Predsednik pokrajinskog parlamenta Šandor Egereši izjavio je da veruje da će Skupština Srbije imati razumevanja za amandamane na zakonski predlog o javnoj svojini o kojima će se u ponedeljak izjašnjavati pokrajinski parlament.U intervjuu za "Dnevnik", on je upozorio i na to da bi se, u suprotnom, desio korak unazad kad je reč o ostvarivanju prava AP Vojvodine garantovanih važećim propisima.
– Naravno da bi to bio korak unazad i u odnosu na Statut i na Zakon o nadležnostima Vojvodine, kojima su, između ostalog, utvrđena i neka prava Pokrajine koja se navode i u ovim amandmanima na zakon o javnoj svojini. Međutim, ipak ne bih prejducirao odluku republičkog parlamenta. Moja očekivanja su da će stavovi iz Vojvodine biti uvaženi – kazao je Egereši.
A kako u tom pogladu onda vidite odluku Vlade Srbije da ne prihvati amandmane iz Vojvodine na zakon o železnici, koji su, inače, i deo paketa amandmana koji je pripremljen na zakon o javnoj svojini?
– Poslednju reč ipak ima Skupština Republike Srbije. A tu konačnu odluku videćemo za nekoliko dana. Iskreno se nadam da će ishod biti pozitivan.
Da li su očekivanja pokrajinske administracije od zakona u javnoj svojini bila nerealna?
– Smatrama da je postojeći zakonski predlog prepun nedovršenih rešenja. Ipak, amandmani o kojima će se pokrajinski parlament izjašnjavati u ponedeljak ne predstavljaju neke megalomanske i nerealne zahteve Pokrajine, već su veoma umereni. Recimo, oni se ne odnose na velike sisteme, koji ipak jesu bili u vlasništvu Pokrajine do 1990. godine, kao što su pošta, elektromreža... Ali, bilo bi veoma važno da ovaj zakon bude pravedan, odnosno da poštuje i ineterse države Srbije, ali i interese Vojvodine i lokalnih samouprava. U tom pogledu, naši amandmani su veoma važni da bi se barem delom ispoštovali interesi Pokrajine. Pa valjda je logično da Pokrajina dobije vlasništvo nad objektima koji su građeni parama iz Pokrajinskog fonda za kapitalna ulaganja, te nad regionalnim putevima i prugama! Nije ovaj zakon važan zbog EU, nego zbog nas. Da se isprave neke nepravde, ali i da se stvore uslovi za brži privredni razvoj. Nažalost, mi smo stalno u poziciji da centralnu vlast ubeđujemo u to da to što tražimo nije protiv države Srbije, već, naprotiv, u interesu i Vojvodine i Srbije, da bismo zaista postali prava evropska država. A izlaz iz tog začaranog kruga je u dijalogu sa Beogradom i o najosetljivijim temama. A ne da imamo diktat, bilo da je reč o privredi, o parama, ili o zakonskoj regulativi.
Zakazivanje Skupštine Vojvodine ipak je presedan u odnosu na dosadašnju praksu u ovom sazivu kad je reč o zakonodavnoj inicijativi. Kako to tumačite?
– Veoma je važno da Skupština Vojvodine zauzme stav o ovom veoma bitnom sistemskom zakonu jer će taj akt uticati na dalji razvoj naše pokrajine, kao i svih lokalnih samouprava u Srbiji. Nije dobro što je za javnu raspravu o tom aktu bio ostavljen kratak rok od svega dve nedelje, ali verujem da ćemo imati demokratsku raspravu i u pokrajinskom, a potom i u republičkom parlamentu o amandmanima koje je sačinila Vlada Vojvodine na zakon o javnoj svojini, koje, inače, u poptunosti podržavam. Uostalom, definisanje svojinskih prava nižih nivoa vlasti svakako je i u duhu standarda Evropske unije. A upravo ovim zakonom treba da pokažemo da poštujemo temeljne vrednosti demokratskog društva jer to nije samo pitanje pravne procedure već proces koji će omogućiti da lokalne zajednice i Pokrajina, nakon višegodišnjeg čekanja na imovinu, preuzimaju odgovornost i aktivniji odnos prema boljitku svojih sredina. Srbija je, inače, jedina zemlja u Evropi u kojoj jedinice lokalne samouprave i pokrajina nisu prepoznati kao titulari javne svojine. Dakle, normalno je da se o tako važnom zakonu, osim Vlade, izjasni i pokrajinski parlament. Ne bih ja od toga pravio senzaciju. Drugo je pitanje u kakvoj političkoj klimi održavamo ovu skupštinsku raspravu, ali ona je potpuno legitimna i u skladu s važećim propisima.
A kako vi vidite tu političku klimu?
– Čini mi se da u ovom trenutku nije baš prijatna, s obzirom na to da predlozi iz Vojvodine nisu ušli u sam predlog zakona. Ne mogu nikako da prihvatim da se ponovo od naših zahteva, koji su potpuno u skladu sa Ustavom Srbije i Zakonom o nadležnostima i Statutom Vojvodine, pravi fama ili politički problem. I kad god se nekom ne sviđa kad neko iz Vojvodine podseti na ta prava Pokrajine, nas optužuju za separatizam, iako svi vrlo dobro znaju da u Vojvodini ne postoji politička opcija koja tako nešto zagovara. Mi tražimo samo deo onog što nam pripada. Ali, problem nije u nama već u tome da u Beogradu ne postoji politički sluh ni politička volja za te zahteve. Ipak želim da verujem da će u pogledu amandamana o kojima ćemo se izjašnjavati u ponedeljak u Beogradu prevladati razum i da će u republičkom parlamentu biti volje da se uvaži AP Vojvodina.
(Branka Dragović Savić, 10.09.2011.)
Нема коментара:
Постави коментар