NAUKA TEHNIKA MEDICINA: BIOPLASTIKA

     Plastika postaje zelena


     Za proizvodnju jednog kilograma plastike u atmosferu se ispusti šest kilograma ugljen-dioksida. Plastika je svuda oko nas. Taj materijal pravi se obično od nafte, a nje je sve manje. Zato je jasno zbog čega je, pre svega industrija ambalaže, u potrazi za zelenom alternativom konvencionalnoj plastici.

     Zelena plastika ili bioplastika proizvodi se uglavnom od biljaka kao što su šećerna trska, pšenica, kukuruz ili krompir, ali isto tako i iz biljnih ulja. Već sada teško da postoji predmet u domaćinstvu za koji se ne radi na razvoju zelene plastike – od kućišta za mobilne telefone, plastičnih tanjira, preko cipela i pelena, pa do torbi za kupovinu i saksija…

     Za eksperte to je samo logičan nastavak povećane potražnje za organskom hranom u poslednjih nekoliko godina. "Danas je mnogo bolje raditi na razvoju 'bio-imidža' neke kompanije nego nekog konvencionalnog. Mnogo je profitabilnije", kaže Norbert Fel, portparol kompanije "Duales Sistem" (Duales System GmbH) koja se bavi sistemom reciklaže otpada u Nemačkoj pod nazivom "Zelena tačka" (Der Grüne Punkt). "Važno je znati da ljudi u supermarketu radije kupuju bio-povrće spakovano u biološku ambalažu, nego ono koje se nalazi u plastičnom pakovanju."


    Šećerna trska - dobra i za bioplastiku


     Proizvođači plastike reaguju na diktat tržišta i ulažu milione u razvoj bio-proizvoda. Među njima su i "globalni igrači" kao što su npr. američki poljoprivredni koncern "Kargil" (Cargill), italijanski "Novamont" ili nemački BASF. Polilaktid, odnosno, biorazgradivu plastiku proizvedenu na bazi kukuruza, već koriste mnogi veliki lanci supermarketa kao što je "Volmart" (Wal-Mart) ili prehrambeni koncerni kao npr. "Koka-kola".


     Zelena plastika postala je "veliki biznis" i u Brazilu. Ta zemlja je vodeći svetski proizvođač šećera i naftna kompanija "Braskem" koristi etanol koji se dobija prilikom prerade šećerne trske za proizvodnju biopastike.


     Plastika od šećerne trske


     Takav razvoj, međutim, povlači sa sobom i određena pitanja. Na primer: da li će proizvodnja bioplastike i biogoriva dovesti do dodatnog krčenja šuma ili nestanka useva na kojima se proizvodi hrana? "Argumenti su slični onima koji su korišćeni kada se raspravljalo o bioplastici od palminog ulja", kaže Fel podsećajući na problem u jugoistočnoj Aziji gde su velike površine šuma iskrčene kako bi se dobio prostor za unosnu proizvodnju palminog ulja.


     Na istraživanju novih načina proizvodnje koji ne bi stvorili takve probleme, radi se neprekidno. Nemačko-brazilski projekat na institutu "Senai-Klimatek" (Senai-Climatec-Institut) u Salvador de Bahiji podrazumeva proizvodnju plastike od otpada šećerne trske. Taj otpad obično se spaljuje čime se u atmosferu ispušta velika količina ugljen-dioksida. Cilj je da se tako dobijena plastika ubuduće koristi čak i u automobilskoj industriji.


     Tržište još uvek malo

     Čini se da je uspon proizvodnje zelene plastike nezaustavljiv. Ipak, na svetskom nivou, ona za sada učestvuje sa manje od jednog procenta. Industrijsko udruženje "Evropska plastika" (European Plastics) procenjuje da će u narednih nekoliko godina to porasti na pet do deset odsto, ali ne više od toga.


     "Razlog za to je skupa proizvodnja, ali i bolje termo-mehaničke osobine klasične plastike", objašnjava Majkl Nionakis, stručnjak za polimere u evropskom zavodu za patente u Hagu.


     Manje ugljen-dioksida?


     Procenjuje se da četiri odsto svetske proizvodnje sirove nafte odlazi na plastiku. Stručnjaci očekuju da bioplastika pruži mogućnost za smanjivanja emisije ugljen-dioksida u atmosferu. Zelena plastika može se proizvoditi sa manjim utroškom energije i ne sadrži toksine. Sve to, međutim, zahteva dalja naučna istraživanja.


     "Činjenica da se neka plastika proizvodi iz obnovljivih resursa, ne znači automatski i da se time manje zagađuje okolina", kaže Gerhard Kotšik iz nemačkog Ministarstva za zaštitu životne sredine. "Treba razmotriti čitav proizvodni proces i tek onda se može reći da li je bioplastika više ekološka od klasične plastike."


     Čini se da je sa svojom plastikom od otpada šećerne trske proizvođač iz Salvador de Bahije na dobrom putu.

     (Sonia Falnikar (rri) i Ivan Đerković, 13.07.2011.)