POLITIČKA ENCIKLOPEDIJA U CRTICAMA: FRAGMENTI O LUSTRACIJI, 8. DEO

     Imajući u vidu dosadašnja iskustva brojnih evropskih država i neka ekspertska stanovišta, lustracija treba da se primenjuje na elementarnim civilizacijskim principima. 


     Ljudska prava i individualna odgovornost


     Prvo, lustracija kao izvestan minimum, mora poštovati međunarodne standarde o ljudskim pravima, a u prvom redu: Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, Međunarodni pakt o 
ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Konvenciju br. 111 protiv diskriminacije u zapošljavanju i izboru zanimanja, Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao 
i odgovarajuće dokumente OEBS-a.


     Drugo, lustracija treba da se zasniva isključivo na individualnoj, a ne na kolektivnoj osnovi. Odluka o "lustriranju" svakog pojedinca treba da bude doneta od strane nezavisnog tribunala, u postupku koji omogućuje utvrđivanje krivice, a na osnovu pretpostavke nevinosti. Konačno, svakom pojedincu treba omogućiti da iznese svoju odbranu i pravo da se žali na odluku o diskvalifikaciji.


     Specijalna komisija


     Treće, lustracija treba da bude preduzeta isključivo na osnovu zakona, koji je donet u skladu sa ustavom, a nipošto na osnovu administrativnih ili drugih akata niže pravne snage od zakona.


     Četvrto, lustraciju treba ograničiti na položaje sa kojih njihovi držaoci mogu ozbiljnije uticati na politiku kršenja ljudskih prava: viši položaji vladinih službenika koji uključuju odgovornost za kreiranje 
i sprovođenje politike vlade i praksu u oblasti unutrašnje bezbednosti, svi položaji sa kojih se mogu narediti ili vršiti zloupotrebe ljudskih prava, kao što su položaji u policiji, snagama bezbednosti i obaveštajnim službama, pravosuđu, tužilaštvu i drugim ustanovama koje vrše zadatke u vezi sa izvršavanjem krivičnog ili građanskog zakonodavstva, u odnosu na položaje na koje se dolazi putem opštih izbora.


     Peto, lustracione mere trebalo bi da se primene za dela počinjena u određenom skorijem periodu vremena, koji bi mogao da iznosi deset godina. Od tih mera bi trebalo izuzeti lica koja su bila mlađa od 18 godina u vreme izvršenja kažnjivih akata, lica koja su bila prinuđena na saradnju, kao i ona koja su u dobroj nameri, odnosno bez svesnog pristanka, sarađivali sa odnosnim organizacijama i službama. 


     Šesto, lustraciju treba da sprovodi specijalno formirana i nezavisna komisija, koju bi mogao birati šef države uz potvrdu parlamenta. Licima koja se izlažu ovoj meri treba da bude omogućeno da iznesu svoju odbranu i da ponude činjenice kojima će moći da ospore dokaze protiv njih. Oni treba da uživaju pravo na pravni savet i advokata, kao i pravo žalbe redovnom sudu na odluku komisije koja sprovodi postupak lustracije.

(Radivoj Stepanov, Slobodna Vojvodina, 18.06.2011.)