LIBIJA: ZAŠTO MASOVNI MEDIJI ZANEMARUJU NEZAKONITU ESKALACIJU RATA?

     Zašto masovni mediji zanemaruju nezakonitu eskalaciju rata u Libiji?

     Nesumnjivo je da je režim Moamera Gadafija imao određenih nedostataka. No, tokom 40 godišnje vladavine libijsko stanovništvo od 4,5 miliona je doživelo rast broja obrazovanih, jačanje sektora javnog zdravstva i povećanje životnog standarda koje je premašilo većinu arapskih ili afričkih država.


     Libija je pod Gadafijem bila jedina država koja je tretirala žene jednako što je mnogo smetalo nekim tradicionalnim plemenima koji zajedno sa studentima i drugim profesionalnim grupama čine okosnicu libijske opozicije koju sada štiti NATO. Jedna od frakcija pobunjenih snaga je i Islamska grupa koja je zabranjena širom sveta kao podružnica Al-Qaide. Kanada sada vidi ovu koaliciju kao dobru zamenu za Gadafija. 


     NATO je obezbedio no-fly zonu kako bi spasio pobunjene snage od Gadafijevog gneva. Međutim, NATO je ubrzo promenio cilj i on je postao "promena režima". U suprotnosti sa svim međunarodnim konvencijama i zabrani napada na civilne ciljeve NATO je 22. jula bombardovao "projekat Velike reke" vredan 25 milijardi dolara koji opskrbljuje 70% libijskog stanovništva vodom iz podzemnih izvora Sahare. 


     Sledeće subote, NATO bombarduje fabriku gasovoda tako da je nemoguće popraviti, a već 30. jula bombarduje i predajnike libijske TV: O tome nisam čula ništa na našim vestima. Kako će uništen vodovod pomoći civilima? Umesto toga, stvoriće humanitarnu i ekonomsku krizu, koja će na kraju dovesti do nestabilnosti, radikalizacije i siromaštva. Zašto masovni mediji zanemaruju ovu nezakonitu eskalaciju rata u kojem se Kanada upetljala i zašto se širi uloga naše "ratne borbene mašine"?

(Liz Fox, Daily News, 07.08.2011.)

     Pobunjenici bliže Tripoliju

LIBIJSKI POBUNJENICI

     Libijski pobunjenici drže položaje u pustinjskom gradu Bir Al-Ganam, koji su u subotu preuzeli od vladinih snaga. To je mesto najbliže Tripoliju koje je sada pod kontrolom pobunjenika. Novinari zapadnih novinskih agencija, koji su stigli do tog grada, potvrdili su danas da je Bir Al-Ganam, na oko 80 kilometara jugozapadno od Tripolija u planinskom lancu Nafusa, u rukama pobunjenika.


     Pobunjenici navode da su zauzeli Bir al-Ganam u subotu, uz vazdušnu podršku snaga NATO-a. Reporteri su danas videli napušteno oružje vladinih snaga i kratere od napada u tom gradu. Libijski premijer Bagdadi Mahmudi juče je rekao da je Bir al-Ganam i dalje pod vladinom kontrolom.


     Libijski pobunjenici sa sedištem u planinama Nafusa pokušavaju već mesecima da dopru do Tripolija, ali nailaze na jak otpor snaga lojalnih libijskom lideru Moameru Gadafiju. NATO je saopštio da su u nedelju izvršeni vazdušni napadi na Gadafijeve snage u nekoliko oblasti, uključujući Tripoli, grad Zlitan i istočnu naftnu luku Brega.

(Vesti Glasa Amerike, 09.08.2011.)

     SAD pomažu Istočnoj Africi

     Sjedinjene Države se spremaju da ponude 100 miliona dolara pomoći za stanovnike Istočne Afrike ugrožene sušom i glađu, dok američka delegacija na visokom nivou obilazi region. SAD su prethodno već priložile 450 miliona dolara za suzbijanje posledica regionalne suše. Američka delegacija, koju predvodi Džil Bajden, supruga potpredsednika Džozefa Bajdena, danas je doputovala u Keniju sa ciljem da proceni regionalne posledice katastrofalne suše.


