ANALIZA: KAKO BI IZGLEDAO POTENCIJALNI NAPAD IZRAELA NA IRAN

     Iz Izraela dolaze sve glasnije najave kako bi uskoro mogli pokrenuti vojni napad na Iran. U poslednjih 7 dana nekoliko izraelskih visokih funkcionera, uključujući premijera i predsednika, rekli su kako bi bilo nedopustivo da Iran dođe u situaciju da postane nuklearna vojna sila.

     Na ruku izraelskim planovima ide izveštaj agencije IAEA (International Atomic Energy Agency) koja bi uskoro trebala potvrditi kako Iran zaista poseduje postrojenja za izradu nuklearnog oružja.


     Kada agencija javno prezentuje svoja saznanja, vojni udar na Iran postaće neizbežan.


     Izrael je veća vojna sila od Irana


     U jeku mogućeg sukoba između Izraela i Irana mnogima se vest da bi mali Izrael mogao napasti veliki Iran čini kao nemoguća misija. Takva percepcija može se imati samo u nedostatku informacija.
Država Izrael je možda i najviše militarizovana država na svetu. Uprkos činjenici da ima čak 10 puta manju populaciju od Irana, Izrael ima i snažniju i moderniju vojsku. Jedino o čemu Iran daleko prednjači je veličina teritorija i broj ukupnog stanovništva. Ukoliko naša prognoza nadolazećeg sukoba bude imalo tačna - oba elementa Iranu neće značiti previše.


     Osnovni podaci - poređenje Izraela i Irana:


                       IZRAEL IRAN
populacija:          7 miliona 77 miliona
aktivno vojno osoblje: 187,000 545,000
vojno osoblje - rezerve: 565,000 650,000
ukupan potencijalni
broj vojnika: 3,5 miliona 44 miliona
broj vojnih aviona:      1,964        1,030
kopnena mehanika (tenkovi i sl.):12,552   12,393
brodovi - mornarica: 64        261
godišnji odbrambeni budžet (u USD):16 milijardi 9 milijardi
dužina obale: 273 km 2,440 km
površina zemlje: 20,770 km2 1,648,195 km2


     Iz osnovnih podataka jasno je vidljivo kako je Izrael, iako sa daleko manjim brojem stanovnika, daleko naoružanija država od Irana.

     Kako će Izrael napasti? Sećanje na Irak i operaciju "Opera" iz 1981.


     Ako Izrael zaista napadne Iran - sigurno će se raditi o vazdušnim napadima na položaje za koje se sumnja da proizvode nuklearno oružje. Cilj Izraela sigurno nije pokretanje dugog i otvorenog rata protiv Irana, a pogotovo im nije cilj angažovati kopnene trupe. Nastojaće se organizirati munjevita akcija u kojoj bi avijacija bombardovala sva kritična postrojenja.


     Operacija "Opera" 1981


     Kako stvari sada stoje sve upućuje da bi se mogla ponoviti operacija "Opera" iz 1981. (poznata i kao operacija "Babilon"). U operaciji Opera izraelske vazdušne snage napale su Osirak - postrojenje za proizvodnju nukearnog oružja u Iraku, dok je zemljom još vladao Sadam Husein. Izgradnja nuklearnog reaktora započela je 17 kilometara južno od Bagdada - Izrael je opravdao svoju misiju navodeći kako "reaktoru treba još samo mesec dana pre nego što krene sa radom".

     U akciji "Opera" tada je sudelovalo 8 F-16 i 6 F-15 aviona. Bez ikakvog otpora prešli su vazdušni prostor Jordana i Saudijske Arabije. Kako bi izbegli ili barem odgodili detektovanje svoje prisutnosti od strane iračkih snaga, uvežbani piloti međusobno su komunicirali na saudijskom dijalektu iznad Saudijske Arabije i na jordanskom iznad Jordana.


