субота, 27. август 2011.

GENERACIJA 700: ŽIVIŠ DA BI RADIO!


     Grčka kriza se pretvorila u noćnu moru


     U Atini se mladi starosti od 20 do 30 godina nazivaju ''generacija 700''. Oni su obrazovani, ali primaju minimalac koji u Grčkoj iznosi 700 evra. To ni izbliza nije dovoljno za samostalan život, za osnivanje porodice.

     Zbog toga su besni na državu i već nedeljama protestuju. Panajotis Cacaklas ima 28 godina i već tri godine radi za jednog velikog operatera mobilne telefonije. Ipak, ne zarađuje mnogo: ''Oko 700 evra. To baš i nije nešto, ali sam presrećan što uopšte imam posao i što makar mogu da preživim.''


     U 14 sati zatvara radnju i ima tri sata pauzu. Ne isplati mu se da ide kući. Sa prijateljima ostaje u gradu da nešto pojede, popije kafu i popriča. Sve se vrti oko krize, niskih plata i loših uslova rada.


     ''Gledam šta se nudi u inostranstvu. Našao sam nešto u Kataru i Abu Dabiju. Tamo bih, kao diplomirani inženjer mogao da imam plaćen stan i radim za 2.000 evra. Imao bih i mogućnost da napredujem. Ovde se za isti posao dobije 600 evra.''


     Lakše je ako si samac


     Trojica prijatelja se slažu da kao samci nekako i mogu da se snađu sa parama koje imaju. Međutim, za sreću je potrebno više, kaže 30-godišnji Niko Burbuljas, inače diplomirani ekonomista: ''Ne radi se samo o preživljavanju. Čovek hoće malo i da uživa u životu. Ako imaš dvoje dece, radiš od jutra do mraka nemaš vremena ni za porodicu ni za sebe, ako ne možeš da izađeš ni jednom nedeljno – onda to nije život. Živiš da bi radio.''


     Sa tim se slaže i 31-godišnji Adonis Monahos koji se pre dve godine sa Krita preselio u Atinu. Od 700 evra koje zarađuje više od polovine odlazi na kiriju za jednosoban stan. ''Živimo u vreme kada se čovek stalno pita šta ga čeka. Sve je skupo, za običnu kupovinu u supermarketu treba ti 50 evra. Osnivanje porodice je nemoguće.''


     Sve je to poznato i Ralu Santorinaju koja sa svojim momkom Antonom Darvirasom živi u lepom dvosobnom stanu od 55 kvadrata. Za renoviranje su uzeli kredit. A onda se Anton razboleo: ''Jako je teško. Više ne izlazimo, štedimo na hrani. Često nam roditelji pomažu, kuvaju za nas ili nam kupuju namirnice.''


     Pomoć za nezaspolene 450 evra


     U Grčkoj pomoć za nezaposlene iznosi 450 evra u periodu jedne godine. Posle toga nema ništa. Anton prima još četiri meseca finansijsku pomoć i traži posao: ''Stalno konkurišem za posao, bez obzira da li firma trenutno traži nekoga ili ne. Većina mi uopšte ne odgovara. Prvo sam tražio posao u svojoj struci, kao ekonomista, sad tražim bilo šta.''


     Anton ponekad i dobije ponudu za posao, ali iz inostranstva, pre svega iz SAD: ''Ni jednu jedinu ponudu nisam dobio iz Grčke. To me čudi, ali trenutno mi nije lako da odem u inostranstvo. To je velika odluka. Ja volim Grčku i volim ovde da živim. Ali ako se ispostavi da negde drugo imam bolju perspektivu – otići ću, zašto ne.''
(Rodotea Seralidu i Dijana Roščić, 27.08.2011.)

Нема коментара:

Постави коментар