     Delegacija je obišla izbegličke logore u Dadabu, u koje su se sklonile desetina hiljada izbeglica od gladi u Somaliji. Bela kuća je saopštila da će se Džil Bajden sastati sa kenijskim predsednikom Mvaj Kibakijem i premijerom Railom Odingom i razgovarati o krizi. Navodi se i da će sa kenijskim ministrom poljoprivrede razmotriti dugoročne programe snabdevanja hranom. Ujedinjene nacije su upozorile da je hitno potrebno obezbediti pomoć u hreani za 12 miliona stanovnika Roga Afrike.

     Somalijska vlada koja ima podršku Afričke unije, pozdravila je povlačenje ekstremista iz organizacije al-Šabab povezane sa Al-Kaidom, iz gotovo svih baza u glavnom gradu Mogadišu pogođenom glađu. Predsednik vlade Abdiveli Muhamed Ali, u jučerašnjem saopštenju je naglasio da je to "ogroman korak napred" prema stabilnijoj Somaliji. Šef misije Ujedinjenih nacija u Somaliji je takođe pozdravio vest o povlačenju, ali je upozorio da bezbednosna opasnost, koja obuhvata i mogućnost terorističkih napada, još nije prošla i da je ne treba potceniti. Portparol Afričke unije i premijer Abdiveli, rekli da će humanitarnim agencijama sada biti lakše da Mogadišu, grad pogođen teškom sušom, snabdevaju hranom i drugim humanitarnim materijalom.


     Mediji traže od UN-a da istraži napade na Libijsku TV

     LONDON, AP - Internacionalna grupa za sigurnost medija poslala je poziv Ujedinjenim narodima da istraže bombardovanje libijske televizije. Prilikom prošlonedeljnog napada poginula su 3 novinara, a 15 ih je ranjeno. Međunarodni institut za bezbednost vesti (INSI) zatražio je u petak od generalnog sekretara UN-a Ban Ki Moona da utvrdi da li je NATO prošle nedelje povredio Rezoluciju Saveta bezbednosti koja zabranjuje napad na novinare. 


     U sredu je međunarodna federacija novinara takođe osudila bombaški napad i pozvala na istragu. NATO je izjavio da je napad bio u skladu sa mandatom UN-a. Ali, direktor INSI-a, Rodent Pincer je izjavio da se ovakvi napadi ne mogu opravdati činjenicom da se ne slažete sa tačkom gledišta novinske agencije. "NATO snage deluju pod mandatom da zaštite civile, a i novinari su civili", rekao je on.


     Šta radi katarski tenk na ulicama Bengazija?

     Nakon što je ubijen separatistički vođa Abdel Fatah Junus, haos je izbio u Bengaziju. Na nekoliko videa koji kruže Youtubeom vidimo stalnu pucnjavu u Bengaziju. U jednom od videa možete videti i tenk koji se vozi ulicama Bengazija. Posebna stvar je što na tenku stoji zastava Katara. 


     Šta katarski tenk radi u Bengaziju? Ako je NATO stvarno tako ozbiljan sa embargom na oružje, odakle onda katarski tenkovi po ulicama Bengazija. Svi znamo da NATO ne koristi embargo kada je reč o njegovim prijateljima na terenu-separatistima. Čini se da nisu oni jedini koji koriste tenkove. Glasine koje postoje govore o tome da i katarski plaćenici učestvuju u borbama sa separatistima. 


     YouTube: Šta tenk iz Katara radi u Bengaziju? YouTube Video: KATARSKI TENK U BENGAZIJU




     "Times" otkriva tajni plan: Šta separatisti planiraju "nakon Gadafija"?

     Plan libijskih separatista za "period nakon Moamera Gadafija" predviđa da bude zadržana većina infrastrukture sadašnjeg režima, kako bi se sprečio haos, kao što se desilo u Iraku, piše britanski list "Tajms".