     Uskoro upadaju u irački vazdušni prostor, razdvajaju se na više manjih formacija po 2 aviona i lete na visini od samo 30 metara (kako bi izbegli detekciju radara). Uskoro dolaze do nuklearnog reaktora u Osirak-u i penju se na visinu od 1,100 metara - počinje izbacivanje bombi (američka proizvodnja - Mark 84). Nakon samo 2 minute bombardovanja reaktor je bio uništen, a izraelski avioni na putu nazad za Izrael.


     Nekoliko faktora doprinelo je potpunom uspehu operacije. Prema nekim informacijama tačno pola sata pre ulaska izraelskih vazdušnih snaga u Irak, iračka protivavionska odbrana otišla je na ručak i pritom ugasila radare.


     Put do Irana i tačke napada


     Izvesno je kako bi Izrael mogao pokušati ponoviti operaciju "Opera" i u aktuealnom slučaju Irana.


     Izraelski avioni imali bi 2 potencijalne rute:
     1) ruta preko Saudijske Arabije
     Izvesniji scenario. Saudijska Arabija saveznik je SAD-a i Izraela i sigurno bi ovom rutom izraelski avioni najlakše stigli do odredišta, ali to je i relativno duži put.
     2) ruta preko Jordana i Iraka
     Kraći put, ali nije sigurno da li bi dobili dopuštenje za preletanje ove dve države. Moguća je i kombinacija - ulazak u Saudijsku Arabiju, zaobilazak Jordana i skretanje severno prema Iraku. Kako i znamo, u Iraku su još uvek stacionirane američke vojne snage i sve upućuje na to da bi se SAD založio da stvori sigurnu rutu na putu za Iran. Sa druge strane aktuelno političko stanje u Iraku našlo bi se u velikoj krizi.


     Grafički prikaz potencijalnih ruta napada:

     Još uvek nije poznato koje bi bile konkretne tačke napada na Iran - očito je kako će ciljevi biti poznati nakon što agencija IAEA potvrdi gde tačno Iran proizvodi nuklearno oružje.


     Moguća nuklerna postrojenja širom Irana (izvor BBC):

     Reakcije na potencijalni napad


     Dok jedni strahuju od izbijanja Trećeg svetskog rata, većina se slaže kako sukob neće izazvati opšti rat - čak ni na Bliskom istoku.


     Sirija


     Predsednik Bašar el-Asad u ovoj situaciji može samo biti zahvalan kako za prvi cilj napada nije odabrana Sirija. Zbog unutrašnjih nemira u zemlji jedva da i drži vlast. U ovim trenucima sve što može napraviti je da pokuša organizovanje odbranu zemlje jer agencija IAEA već je obznanila kako i Sirija ima potencijalne reaktore za proizvodnju nuklearnog naoružanja. Nema sumnje da ako dođe do napada na Iran - i ako Izrael uspešno sprovede svoje vojne operacije - Sirija će uskoro postati nova meta. Podsetimo - Izrael je već jednom napao Siriju u operaciji "Orchard" 2007. Tada su uništena nuklearna postrojenja na istoku zemlje.


     Jordan


     Kraljevina Jordan tradicionalno je vezana uz saveznike SAD, Veliku Britaniju i druge zapadne sile. Imajući u vidu savezništvo Izraela i SAD-a, jasno je kako će Jordan ostati neutralan u ovom sukobu.


     Saudijska Arabija


     Saudijska Arabija najveći je saveznik SAD-a i Izraela na prostoru Bliskog istoka. Svojom silom može blokirati bilo kakav pokušaj Irana da kopnenim ili vazdušnim putem dođe do Izraela.


     Irak


     Današnji Irak je još uvek pod snažnom kontrolom američke vojske koja je napravila invaziju na tu zemlju početkom 2003.


