TAJNE MIKROKOSMOSA NIKOLE TESLE 3: PROTINOG SINA UTEŠILI TIBETANCI

Otac Milutin, sestre Milka, Angelina i Milica

     ''Žarka želja da vidim majku, svakim je danom postojala sve oštrija i dovodila me do očajanja. Svake noći su mi jastuci bili natopljeni suzama, pa ne mogavši da više izdržim, odlučio da ostavim rad i vratim se kući'', zapisao je Tesla. U takvoj psihološkoj situaciji, našavši se u Parizu, dobio je telegram od ujaka: ''Majka ti je na samrti, požuri ako želiš da je nađeš još u životu''. On je ''vrtoglavom brzinom, izgubljen i iscrpljen, konačno stigao do majčine postelje''. Već je bila u samrtničkoj agoniji, ali je radost što vidi sina doprinela čudu da se privremeno povrati. Tesla veli da je nikad ne bi napustio da njegovo stanje nije postalo takvo da su ga odveli u obližnju zgradu da se odmori.

     Ostavši sam u krevetu, razmišljao je šta bi se desilo ako bi majka umrla. Da li bi to osetio, jer su mu čula tada bila ''oštra do neverovatnog stepena''. Prošlo je pet-šest časova, koji su mu ličili na večnost, a nije bilo nikakvog znaka. Potom je zaspao ili se, kako kaže, onesvestio; a kad se osvestio, uši mu je ispunjavala neopisivo prijatna pesma. Ugledao je beo oblak kako lebdi, a u njegovom središtu majku. Gledala ga je pogledom ispunjenim ljubavlju, dok joj je ''osmehnuto lice bilo obasjano čudnim zracima drugačijim od obične svetlosti, a naokolo su bili likovi slični anđeoskim''. Tad ga je preplavio osećaj izvesnosti da mu je majka upravo umrla, a onda je utrčala jedna uplakana devojka i to mu potvrdila. Ovo saznanje je Tesli protresao celo telo, poput zemljotresa. 


     Ali, iznenada je postao svestan da leži u svom krevetu u Njujorku i žestoko drhti. Shvatio je da mu je majka umrla pre više godina, ali je on to zaboravio. To saznanje ga je užasnulo, a gorčina, bol i stid ga potpuno obuzeli. Patnja je bila stvarna, a Tesla dodaje da ono što je tad doživeo nije bilo buđenje iz sna, već obnavljanje jedne oblasti njegove svesti.


     Ovaj doživljaj, sa stanovišta dubinske psihologije, treba posmatrati kao san ili viziju. U njoj su opet oživljeni doživljaji nečeg što se dogodilo mnogo ranije, a na svoje veliko zaprepašćenje, Tesla je potpuno zaboravio. To se može shvatiti i kao Teslina nespremnost da prihvati majčinu smrt, pa je ona nastavila da živi u njemu. U početku je bio sklon da poveruje ''kako je to psihička manifestacija i post mortem poruka'' od majke; ali je ubrzo odbacio tu misao kao ''čistu besmislicu''. Jer, sebe je smatrao ''automatskom mašinom koja reaguje na poremećaje spolja'', koji udaraju na njegova čula, dok je on kao mašina ''u stanju da raste i prolazi kroz beskonačno mnogo raznih oblika postojanja od kolevke pa do groba''. Mislio je da intenzivna želja da vidi majku potiče od ''ispitivanja izvesnih finih tkanja'', koja je majka izatkala i dala mu ih prilikom odlaska iz kuće pre mnogo godina, a u Tesli su pobudila nežne uspomene kratko pre no što je počeo da se koncentriše. Pesmu koju je čuo objasnio je time što je ''majka umrla tokom uskršnje jutarnje službe u obližnjoj crkvi gde je pojao hor''. Pojavu majčinog lika u društvu anđela objašnjavao je slikom Arnolda Beklina, slavnog nemačkog umetnika, koja je na njega ostavila ''dubok utisak''. Tesla ističe i da će mnogi koji veruju u natprirodne manifestacije smatrati da je on primio poruku od svoje majke, ali je on, kao ''grubi materijalista'', imao predrasude i zato nije bio sposoban za viša zapažanja. Dodaje da ''oni možda imaju pravo'', ali će se on ''držati svoje mehanističke teorije života dok se ne dokaže pogrešnom''. 


     No, ovo mehanističko objašnjenje neprihvatljivo je već i stoga što je u trenutku ovog sna ili, tačnije, vizije majčinog umiranja, ona već niz godina bila mrtva. Ali sve se to događalo u vrlo kritičnom trenutku, kad je Tesla, zbog napornog umnog rada, bio pred ''psihičkim slomom'' pa mu je bilo neophodno prisustvo majke, ali ne samo kao negujući i tešiteljski već i kao kreativni činilac. 


     Nije slučajno što se kod Tesle u stvaralački kriznoj situaciji javila ''uništavajuća želja'' da vidi majku i uspostavi kontakt s njom. Jer, otkrića, koja su bila na pomolu, ali tad za Teslu još uvek nedostupna, izrastaju iz arhetipskih dubina, ili, kako kaže Jung, carstva majke, pa je majčino prisustvo Tesli bilo neophodno da savlada kreativnu krizu. 


     Majčina smrt je izazvala kod Tesle snažne emocije pa je on nekoliko nedelja bio bolestan i nesposoban za rad. Ali, Tibetanci ne kažu da je neko umro već samo napustio svoje telo, dok i dalje živi u nama, pa je Teslina majka nastavila da živi u svom sinu. Podsećanje na njenu smrt je istovremeno bilo i podsećanje na to da je majka samo napustila svoje telo, dok je zapravo i dalje živa, samo u netelesnom vidu. Jer arhetip majke nikad ne umire. 


     Zato se i prvobitna pojava ove vizije može shvatiti kao ohrabrenje da će majka nastaviti da živi, samo u izmenjenom, nematerijalnom vidu, pa će i nastavak Teslinog rada biti moguć. Ova vizija je svakako imala značajan, nesvesni uticaj na to da se Tesla, nakon prvobitnog šoka i krize koju je izazvala smrt majke, relativno brzo oporavi i nastavi svoj rad. Ali, nakon smrti bele golubice – na koju je Tesla projektovao otelovljenje arhetipa majke – takva mogućnost više nije postojala, možda i jer slične vizije nije bilo pa je tako i Teslin stvaralački rad bio okončan. Teslina majka, mada nepismena, bila je umna žena i sin joj je pripisivao više zasluga za svoj razvoj nego učenom ocu, svešteniku. Iako ga je poštovao, za razliku od opisa doživljaja majčine smrti, u autobiografiji njegovu i ne pominje. (Piše: dr Ivan Nastović)