     U planu, opisanom na 70 strana, koji je napravilo tzv. Prelazno nacionalno veće uz pomoć zapadnih sila, priznaje se da separatisti imaju male šanse da svrgnu Gadafija, ali se smatra da će ga unutrašnje podele primorati da ode sa vlasti. Kada se to desi, separatisti planiraju da osnuju operativnu jedinicu sa 10.000 do 15.000 pripadnika, čiji će zadatak biti obezbeđenje prestonice i hvatanje istaknutih Gadafijevih pristalica, navodi se u dokumentu u koji je "Tajms" imao uvid. Oko 5.000 policajaca biće regrutovano u službu bezbednosti privremene vlade, predviđeno je tim planom, preneo je AFP. U dokumentu se objašnjava i kako će u satima nakon pada Gadafijevog režima biti obezbeđeni telekomunikacije, mreža električne energije i saobraćajna infrastruktura. Separatisti tvrde da je 800 zvaničnika sadašnje vlade već prešlo na njihovu stranu i mogu formirati glavni oslonac bezbednosnog mehanizma u postkonfliktnom periodu, navodi londonski dnevnik. Plan separatista se u velikoj meri oslanja na dezeterstvo pripadnika sadašnjeg režima, što preti da izazove podele sa separatistima koji žele da se potpuno oslobode sadašnje vlasti, ocenjuje francuska agencija. "Prelazno nacionalno veće"“ potvrdilo je autentičnost izveštaja, ali je od britanskog lista tražio da ne objavljuje ključne detalje koji bi ugrozili operacije koje su u toku. Jedan od separatista koji učestvuje u planiranju daljih mera, Aref Ali Najed, rekao je da je u pitanju prvi nacrt i da se sada radi na "mnogo većoj slici", kao i da je važno da javnost zna da postoji plan za predstojeće aktivnosti.


     UNESKO žali zbog bombardovanja televizije u Tripoliju

     UNESKO je juče izrazio žaljenje zbog napada NATO-a na državnu televiziju Libije u Tripoliju 30. jula kada je poginulo troje zaposlenih.


     Unesko je upozorio da mediji ne treba da budu meta u oružanim napadima. "Žalim zbog NATO bombardovanja (libijskog kanala) Al Džamahirije. Mediji nikada ne treba da budu meta u vojnim akcijama", izjavila je generalna direktorica Unesko Irina Bokova u saopštenju. U bombardovanju te televizije tri osobe su poginule, a 21 je ranjena. 


     "Rezolucijom 1738 Saveta bezbednosti UN osuđuju se nasilje prema novinarima i zaposlenima u medijima tokom rata", podsetila je ona. Akcijom NATO prekršena je i Ženevska konvencija kojom novinari imaju status civila u vreme rata, ukazala je Bokova. NATO je objasnio da je napao televiziju u Tripoliju da bi "ućutkao lidera Moamera Gadafija" i sprečio ga da "zastrašuje i poziva na nasilje protiv stanovništva". "Ućutkivanje medija nikad nije rešenje. Podrška nezavisnim medijima je jedino rešenje koje omogućava stanovništvu da formira sopstveno mišljenje", ukazala je direktorica Unesko.


     Predstavnici 12 organizacija i islamskih udruženja Indonezije pozvali na prekid krstaške agrsije na Libiju

     Predstavnici dvanaest raznih indonezijskih nevladinih organizacija i islamskih udruženja sastali su se juče sa predsednikom Indonezije Susilo Yudhoyono. Sastanak je upriličen na zahtev organizacija, a povodom krstaške agresije na Libiju. Osim Predsednika Indonezije, sastanku su prisustvovali i državni ministri pravde, vere i socijalne zaštite i najveći islamski naučnici. Svi učesnici sastanka oštro su osudili agresiju na Libiju i besomučno NATO bombardovanje te prijateljske zemlje. Istaknuto je da se u Libiji ubijaju nevini ljudi i uništava civilna infrastruktura što je nedopustivo. A to što NATO radi u Libiji dokaz je njegovog moralnog kolapsa. Učesnici sastanka su takođe poručili da je u Libiji jedino moguće rešenje krize političkim dogovorima, a nikako bratoubilačkim ratom.