LAZANSKI IZ TRIPOLIJA

BAZAR U TRIPOLIJU

     TRIPOLI – Prošle noći borbeni avioni NATO-a nadletali su glavni grad Libije, čule su se tri jače eksplozije, a posle toga i zvuk helikoptera u delu grada koji se zove Zanzur. Pretpostavljam da se radi o britanskim helikopterima tipa "apač". Da li je bilo i civilnih žrtava, to novinarima još nije saopšteno, jer ovde praktično niko i ne počinje sa bilo kakvim radom pre 11 sati, a još je i petak.


     Ipak, potvrđeno je da je NATO bombardovanjem uništio jednu od dve rafinerije nafte koje Muamer el Gadafi ima pod svojom kontrolom, rafineriju u Bregi koja je proizvodila benzin. Ostala je, dakle, još samo rafinerija u Zaviji pa da Libija ostane bez proizvodnje benzina.


     Bombardovanjem rafinerije u Bregi NATO je prešao u drugu fazu svog vazdušnog rata protiv Gadafija i vlade u Tripoliju. Sada se gađaju strateški privredni objekti, postrojenja od vitalnog značaja za život zemlje, ujedno i postrojenja koja uvek možete da podvedete pod vojni cilj. Svaka rafinerija koja proizvodi benzin može se smatrati za vojni cilj.


     No, pitanje je šta su ciljevi aviona NATO-a posle rafinerija? Hoće li NATO, ako Gadafi ne popusti, ući i u fazu bombardovanja broj tri, gađanje elektrana i dalekovoda sa grafitnim bombama radi prekida snabdevanja strujom, što bi dodatno otežalo život stanovništva. Nešto što je već viđeno u SR Jugoslaviji 1999. godine. Jer i ovaj se rat vodi po istom šablonu, zapravo sve faze sukoba skoro da se identično ponavljaju, s tim da je prelazak iz faze jedan u fazu dva na primeru Libije duže trajao. Zato što u Libiji i nemate mnogo toga šta da srušite da biste izazvali gnev i ogorčenje građana na svog lidera.

NA CENTRALNOM ZELENOM TRGU
U TRIPOLIJU SE OPET OKUPILA
VELIKA MASA LJUDI U ZNAK
PODRŠKE PUKOVNIKU GADAFIJU

     Svi stacionarni vojni ciljevi vlade u Tripoliju već su uništeni, ratna luka El Maja je bombardovana, nekoliko je libijskih ratnih brodova potopljeno, neki su samo raketama probušeni iznad vodenog gaza i još plutaju na vodi. U tom je području jedna libijska baterija obalskih topova od 130 milimetara pre tri dana pogodila jedan brod NATO-a oštetivši ga toliko da je morao da se povuče daleko izvan zone pomorske blokade libijske obale.


     U međuvremenu, spekuliše se ko sve vojno pomaže Gadafiju i pobunjenicima. Bengazi optužuje Ukrajinu da je omogućila da bivši ukrajinski specijalci ratuju na strani Tripolija, a u Tripoliju kažu da se plaćenici iz Jordana, "murtazekva", bore na strani pobunjenika.


     Oružje koje je Katar brodovima poslao pobunjenicima, a koje su zarobile pomorske snage Libije, stalno se prikazuje na TV kanalima. Vlada u Tripoliju je svima onima koji žele da napuste Libiju dala na korišćenje brojne ranije uzete čamce i jahte, zaplenjene zbog krijumčarenja, da sa tim jahtama, gliserima i čamcima krenu ka obalama Francuske i Italije. Pukovnik Gadafi uvek ima originalne ideje.

PRE MOLITVE U CENTRU TRIPOLIJA

     Petak je ovde neradni dan, većina radnji je zatvorena. Prilika da se na centralnom Zelenom trgu u Tripoliju opet okupi velika masa ljudi u znak podrške pukovniku Gadafiju. Tako je bilo i juče, pokušavao sam da proniknem u fizionomije ljudi koji su skandirali Gadafiju i Libiji. Koliko tu ima spontanosti, koliko glume za strane novinare, koliko besa i frustracije, a koliko odrađivanje plaćenog posla? Teško je sve to razvrstati i razlikovati u masi koja skandira, koja povremeno pada u delirijum, opijenost trenutkom toliko karakterističnim za arapski svet.


     Istovremeno, glavna gradska plaža prepuna je kupača, cele porodice dođu na celodnevni boravak uz more. Na plaži se spremaju makaroni, grupišu se prava mala naselja od suncobrana pod kojima leškare brojne libijske porodice. Muškarci rone sa maskama, a žene se kupaju u haljinama ispod kojih su farmerke. Nema mešanja sa strancima.


     Dve ulice dalje od gradske plaže na kućama su brojni grafiti protiv pukovnika Gadafija. Članovi porodica onih prijatelja i bliskih saradnika lidera Libije koji su ga u međuvremenu napustili, i otišli u redove opozicije ili kod pobunjenika, i dalje stanuju u svojim kućama u Tripoliju i rade tamo gde su i pre radili.


