NA DANAŠNJI DAN, 12. JUL

OLGA GILJOT

100. p.n.e. - Rođen je rimski vojskovođa, pisac i državnik Gaj Julije Cezar, jedna od najčuvenijih ličnosti svetske istorije. Posle pobede nad svojim suparnicima postao je diktator Rima. Ubijen je u zaveri pristalica republikanskog uređenja u Senatu 15. marta 44. p.n.e., kada je bio na vrhuncu moći. Njegovi zapisi iz galskih ratova spadaju u remek dela stare rimske književnosti. Uveo je Julijanski kalendar kojim se i danas služe neke pravoslavne crkve.

1191 - Engleski kralj Ričard lavljeg srca zauzeo je u Trećem krstaškom ratu grad Akru.

1536 - Umro je holandski humanista, filozof i filolog Erazmo Roterdamski, kritičar papske države i zloupotreba crkve. Svoje poglede na duhovne, crkvene i društvene prilike izneo je u satiričnom delu "Pohvala ludosti". 

1543 - Engleski kralj Henri VIII oženio se šesti, poslednji put, sa Katarinom Par, udovicom lorda Latimera.

1682 - Umro je francuski astronom Žan Pikar. Prvi je precizno izmerio stepen meridijanskog luka i omogućio tačnije izračunavanje poluprečnika Zemlje. Pokrenuo je 1679. astronomski almanah.

1806 - U Parizu je formirana Rajnska konfederacija u koju je ušlo 16 nemačkih država pod protektoratom Napoleonove Francuske. To je značilo i kraj Svetog Rimskog Carstva Nemačke, koje je ukinuto 6. avgusta kada se Franc I Habsburg odrekao carske nemačke krune. Konfederacija se raspala 1813. nakon Napoleonovog poraza u bici kod Lajpciga.

1854 - Rođen je američki izumitelj i industrijalac Džordž Istman. Osnovao je kompaniju "Kodak" koja je godinama držala monopol u industriji kamera i filma.

1884 - Rođen je italijanski slikar i vajar Amadeo Modiljani. Dobar deo života proveo je u Parizu, gde se uklopio u savremene likovne tokove "Pariske škole", a proslavio se portretima i ženskim aktovima stilizovanim u izdužene forme.

1904 - Rođen je čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. Hrabro se suprotstavio uvođenju Pinočeove diktature, a njegova sahrana iste, 1973. godine, pretvorila se u manifestaciju čileanskih antifašista. ("Dvadeset ljubavnih i jedna očajna", "Pokušaj beskonačnog čoveka", "Španija u srcu", "Elementarne ode").

1910 - U avionskoj nesreći poginuo je engleski proizvođač automobila i pilot Čarls Stjuart Rols, koji je sa Frederikom Henrijem Rojsom 1906. osnovao kompaniju za proizvodnju automobila "Rols-Rojs".

1920 - Zvanično je otvoren Panamski kanal, šest godina nakon što je kroz njega prošao prvi brod.

1941 - Nakon napada Nemačke na SSSR u Drugom svetskom ratu, sovjetska vlada i Velika Britanija potpisali su u Moskvi sporazum o uzajamnoj pomoći i zajedničkoj borbi protiv nacističke Nemačke.

1941 - Na Cetinju je u Drugom svetskom ratu proglašena kvislinška suverena i nezavisna Crna Gora pod protektoratom fašističke Italije.

1960 - Francuska je priznala nezavisnost kolonija u Africi, Dahomeja, Nigera, Gornje Volte, Obale Slonovače, Čada, Centralne Afrike i Konga.

1979 - Gilbertova Ostrva u Tihom okeanu stekla su nezavisnost u okviru Komonvelta pod nazivom Republika Kiribati, posle 87 godina britanske kolonijalne uprave.

