetskog rata.
Po podacima Pokrajinskog SUBNOR-a, u Vojvodini danas, sedam decenija od početka ustanka, ima 117 živih nosilaca Partizanske spomenice, od kojih je 60 juče bilo na svečanom prijemu u Skupštini Vojvodine. Nakon prijema u velikoj sali Skupštine održana je tribina "Neki problemi u tumačenjima NOR-a", na kojoj su govorili akademik Čedomir Popov, profesor Borislav Đurović i predsednik PO SUNBOR-a Svetomir Atanacković, a s koje je poručeno da se "živi u vremenima obmana i laži i suočavanja sa pokušajima prekrajanja istorije", te da zbog toga svi zajedno imaju obavezu "da se suprotstave bilo kakvom prekrajanju istorije i jačanju profašističkih ideja i odbrani istine koja je zasnovana na istorijskim činjenicama".
Нема коментара:
Постави коментар