     Tako sinovac Muse Kuse i dalje izdaje skutere na elitnoj plaži, na Regati, gde se inače kupaju samo stranci i najviši funkcioneri vlade i gde je ulaz vrlo ograničen, jer sinovi Gadafija imaju ovde svoje kuće.


     Za građane iz Srbije samo kažete Novak Đoković i ulazite na tu strogo čuvanu plažu. Još vam i salutiraju...

LIBIJSKI POBUNJENICI U BLIZINI GRADA BREGA

     Da li dolazi do prestrojavanja u NATO ratu protiv pukovnika Gadafija i njegove vlade? Naime, u Tripoliju niko od zvaničnika još ne želi da komentariše najave iz Rima da će Italija iz borbenih operacija NATO-a povući svoj nosač aviona "Đuzepe Garibaldi" i zameniti ga drugim brodom. Jer, Italija ima i drugi nosač aviona "Kavur", veći i moderniji od "Garibaldija", koji nosi i veći broj borbenih letelica.


     Ako, dakle, "Kavur" stigne na mesto "Garibaldija" onda je to jačanje borbenih kapaciteta NATO-a, a ne postepeno izvlačenje Italije iz ovog sukoba o čemu se ovde spekuliše.


     Ako bi išli analogijom iz 1999. godine, Italijani jedno pričaju za javnost, a drugo rade. Jer, dokumenti su pokazali da su upravo italijanski političari, koji su bili najglasniji javni protivnici bombardovanja Jugoslavije 1999. godine, zapravo, bili najžešći tajni zagovornici tog bombardovanja. Naravno, Libijci sa Italijanima imaju veliko i vrlo bogato iskustvo, pa zato i ne žure sa zaključcima i saopštenjima.


     Ovde se više komentarišu dve pomalo kontradiktorne rezolucije američkog Kongresa, jedna da se ne finansiraju pobunjenici u Libiji i druga razolucija koja odobrava dalje finansiranje američkih akcija u Libiji.


     I prošle noći avioni NATO-a nadletali su Tripoli, bombardovana je Tađura, istočno predgrađe glavnog grada Libije, gde se nalaze odavno prazne i napuštene kasarne libijske vojske. Gađan je i vojni aerodrom Metiga kraj Tripolija, ali su piste ostale pošteđene NATO bombi i raketa. Namerno, trebaće, kao 1999. u Prištini.

LIBIJSKI VOJNICI LOJALNI
PUKOVNIKU GADAFIJU U MISURATI

     Avijacija NATO-a intenzivirala je svoje operacije u zapadnom delu Libije gde su nastanjena berberska plemena. Kao nacionalna grupa Berberi i nisu imali baš neka velika prava u Libiji, tako da se sada deo njih i pobunio protiv centralne vlasti. Oni su dobri ratnici i mogu da predstavljaju problem vlastima u Tripoliju. Zato libijska vojska nastoji da taj deo teritorije odmah pacifikuje, pri čemu ima dosta oprečnih informacija kako se sve to odvija na terenu.


     Pobunjenici su pre nekoliko dana javili da su osvojili Garijan, 75 kilometara jugozapadno od Tripolija, pa zatim da su osvojili Bir ul Gaman, kao i Outkliš, mesto na nekih 50 kilometara od Tripolija.


     Potom je iz Bengazija došlo saopštenje da su osvojena mesta Azizija i Tamzin. I ništa od toga nije tačno.


     U Aziziji je sada plus 58 u hladu, a na brdskom usponu kod Tamzina kada ostavite automobil u leru on ide uzbrdo, a ne nizbrdo. Zapadne kolege odmah objašnjavaju kako Gadafi sigurno ima ispod brda velike količine skrivenog naoružanja u specijalnim tunelima i da je zbog toga došlo do lokalnog poremećaja magnetnog polja pa automobili sami idu uzbrdo. I da upravo zato NATO tako žestoko gađa ovo područje.

LIBIJSKI POBUNJENICI

     Dole na jugu Libije, u gradu Sebha, održan je juče veliki narodni miting podrške pukovniku Gadafiju, a on se putem video-poruke obratio svom narodu i svetskoj javnosti. Razvijena je i ogromna libijska državna zastava duga pet kilometara, a iz kafića je odjekivala muzika Indire Radić. Ne znam zašto baš ta muzika.


     U Sebhi, inače, žene idu po krovovima, retko silaze na zemlju izvan kuća, jer preko krovova postoje bezbedne male staze i putići. Na pijacu se ide uveče. Lud grad.


     Prema informacijama iz ovdašnjih vojnih krugova libijske snage oborile su do sada četiri NATO helikoptera i jednu bespilotnu letelicu. Dva helikoptera oborena su kod Misurate, a jedan kod Zintana. Za četvrti nisu mi ništa rekli. Radare PVO sistema Libijci i ne uključuju jer odmah doleću protivradarske rakete.