     Rusija i Kina


     2 velike sile za koje se tradicionalno smatralo da su saveznice Irana neće se uplitati u sukob izuzev pokoje diplomatske note. Rusija je već pozvala na "diplomatsko" rešenje iako Izrael navodi da će napad početi uskoro. Iz tih izjava jasno je vidljivo kako Rusija neće ni na kakav način pokušati da spreči napad na Iran. Stav koji će zauzeti Rusija i Kina sličan je stavu kada je NATO napao Libiju ranije ove godine - javno će deklarisati kako su protiv takvih intervencija, ali njihov angažman tu prestaje.


     Povećanje vojnih aktivnosti od strane zapadnih sila stalno je praćen iz Moskve i Pekinga, ali te dve sile u ovom trenutku sretne su činjenicom da isti sukobi još uvek nisu stigli i do njihovih granica.


     SAD i NATO pakt


     U SAD-u i NATO-u su svesni snage izraelske vojske. Znaju kako je u ovom trenutku dovoljno dati samo diplomatsku podršku Izraelu koji je sam u stanju da zada snažan udarac Iranu. Ukoliko dođe do problema u takvom napadu moguća je i njihova intervencija.


     Iran


     Za razliku od prijašnjih napada Izraela na Irak, Siriju, Pojas Gaze ili Liban - ovaj napad je doslovno najavljen. Iran je imao vremena da se pripremi za obranu. Ako zaista dođe do napada izraelskih vazdušnih snaga - na nebu iznad Irana moguća je direktna konfrontacija između jednih i drugih vojnih aviona. Glavno oružje Izraela su američki avioni F-16, dok najsnažniji otpor od strane Irana bi pružili sovjetski MiG-29. Oba aviona imaju svoje prednosti i mane. Stručnjaci već dugi niz godina raspravljaju koji bi od ta dva predstavnika bio uspešniji u direktnoj konfrontaciji.


     Rezime


     Problem za Iran je taj što će morati voditi isključivo odbrambeni rat. Svaki pokušaj napada na teritoriju Izraela, konvencionalni ili nekonvencionalni - značio bi direktno uključenje NATO pakta, a takav scenario sigurno bi Teheran pretvorio u novi Sirt. Svaku prognozu, pa čak i onu hoće li do sukoba uopšte i doći, teško je dati. Svakako postoji i daleko veća opasnost, a to je direktno uključenje NATO pakta ili SAD-a u rat. Neki analitičari napominju kako je u ovom trenutku dovoljna samo jedna iskra da se to i dogodi - npr. teroristički napad - stvarni ili izmišljeni - od strane Irana na teritoriji Izraela ili SAD-a.

     U tom slučaju dogodio bi se novi Irak - potpuno razaranje zemlje i okupacija od strane zapadnih sila. Iran je velika zemlja od 77 miliona ljudi, ali ne treba zaboraviti kako je i Irak u vreme napada 2003. imao 33 miliona ljudi pa je ipak pao jako brzo.


     Ako podvučemo crtu - Izrael je dovoljno snažan da uništi šta god želi širom Irana, a SAD trenutno poseduju toliku vojnu silu da bez problema mogu pokoriti Iran, ako to zaista i žele.


     U slučaju napada Iran bi ostao bez ijednog saveznika, baš kao i Libija - reči potpore došle bi iz Pekinga i Moskve, ali reči su sve na šta Iran trenutno može računati. Takođe bi se razbuktao i unutrašnji nemir u zemlji i svakako bi došlo do formiranja "pobunjenika" baš kao što je to bio slučaj u Libiji i upravo sada u Siriji.


     Ovo je tekst koji govori o hipotetičkom napadu Izraela na Iran, bez obzira hoće li do napada doći ili ne, bitno je istaknuti neke činjenice: Iran je samostalna država koja nije nikoga napala i ukoliko do napada dođe vodiće odbrambeni rat protiv agresora - to je jedini kontekst u kojem bi se takav napad trebao sagledati. Napad na jednu državu iz "straha" ili "mera predostrožnosti" ne bi smeo biti opravdani cilj, što god međunarodne organizacije mislile o tome.