1984 - Umro je srpski pisac i diplomata Marko Ristić,istaknuti teoretičar beogradske nadrealističke grupe i jedan od predstavnika moderne i avangarde u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti između dva svetska rata. Od 1945. do 1951. bio je jugoslovenski ambasador u Parizu ("Od sreće i od sna", "Bez mere", "Nox microcosmica").

1993 - Zemljotres na severu Japana aktivirao je klizišta i pokrenuo džinovske morske talase, u kojima je oko 200 ljudi izgubilo život.

1997 - Kubanska vlada je, nakon laboratorijskih ispitivanja, potvrdila autentičnost posmrtnih ostataka legendarnog gerilskog vođe Ernesta Če Gevare, pronađenih u Boliviji, gde je ubijen, a potom prebačenih na Kubu, na osnovu sporazuma vlada dveju zemalja.

1998 - Francuska je pobedom nad Brazilom (3:0) u Parizu u finalu svetskog fudbalskog prvenstva, prvi put postala prvak sveta u fudbalu.

2000 - U Topoli je umro princ Tomislav Karađorđević, sin kralja Aleksandra I i brat kralja Petra II. Njegova sahrana 16. jula u porodičnoj grobnici na Oplencu okupila je skoro celu porodicu Karađordjević, koja je živela u inostranstvu od Drugog svetskog rata, kada su nove komunističke vlasti zabranile kralju i članovima njegove porodice povratak u zemlju. Princ Aleksandar Karađorđević, sin kralja Petra II, vratio se s porodicom u SRJ 2001, a odlukom Savezne vlade 12. jula porodici Karađorđević je dat na korišćenje dvorski kompleks na Dedinju.

2001 - SAD su objavile crnu listu zemalja koje nisu počele borbu protiv trgovine ljudima. Na tom spisku nalaze se 23 zemlje, uključujući Izrael, Grčku i Saudi Arabiju.

2001 - Bivši bugarski car Simeon II Saks Koburg prihvatio je kandidaturu za premijera. Na tu dužnost je zvanično izabran u parlamentu 24. jula.

2003 - Savet bezbednosti UN produžio je mandat međunarodnim mirovnim snagama u BiH (SFOR) za godinu dana i zatražio da svi optuženi za ratne zločine budu privedeni pravdi. Snage SFOR-a razmeštene su u BiH u januaru 1996.

2003 - Umro je legendarni saksofonista i džez kompozitor Beni Karter. Tokom svoje 60-godišnje karijere nastupao je sa brojnim istaknutim džez muzičarima, a dela u njegovom aranžmanu izvodili su najslavniji džez sastavi koje su predvodili Djuk Elington, Beni Gudman, Čik Veb i Glen Miler.

2004 - Francuska i Irak obnovili su diplomatske odnose prekinute pre 13 godina zbog iračke invazije na Kuvajt.

2006 - U napadu na izraelski vojni punkt na granici između Libana i Izraela gerilci Hezbolaha oteli su dva izraelska vojnika. Akcije Hezbolaha i žestoki odgovor Izraela izazvali su novi rat u Libanu, koji je trajao do 14. avgusta kada je nastupilo primirje. Tokom sukoba poginulo je 1.100 Libanaca, mahom civila i 154 Izraelaca, uglavnom vojnika.

2008 - Umro je poznati američki kardiolog i jedan od najpoznatijih svetskih hirurga 20 veka Majkl Debejki koji je prvi izveo mnoge hiruške zahvate, poput ugrađivanja bajpasa. Tokom sedam decenija duge karijere uveo je nove hiruške metode lečenja i začetnik je moderne kardiološke hirurgije. Operisao je brojne poznate ličnosti medju kojima su i tri americka predsednika (Džon Kenedi, Lindon Džekson, Ričard Nikson), ruski predsednik Boris Jeljcin, jordanski kralj Husein, ali i poznate holivudske zvezde.

2010 - Umrla je legendarna kubanska bolero povečica Olga Giljot, prva latino zvezda koja je nastupala u Karnegi holu u Njujorku.