     Istovremeno sa vojnim operacijama traje i diplomatska aktivnost. Predstavnici libijskih plemena otputovali su u Kairo gde vode razgovore o primirju i kraju ovog rata, dok je istovremeno generalni sekretar UN Ban Ki Mun telefonom razgovarao sa libijskim premijerom Bagdadijem. Ban Ki Mun hitno šalje svog specijalnog izaslanika u Tripoli.


     Rat protiv Gadafija i njegove vlade ovako kako sada traje i kako se vodi može da se otegne mesecima. NATO može istim, ili pojačanim intenzitetom da bombarduje ciljeve u Libiji i to neće vojno odlučiti rat. Moraće ili da fizički eliminišu pukovnika ili da se odluče na kopnenu NATO invaziju Libije.


     Kako bi u tom slučaju reagovali svi Libijci, i pobunjenici i vladine snage, to niko ne zna.


     Libijske vlasti još ne žele da komentarišu ovdašnje razgovore Abdulaha el Hatiba, specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN, kao ni vesti iz Adis Abebe gde je Francuska izrazila spremnost da o pitanju Libije sarađuje sa Afričkom unijom.


     Odlazak pukovnika Gadafija sa vlasti i dalje je "odlučujuća tačka" francuske pozicije, ali posle određene doze distanciranja italijanskog premijera Silvija Berluskonija čini se da Evropska unija nema čvrst stav oko Libije.


     Italija je u posebnoj poziciji, jer mnogo zavisi od isporuka nafte i gasa koje podvodnim cevima idu direktno iz Libije za Italiju. Sada je Gadafi zavrnuo ventile, a posle leta dolaze jesen i zima.


     Na vojnom planu, iako pobunjenici najavljuju nekakve tri ofanzive, od toga očito nema ništa.


     U Tripoliju ima hrane u izobilju, u Bengaziju je nema, pa je Gadafijeva vlast ponudila pomoć u hrani stanovništvu Bengazija u vrednosti od 400 miliona dolara.


     U Bengaziju, kao i u Tripoliju, nema benzina. U toku je svojevrsna razmena na privatnoj osnovi. Građani voze naftu, koje Libija ima dovoljno, u Tunis, a odatle se vraćaju sa kantama benzina. Redovi za benzin su u Tripoliju veliki, ali žene vozači imaju prednost i dobijaju gorivo preko reda. Žene nikada ne čekaju ni u kakvom kakvom redu.


     Kako Libijci slabo voze bicikle, a sada je to zbog nestašice benzina vrlo popularno sredstvo prevoza pa tako ovih dana doktorka Nina Đorđević mora i noću u Tripoliju da interveniše zbog takvih povreda jer Libijci u nju imaju najviše poverenja. U bolnici na Zanzuru u Tripoliju radi petnaestak naših medicinskih radnika, pri čemu je najpopularnija i osoba od najvećeg poverenja među Libijcima gospođa Tanja Džaleta.


     U gradu Sabrata u Onkološkom centru radi trenutno dvoje naših lekara, pet medicinskih sestara i jedan medicinski tehničar. U gradiću Žmelj kod Sabrate radi šest naših medicinskih radnika.


     U fabrici vode i sokova Džafara, u Tripoliju, rade Aleksandar i Rade Branković iz Srbije, koji su jedini u toj fabrici ostali od stranaca.


     Medicinsko osoblje iz Srbije pomaže svim Libijcima, pa ih ima i u Bengaziju. U gradiću Šehat, kojeg kontrolišu pobunjenici, u lokalnoj bolnici radi doktor iz Srbije, koji tamo živi sa suprugom. Sa svim građanima Srbije u Libiji, kako oni kažu, a ovde ih ima 150, ambasada Srbije u Tripoliju ima svakodnevni kontakt. Po brojnosti srpska je dijaspora trenutno i najbrojnija evropska dijaspora u Libiji.


     Ipak, najveća zvezda iz Srbije u Libiji svakako je trener libijske fudbalske reprezentacije Branko Smiljanić koji je ranije bio trener jednog od dva najpopularnija kluba u Tripoliju "Itihad". Smiljanić je sa reprezentacijom uzeo bronzanu medalju na Mediteranskim igrama u Italiji, pa u Libiji uživa status nacionalnog heroja. Zahvaljujući njemu, centarfor reprezentacije Libije trebalo bi da nastavi karijeru u "Zvezdi" ili u "Partizanu".


     No, osim sportskih i političkih transfera, u Libiji su aktuelni i novinarski transferi. Libijski novinari, koji odluče da napuste Tripoli i premeste se u Bengazi, za prelazak dobijaju i do 300.000 dolara.

(Miroslav Lazanski, 10.07.2011.)